BIRN: Slučajevi „Nadstrešnica“ i „Stajić“ blokirani mesecima zbog – spora o nadležnosti
Vanpretresna veća Višeg suda u Beogradu, sastavljena gotovo od istih sudija, mesecima ne mogu da utvrde da li su za ove dve optužnice nadležni Više javno tužilaštvo ili Tužilaštvo za organizovani kriminal. Apelacioni sud je u više navrata vraćao predmete na ponovno odlučivanje, dok pravnici ocenjuju da propusti ne deluju kao neznanje, već više kao moguća zloupotreba, piše BIRN.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu u dva odvojena, ali izuzetno važna slučaja, u gotovo istim sastavima vanpretresnih veća, donelo je – u najmanju ruku – neobične odluke. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, u oba predmeta sudska veća su napravila ozbiljne procesne propuste, zbog čega se na potvrđivanje optužnice u jednom slučaju čeka već godinu dana, a u drugom sedam meseci.
U oba postupka zapravo se toliko vremena čeka samo da bi se utvrdilo koje je tužilaštvo nadležno za postupanje – Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) ili Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK). Odluke vanpretresnih veća Višeg suda u Beogradu, sudeći po nalazima Apelacionog suda, ukazuju ili na nepoznavanje zakona ili na zloupotrebu procesnih radnji – a obe mogućnosti su poražavajuće za pravosudni sistem i, posledično, za vladavinu prava, piše BIRN.
Jedan od tih slučajeva odnosi se na optužnicu zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna osoba je teško povređena. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu obuhvaćeni su Slobodanka K., menadžerka za razvoj investicija u AD „Infrastruktura Železnica Srbije“, koja se tereti za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, kao i Milutin S. i Biljana K, predsednik i član Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu. Troje okrivljenih se tereti da su kao članovi komisije nesavesno i protivno propisima odobrili puštanje stanice u rad bez stvarne provere bezbednosti, iako za to nisu bili ispunjeni uslovi, što je kasnije dovelo do teških posledica. Uprkos težini slučaja i njegovim posledicama, postupak potvrđivanja optužnice i dalje traje, pre svega zbog spora oko toga da li je optužnicu podiglo nadležno tužilaštvo – da li predmet treba da ostane u nadležnosti beogradskog VJT-a ili Tužilaštva za organizovani kriminal.
Drugi predmet odnosi se na optužnicu protiv Nemanje Stajića, bivšeg sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Grada Beograda, i još 13 okrivljenih. Oni se terete za krivična dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela, pranja novca i zloupotrebe službenog položaja. I u ovom slučaju ključni problem je u tome da li postupak treba da vodi VJT u Beogradu, odnosno njegovo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, ili Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Ova dva predmeta pokazuju kako se procesnim odlukama suda može uticati na tok krivičnog postupka. Suština problema leži u odlukama sudskih veća koje se zasnivaju na procesnim propustima, zbog čega nije moguće utvrditi nadležnost tužilaštva, a samim tim ni suda koji će postupati u predmetu. Zbog toga Apelacioni sud u više navrata mora da interveniše i vraća predmete prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Posledica toga je da postupci stagniraju, jer optužnice i dalje čekaju potvrđivanje.
Sofija Mandić, pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i članica Potkomisije za pravna pitanja u neformalnoj Anketnoj komisiji za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, ocenjuje za BIRN da u ovom slučaju ne deluje da je reč o neznanju, već o mogućoj zloupotrebi, imajući u vidu da je u sudskim većima učestvovao predsednik Višeg suda, iskusan sudija koji po pravilu ima i kontrolnu ulogu u posebno važnim predmetima, zbog čega postoji osnov za sumnju da je i ovde to bio slučaj.
Predmet „Stajić“: Postupak mesecima “zaglavljen”
Iako je prošlo više od pola godine od kada je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podiglo optužnicu protiv Nemanje Stajića, bivšeg sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Grada Beograda i još 13 osoba i jednog pravnog lica, ona i dalje nije potvrđena, a ostaje neizvesno čak i to ko je nadležan za vođenje postupka. Još nije razjašnjeno da li će predmet ostati u rukama Višeg javnog tužilaštva, odnosno njegovog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, ili će ga preuzeti Tužilaštvo za organizovani kriminal, što posledično određuje i da li će suditi Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za korupciju ili ono specijalizovano za organizovani kriminal.
