Uveliko se na državnim televizijama i bilbordima širom zemlje svakodnevno proslavlja „zlatno doba“ i plasira slika o nezaustavljivom privrednom rastu. Ipak, iza zatvorenih vrata Ministarstva finansija tiho se priprema mera koja će hiljade najranjivijih građana Srbije ostaviti bez hleba i dostojanstva. Izmenama poreskih propisa koje su se našle na javnoj raspravi predviđeno je da od 1. januara 2027. godine poslodavci u Srbiji potpuno izgube poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI) i nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
Povod za ovaj tihi ekonomski udar jesu nacrti zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o kojima se javna rasprava sprovodi u periodu od 1. do 21. juna 2026. godine. Iako ove izmene prolaze gotovo neprimetno u širem delu javnosti, njihove ekonomske i socijalne posledice biće razorne za hiljade najugroženijih porodica u Srbiji.
Birokratsko brisanje humanosti i podrške
Prema trenutno važećim propisima, poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom oslobođen je plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca tokom prve tri godine od dana zapošljavanja. Ova mera, definisana članom 21g Zakona o porezu na dohodak građana i članom 45b Zakona o doprinosima, predstavljala je jedini stvarni ekonomski stimulans za domaće preduzetnike da pruže šansu onima koje surovo tržište rada tradicionalno odbacuje.
Predlogom novih zakonskih rešenja, ovi članovi se potpuno brišu. Pored toga, država iz Zakona o porezu na dohodak uklanja i član 21d, čime se briše pravo malih i mikro preduzeća na povrat 75 odsto plaćenog poreza na zarade za novozaposlene radnike koje preuzmu sa evidencije NSZ.
Sindikalna i ekonomska struka već su podigle glas protiv ovog rešenja, upozoravajući na dalekosežne posledice po socijalno ugrožene grupe. Povodom svrhe brisanja ovih olakšica, koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju Jovan Protić izneo je jasnu ocenu.
„Ukoliko govorimo o svrsi ukidanja olakšica, može da se pretpostavi da je »punjenje budžeta postalo važnije od zapošljavanja ranjivih grupa«. Postoje razne druge, sistemske falinke zbog kojih te aktivne mere kakve jesu ne daju preterano rezultate, jer je broj osoba sa invaliditetom na evidenciji, koji traže posao, relativno stagnantan“, navodi koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju.
Slično stručno i oštro upozorenje iznosi i Nebojša Rajković, generalni sekretar Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS). On napominje da se uskraćivanje povlastica direktno multiplikuje na već ionako težak ekonomski položaj ovih ljudi.
„Problemi sa kojima se suočavaju i sa kojima žive invalidna lica su brojni, a svaki napredak i podrška države ili, s druge strane, uskraćivanje povlastica se multiplikuje na njihov položaj i pre svega na socijalni i ekonomski status. Iako se povlastica ukida za realno ograničen broj poslodavaca, iznos i poreske olakšice i povraćaja doprinosa od 75 odsto je izuzetno veliki i predstavljao je, pored realne potrebe, još jedan ozbiljan motiv za novo zapošljavanje, a posebno za ulazak u pravne tokove i izlazak iz zone sive ekonomije“, ukazuje Rajković.
Prepušteni sami sebi
Stvarni uticaj ovih izmena na živote ljudi najbolje opisuju oni koji sa ovim problemom žive svakodnevno. Milan (34), osoba sa cerebralnom paralizom iz Beograda, uspeo je pre dve godine da pronađe posao administratora u jednoj manjoj firmi i ističe koliko mu je to promenilo život.
„Ovaj posao u firmi mi je vratio osećaj dostojanstva i finansijske nezavisnosti. Svestan sam da su poreske olakšice bile presudan motiv mom poslodavcu da investira u prilagođavanje radnog mesta mojim fizičkim ograničenjima. Ukoliko država ukine ove podsticaje, mi gubimo svaku konkurentnost na tržištu i postajemo čist ekonomski teret za firme. Za nas otkaz ne znači gubitak plate, nego i prisilan povratak u četiri zida i potpunu izolaciju iz koje smo se godinama mukotrpno čupali“, objašnjava Milan (34), zaposleni sa invaliditetom iz Beograda.
