Ustavni sud RS objavio dokument kojim osporava delovanje visokog predstavnika i bonska ovlašćenja
Ustavni sud Republike Srpske (RS) je u obaveštenju objavljenom u Službenom glasniku RS osporio legitimitet i ustavnost delovanja visokog predstavnika u Bosni i Herercegovini (BiH), a posebno korišćenje „bonskih ovlašćenja“.
U obaveštenju, objavljenom u sredu u Službenom glasniku RS, Ustavni sud kritikuje i odluke Ustavnog suda BiH i Suda BiH, koje su, kako su naveli, prihvatile kao zakonito delovanje visokog predstavnika.
Ustavni sud RS smatra da je institucija visokog predstavnika „prerasla ovlašćenja koja su joj data Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma (civilna primena mirovnog sporazuma i uloga visokog predstavnika)“, navodeći da je visoki predstavnik postao institucija koja „faktički učestvuje u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti“ u BiH.
Posebno su ukazali na status odlazećeg visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt), podsetivši da njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti UN.
Kao poseban problem Ustavni sud RS je naveo to što je Šmit izmenio Krivični zakon BiH, te je na osnovu toga bivši predsednik RS i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik pred Sudom BiH osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika.
Ustavni sud RS smatra da je Ustavni sud BiH svojim odlukama dao legalitet aktima visokog predstavnika i naveo da Ustavni sud BiH odbija da preispita da li visoki predstavnik uopšte ima ovlašćenje da nameće zakone, već ocenjuje samo njihov sadržaj.
U objavljenom obaveštenju Ustavni sud RS smatra da delovanje visokog predstavnika narušava vladavinu prava, ustavnost i demokratiju, i poziva da se što pre prekine praksa Kancelarije visokog predstavnika (OHR) za nametanje zakona i odluka.
Na obaveštenje Ustavnog suda RS reagovao je zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH Denis Zvizdić koji je – preneli su sarajevski mediji – tražio da se tom obaveštenje koje je nazvao skandaloznim, što pre povuče, a da nadležne institucije sankcionišu potpisnike i autore tog dokumenta koji, kako on smatra, po svojoj nameri i sadržaju „apsolutno ne poštuje“ konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda BiH.
Dodao je da je visoki predstavnik ustavna kategorija, predviđena Aneksom 10. Dejtonskog mirovnog sporazuma, i to kao tumač civilnog aspekta implementacije mirovnog sporazuma.
„Kada visoki predstavnik interveniše u pravni sistem BiH, supstituišući domaće vlasti, tada deluje kao vlast BiH, a zakoni koje donosi imaju prirodu domaćih zakona, te se moraju smatrati zakonima BiH“, ocenio je Zvizdić.
Podsetio je da Krivični zakon BiH predviđa krivično delo „neizvršenje odluka Ustavnog suda BiH“, sa zaprećenom kaznom zatvora od šest meseci do pet godina za sva službena lica u instituciji BiH, entiteta, distrikta Brčko ili bilo kojeg organa lokalne uprave i samouprave koji ne izvrši ili na drugi način ne poštuje konačnu i obavezujuću odluku Ustavnog suda BiH.
„Iz navedenog proizilazi da potpisnik ovog obaveštenja, a to je predsednik Ustavnog suda RS, ima i krivičnu odgovornost zbog nepoštovanja odluka Ustavnog suda BiH“, naglasio je Zvizdić.
Zaključio je da Ustavni sud RS nije državna institucija i da ne može preispitivati odluke državnih organa, dodavši da je Ustavni sud RS „produžena ruka“ vladajućeg SNSD-a u RS.
Na čelu Ustavnog suda RS od 2012. godine je Džerard Selman koji je pre toga bio ministar u Vladi RS sa SNSD-om na čelu.
Selanu su bile uvedene sankcije SAD zbog učešća u priređivanju proslave 9. januara kao Dana RS 2024. i 2025. godine, koje su ukinute u oktobru prošle godine posle dogovora američke administracije sa vlastima RS o „deeskalaciji krize“ u BiH, kada je RS povukla sporne zakone kojima se negira nadležnost države u pojedinim oblastima.
Još uvek nema komentara.