Posebno je nejasno zašto je VJT po drugi put podnelo (izmenjenu) optužnicu Višem sudu, kada je već prilikom podnošenja prve optužnice, u avgustu 2025, u njoj predložilo “da se Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu oglasi funkcionalno nenadležnim, te da spise predmeta dostavi Posebnom odeljenju za organizovani kriminal tog suda koje će sprovesti jedinstveni postupak protiv svih optuženih lica”.
Naime, Posebno odeljenje VJT za suzbijanje korupcije podiglo je optužnicu 15. avgusta prošle godine, nakon čega je predmet dostavilo Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za suzbijanje korupcije radi potvrđivanja, ali ujedno i “preporučilo” tom odeljenju suda da se proglasi nenadležnim.
Vanraspravno krivično veće Višeg suda sa predsednikom Višeg suda Draganom Miloševićem na čelu, upravo je to i uradilo: oglasilo se nenadležnim, uz obrazloženje da se optužnica odnosi na krivična dela koja imaju elemente organizovanog kriminala, uključujući udruživanje radi vršenja krivičnih dela i pranje novca u velikim iznosima, zbog čega bi, po stavu tog suda, nadležnost trebalo da ima Odeljenje za organizovani kriminal. Tu odluku doneli su članovi krivičnog vanpretresnog veća u kom su, osim sudije Dragana Miloševića, predsednika veća i ujedno predsednik Višeg suda u Beogradu, bile i sudije Nikola Mikić i Goran Ramić, članovi veća.
Nakon učešća u vanpretresnim većima u predmetima „Stajić” i „nadstrešnica”, sudija Nikola Mikić je 30. decembra 2025. unapređen u sudiju Apelacionog suda u Beogradu, iako je Visoki savet sudstva protiv njega, kao i protiv sudije Dragana Miloševića, pokrenuo disciplinski postupak zbog postupanja u nekim drugim predmetima.
Na odluku da se Posebno odeljenje Višeg suda za suzbijanje korupcije proglasi nenadležnim u slučaju “Stajić”, žalbe su izjavili branioci okrivljenih, a Apelacioni sud u Beogradu ih je usvojio i ukinuo rešenje o nenadležnosti. Apelacija, međutim, nije zauzela stav o tome ko jeste nadležan, niti je ulazila u osnovanost optužbi. Umesto toga, ukazala je na procesnu grešku: ako sud smatra da optužnicu podnosi nenadležni tužilac, onda ne može samo da se oglasi nenadležnim i prosledi predmet drugom sudu, već mora formalno da odbaci optužnicu. Tek potom nadležni tužilac može podneti novu. Drugim rečima, Apelacioni sud je zaključio da je problem u proceduri, a ne u sadržini optužnice.
Tim povodom BIRN se u više navrata obraćao Višem sudu. U odgovoru od 5. decembra prošle godine, sud je naveo da je nakon pomenute odluke Apelacionog suda, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu 28. novembra 2025. godine podnelo izmenjenu optužnicu, koja je dostavljena istoimenom odeljenju Višeg suda i da je predmet u toku formalnog ispitivanja optužnice.
U novom odgovoru od 2. februara precizirano je da je postupak formalnog ispitivanja okončan 8. decembra, da je optužnica utvrđena kao formalno ispravna i da je dostavljena okrivljenima i njihovim braniocima, uz rok od 8 dana za podnošenje odgovora. Ipak, prema tadašnjoj informaciji, još uvek nisu bili stečeni uslovi za tzv. „materijalno ispitivanje“ optužnice – procenu da li postoje dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja su predmet optužbe. Razlog je bio taj što sud još uvek nije imao dokaze o uručenju optužnice svim okrivljenima i njihovim braniocima. Tek nakon toga, rečeno nam je tada u Višem sudu, steći će se uslovi za njeno materijalno ispitivanje, što je korak u kojem sud zapravo ocenjuje da li optužnica ima dovoljno osnova za vođenje krivičnog postupka.
Da li su se ti uslovi u međuvremenu stekli, BIRN nije uspeo da sazna ni nakon pitanja koja su Višem sudu uputili 24. februara, jer se spisi predmeta u tom trenutku više nisu nalazili u tom sudu, već u Apelacionom sudu u Beogradu. Kako je naknadno objašnjeno, predmet je Apelacionom sudu, ovoga puta, prosleđen radi odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog Novaka Stajića protiv rešenja krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu od 9. decembra 2025. godine.