Za najslabije nema mrvica, za povlašćene milijarde
Odluka o ukidanju ovih mera pravda se navodnom štednjom i optimizacijom državne kase, mada zvanični podaci o tome koliki se tačno dodatni prihodi očekuju i dalje nedostaju. Posmatranje šireg budžetskog i ekonomskog okvira razotkriva duboki moralni i socijalni apsurd ove štednje.
Paralelno sa ukidanjem mrvica za najranjivije, država nastavlja da sprovodi izuzetno blagonaklonu politiku prema industrijama koje donose isključivo društvenu štetu. Ekonomista i narodni poslanik Dušan Nikezić oštro je osudio predložene zakonske izmene, upoređujući poreski tretman najugroženijih sa povlašćenim industrijama.
„Država nema para za poreske olakšice osobama sa invaliditetom, ali je kladionicama i kockarnicama dala najpovoljniji poreski tretman i omogućila prihod veći od 1,2 milijarde evra godišnje. Firme koje zapošljavaju osobe sa invaliditetom neće više imati poreske olakšice, dok T&M Group Solutions – SNS zarađuje 188 miliona evra godišnje od iznajmljivanju batinaša i lažnih birača“, ističe Nikezić.
Sličan obrazac rasipništva vidljiv je i u tek usvojenoj Fiskalnoj strategiji za 2027. godinu, koju je Vlada Srbije usvojila 4. juna ove godine. Podaci pokazuju da je tokom 2025. godine za 27 državnih preduzeća isplaćeno neverovatnih 63,6 milijardi dinara (oko 542 miliona evra) subvencija iz budžeta. Čak 81 odsto tog novca otišao je na pet najvećih korisnika, među kojima su Infrastruktura železnice Srbije sa 17,9 milijardi dinara, Putevi Srbije sa 17,3 milijarde dinara i problematični rudnik PEU Resavica koji je progutao 6,4 milijarde dinara državnog novca.
Spomenici megalomaniji plaćeni pravima građana
Najveći i najdrastičniji primer nesrazmere između štednje na najslabijima i megalomanskih troškova države predstavljaju kapitalni projekti poput Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture za Ekspo 2027. Najnovija analiza Fiskalnog saveta o predlogu budžeta za 2026. godinu otkriva da je procenjena vrednost Nacionalnog fudbalskog stadiona preko noći skočila za 7,5 milijardi dinara, sa prvobitnih 67,5 na čak 75 milijardi dinara. Još drastičniji skok zabeležen je kod prateće linijske infrastrukture za Ekspo, čija je cena skočila za neverovatne 22 milijarde dinara, dostigavši ukupno 62,5 milijardi dinara.
Finansiranje ovakvih projekata, gde se milijarde dinara bez jasnih obrazloženja i javnih rasprava uvećavaju u zvaničnim budžetskim dokumentima, u potpunoj je suprotnosti sa deklarativnom politikom socijalne inkluzije. Samo jedno od ovih „usputnih“ poskupljenja na gradilištima u Surčinu moglo je decenijama da finansira poreske olakšice za svakog radno sposobnog građanina sa invaliditetom u našoj zemlji.
Vreme za reakciju ubrzano ističe, s obzirom na to da javna rasprava o ovim spornim izmenama zakona traje samo do 21. juna. Ukoliko domaća udruženja osoba sa invaliditetom, sindikati, stručna javnost i preduzetnici ne uspeju da izvrše pritisak na Ministarstvo finansija i zaustave brisanje ovih poreskih članova, hiljade radnika sa invaliditetom postaće prve žrtve državne „optimizacije“ budžeta.
Još uvek nema komentara.