Novi zakon o legalizaciji podigao buru: „Prijavite štalu, nikne vam manastir“
Novi zakon „Svoj na svome“ trebalo je da donese dugo čekano olakšanje za milione građana širom Srbije koji decenijama pokušavaju da reše status svojih nekretnina. Prema zvaničnim podacima, do sada je podneto oko 2,5 miliona prijava za upis i evidentiranje nelegalnih objekata. Nadležni se hvale zavidnom brzinom – samo u prva dva meseca izdato je više od 100.000 rešenja. Međutim, kada se zagrebe ispod površine brzih SMS poruka i administrativnih olakšica, javne izjave pravnih i urbanističkih stručnjaka upozoravaju na ozbiljne pravne, tehničke i bezbednosne zamke.
Masovan odziv, nerealni rokovi i skriveni troškovi
Zvaničan proces prijavljivanja trajao je od 8. decembra 2025. do 5. februara 2026. godine. Iako su najviši državni funkcioneri najavljivali da će se mesečno rešavati preko 100.000 prijava, u praksi se sistem suočio sa ozbiljnim preprekama.
Advokat Đorđe Vukotić javno je ukazao da je sam rok od dva meseca za prijavu bespravnih objekata bio u startu potpuno nerealan, jer Agencija za prostorno planiranje nije na vreme obezbedila funkcionalan softver.
„Do sredine januara nije bilo moguće podneti prijave za stambene zgrade, što je onemogućilo vlasnike stanova da na vreme ispune obavezu. Takođe, ni prijava linijskih infrastrukturnih objekata, koji su po zakonu morali biti prijavljeni do 5. februara, nije bila tehnički moguća na vreme“, objasnio je Vukotić u svom javnom obraćanju.
On je takođe upozorio da ovakva pogrešna praksa „može dovesti do masovne upotrebe falsifikata, što bi rezultiralo hiljadama sporova i krivičnih postupaka“, procenjujući da nam zbog lošeg sprovođenja propisa sledi „potpuni pravni haos“.
Na prvi pogled, kada sistem proradi, sve deluje jednostavno: dobijate SMS sa instrukcijama za uplatu takse od 100 evra, uz rok od 30 dana. Ukoliko ne platite, upisuje se zabeležba o zabrani otuđenja objekta. Međutim, tu nije kraj finansijskim iznenađenjima.
Arhitekta Aleksandra Koneski u svojim stručnim analizama napominje da građani moraju biti oprezni jer upis u katastar ne znači automatsko rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, niti ih oslobađa dodatnih obaveza.
„Ovo znači da čak i ako započnete postupak evidentiranja nelegalnog objekta danas, porez na imovinu koji se traži može obuhvatiti period mnogo pre podnošenja zahteva“, upozorava Koneski.
„Zeleno svetlo“ za nebezbedne zgrade i preuzimanje rizika
Ono o čemu se u javnosti znatno manje govori jeste sama suština izjave koju vlasnici potpisuju. Prema slovu novog zakona, država se striktno ograđuje i ne garantuje za bezbednost i sigurnost objekata koji se evidentiraju na ovaj način. Vlasnik objekta preuzima na sebe celokupan rizik korišćenja nepokretnosti, kao i apsolutnu odgovornost za eventualnu štetu koja može biti naneta trećim licima.
Na ovu opasnost oštro je u javnosti ukazivao i Marko Aksentijević, koordinator programa u organizaciji „Ministarstvo prostora“. On je istakao da se država na ovaj način više neće baviti ničim drugim osim pukog upisa prava svojine.
Aksentijević se pita kako će se pristupiti problemu i na koji način će se 4,8 miliona objekata proglasiti legalnim, ističući da to „na neki način predstavlja zeleno svetlo države za objekte koji su već u upotrebi, a nisu nužno bezbedni“. On je podsetio i da je Zakon o ozakonjenju iz 2015. godine imao sličnu nameru da preskoči rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, ali je Ustavni sud neke od tih odredbi proglasio neustavnim.
Ovakvo zakonsko prebacivanje isključive odgovornosti na pojedince javnost neminovno posmatra kroz prizmu nedavnih traumatičnih događaja. Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je živote izgubilo 16 osoba, ostavilo je dubok i bolan trag na društvo.
Na opasnosti od urušavanja neproverenih konstrukcija nedavno je upozorila i organizacija „Ministarstvo prostora“. Kritikujući urbanističku praksu i nedostatak dozvola, oni su izričito naglasili da su građani danas direktno ugroženi „plafonima, fasadama, nadstrešnicama bez upotrebnih dozvola“.
Danas, više od godinu i po dana nakon novosadske tragedije, pravosudni epilog i dalje izostaje. Istrage su rascepkane na tri različita tužilaštva, a zvanično odgovornih lica još uvek nema. Poučena ovim iskustvom, država novim zakonom unapred osigurava sebe od sličnih scenarija. Masovnim evidentiranjem miliona nelegalnih objekata bez inženjerske i tehničke kontrole, institucije pravno „peru ruke“ od bilo kakve odgovornosti u slučaju budućih nesreća, prebacujući celokupan teret rizika na građane.
Sistem u kolapsu: „Prijavite štalu, nikne vam manastir“
Da stvar bude komplikovanija, informativni sajt „Svoj na svome“ često je bio nedostupan, a sam softver prepun propusta. Advokat Nemanja Rodić javno je svedočio o neverovatnim apsurdima sa kojima su se građani i pravnici susretali tokom prijavljivanja.
On je ukazao na bizarne tehničke greške u samom sistemu.
„Mi imamo primer tehničke greške, gde je uočeno da se ako prijavite ekonomski objekat u sistemu pročita kao crkveni. Pa je bilo i pošalica da vam ne završi manastir u dvorištu“, rekao je Rodić.
Pored softverskih bagova, Rodić navodi da se od građana tražila nepotrebna papirologija. Naime, aplikacija je u određenim koracima insistirala na dostavljanju izjave supružnika, čak i u situacijama gde zakon to apsolutno ne nalaže.
„Vi ako ste stekli poklonom ili nasledstvom taj deo imovine, nema potrebe da se supružnik izjašnjava. Ljudi masovno idu kod javnih beležnika, daju izjave koje nisu potrebne. Dovoljno je samo da dokumentaciju pregleda neko ko je iole stručan u tome i zaključi da ta izjava nije potrebna“, objasnio je ovaj advokat.
Šta to znači za vašu ušteđevinu i dom?
Preuzimanje apsolutne odgovornosti za bezbednost objekta donosi konkretne životne probleme. Stručnjaci predviđaju da će zakon drastično promeniti tretman ovih nekretnina na tržištu.
Prvi problem nastaje kod osiguravajućih društava. Vlasnici bi mogli da se suoče sa otežanim uslovima osiguranja svoje imovine, s obzirom na to da zvanično ne postoji potvrda o stručnoj tehničkoj proveri stabilnosti. Pored toga, postavlja se pitanje kako će banke ubuduće tretirati ovakve objekte prilikom odobravanja stambenih kredita, što bi moglo direktno uticati na pad vrednosti i otežanu prodaju.
Iako projekat „Svoj na svome“ nudi naizgled brz izlaz iz višedecenijske agonije, važno je da građani budu svesni šta njihov potpis zaista znači. Oslobađanje od birokratije dolazi uz visoku cenu, a to je preuzimanje tereta koji bi u uređenom sistemu trebalo da snose država, inspekcije i nesavesni investitori.
NAŠ TV
Još uvek nema komentara.