Tim rešenjem bila je određena privremena mera oduzimanja imovinske koristi pravnog lica, firme Loyal Trust d.o.o, čiji je vlasnik i zakonski zastupnik okrivljeni Novak Stajić, brat bivšeg sekretara Sekretarijata za poslove ozakonjenja Nemanje Stajića. Ovom merom, tom pravnom licu zabranjeno je raspolaganje, opterećenje i otuđenje, kao i zaključivanje drugih pravnih poslova.
Iz poslednjeg odgovora Višeg suda u Beogradu, koji je BIRN dobio 18. marta 2026. godine vidi se da se predmet protiv Nemanje Stajića i drugih okrivljenih i dalje “šeta” na relaciji Viši sud – Apelacioni sud. Spis predmeta vraćen je Višem sudu 13. marta, nakon što je Apelacija odbila kao neosnovane žalbe branioca Novaka Stajića i njegovog pravnog lica Loyal Trust. Tri dana kasnije, 16. marta, predmet je, međutim, ponovo prosleđen Apelacionom sudu radi odlučivanja o žalbama okrivljenog Nikole Vukojevića i njegovih branilaca na rešenje Posebnog odeljenja Višeg suda, kojim mu je produžena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor.
Viši sud u odgovoru BIRN-u istovremeno navodi da je u kratkom periodu koliko je predmet boravio u ovom sudu, preostalo da samo jedna okrivljena primi optužnicu Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, a po povratku spisa iz Apelacionog suda, steći će se uslovi za materijalno ispitivanje optužnice. Podsećaju da je formalno ispitivanje završeno 8. decembra 2025. godine, kada je vanpretresno veće utvrdilo da je optužnica propisno sastavljena i formalno ispravna, a da postupak materijalnog ispitivanja, koji traje uobičajeno oko dva meseca od sticanja svih uslova, još nije počeo.
Za sada, predmet ostaje u svojevrsnom institucionalnom „ping-pongu“.
Iz dosadašnjeg toka postupka može se zaključiti da VJT, odnosno njegovo Odeljenje za suzbijanje korupcije nastoji da zadrži predmet u svojoj nadležnosti, ali u kom pravcu će se postupak dalje kretati, biće jasnije tek nakon odluke Višeg suda – da li će izmenjenu optužnicu ovog puta odbaciti ili je potvrditi, što bi u ovom drugom slučaju moglo značiti da je VJT prilagodio optužnicu krivičnim delima iz svoje nadležnosti.
Neznanje ili nešto drugo?
Imajući u vidu rešenje Apelacionog suda, koji je zaključio da je vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu učinilo procesnu grešku i da nije moglo da se oglasi nenadležnim za ovaj slučaj, postavlja se pitanje da li je posredi neznanje sudija ili nešto drugo. Pravnica Sofija Mandić za BIRN kaže da teško možemo da govorimo o nepoznavanju zakona.
“U slučajevima o kojima govorimo ne radi se o pravnim bravurama do kojih Apelacioni sud ‘dobacuje’, a veće Višeg suda ne. Radi se o elementarnim pravnim pojmovima i odgovoru na dosta jednostavno pitanje – ko je nadležan za postupanje”, kaže Sofija Mandić.
Prema prvoj optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, iz avgusta 2025. godine, do koje je BIRN došao putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, Nemanja Stajić, bivši sekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja u Beogradu, označen je kao organizator organizovane kriminalne grupe, u kojoj su, prema navodima tužilaštva, učestvovali i članovi njegove porodice – supruga, brat, snaja, majka, otac, tašta. Optužnica ga tereti da je, koristeći službeni položaj, omogućavao ozakonjenje objekata koji za to nisu ispunjavali zakonske uslove, tako što su podnosiocima zahteva odobravani postupci bez potrebne dokumentacije i provera, uz ubrzavanje rešavanja predmeta i korišćenje spornih ili fiktivnih dokumenata. Na taj način, kako se navodi, bespravno izgrađeni objekti su legalizovani, a zatim su podnosioci zahteva, bez naknade, prenosili posebne delove tih objekata na pripadnike organizovane kriminalne grupe, čime je, prema optužnici, pribavljena značajna imovinska korist i prikrivano poreklo novca stečenog kriminalnim aktivnostima.
BIRN se tokom proteklih godina u većem broju istraživanja bavio sistemskom zloupotrebom procesa ozakonjenja u Beogradu, uključujući ulogu Nemanje Stajića i njegove porodice u nezakonitoj gradnji, spornim legalizacijama objekata, kao i sumnjama na korupciju i pribavljanje imovinske koristi, pri čemu je objavio i bazu sa više od 300 nezakonito ozakonjenih objekata.
Predmet „nadstrešnica“ godinu dana blokiran, kao i „Stajić“
Apelacioni sud u Beogradu je 3. februara 2026. godine ponovo ukinuo odluku vanpretresnog većа Višeg suda u Beogradu, odnosno njegovog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, kojim je potvrđena optužnica protiv Slobodanke K., Milutina S. i Biljane K. Optužnica je podignuta zbog propusta koji su doveli do pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, koja je usmrtila 16 osoba i jednu teško povredila. Slobodanka K, menadžerka za razvoj investicija u AD „Infrastruktura Železnica Srbije“, tereti se za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, dok su Milutin S. i Biljana K, članovi Komisije za tehnički pregled, optuženi za nesavestan rad u službi i teško delo protiv opšte sigurnosti.
Troje okrivljenih se terete da su kao članovi komisije za tehnički pregled, nesavesno i protivno propisima odobrili puštanje zgrade železničke stanice u rad, iako nisu izvršili potpunu kontrolu izvedenih radova, projektne dokumentacije i same konstrukcije objekta, niti su proverili da li su ispunjeni uslovi za bezbednu upotrebu. Time su propustili, kako je saopšteno iz VJT Beograd, da uoče ključne nedostatke, uključujući stanje nadstrešnice, pa su omogućili da objekat bude stavljen u funkciju iako za to nisu postojali uslovi, što je kasnije dovelo do teških posledica.
Apelacioni sud je početkom februara ukinuo odluku kojom je Viši sud potvrdio optužnicu, jer je, kako se navodi, vanpretresno veće napravilo bitnu proceduralnu grešku u proceni ovlašćenja tužilaštva za podizanje optužnice. Sud je ocenio da Viši sud nije dao jasne, razumljive i nedvosmislene razloge zbog kojih je smatrao da je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu imalo ovlašćenje da podigne optužnicu, što predstavlja pretpostavku od koje zavisi zakonitost daljeg postupka. Posebno je istaknuto pitanje supstitucije, procedure kojom neposredno viši tužilac (u ovom slučaju vrhovni javni tužilac) donosi obrazloženo rešenje, kojim ovlašćuje drugo tužilaštvo da preuzme postupak, odnosno, odlučuje da je postupak u nadležnosti nekog drugog tužilaštva.
Naime, vrhovni javni tužilac je 28. februara 2025. godine, četiri dana nakon hapšenja troje okrivljenih, doneo rešenje o supstituciji kojim je vođenje predmeta sa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu preneto na Tužilaštvo za organizovani kriminal. Glavni tužilac VJT u Beogradu podneo je 3. marta 2025. godine prigovor na to rešenje, a Komisija Visokog saveta tužilaštva (VST) 4. marta 2025. godine odbila je prigovor kao neosnovan. Uprkos tome, Više javno tužilaštvo u Beogradu, istog dana, podiglo je optužnicu.
Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu je u aprilu 2025. potvrdilo tu optužnicu, međutim, Apelacioni sud u Beogradu je 8. jula ukinuo rešenje o potvrđivanju optužnice. Apelacija je i u tom prvom rešenju ukazala da prvostepeni sud nije obrazložio da li je optužnica podneta od strane ovlašćenog tužioca – u konkretnom slučaju, da li od strane Javnog tužilaštva za organizovani kriminal ili Višeg javnog tužilaštva, odnosno njegovog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije.
I ovde je sudija Dragan Milošević bio predsednik KV veća, a sudija Nikola Mikić član, samo je umesto sudije Gorana Ramića, drugi član veća bila sudija Tatjana Sretenović.
Nekoliko dana kasnije, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštava da ne postupa “ni u jednom predmetu u vezi sa padom nadstrešnice”, nakon što je Vrhovni javni tužilac donela rešenje o supstituciji, kojim je ovlastio Javno tužilaštvo za organizovani kriminal da dalje postupa u ovom predmetu.
Međutim, uprkos tome što je Zagorka Dolovac još u martu prošle godine donela rešenje o supstituciji i predmet “prebacila” u TOK i uprkos tome što i VJT u julu saopštava da više ne postupa u ovom predmetu, krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu u ponovnom postupku, u novembru prošle godine, još jednom kaže da je za vođenje krivičnog postupka, u trenutku podnošenja optužnice, “bilo nadležno Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije” Višeg suda u Beogradu – a ne za organizovani kriminal.
Kako se navodi u tom saopštenju od 17. novembra 2025, u prilog ovoj odluci Višeg suda dati su “jasni i detaljni razlozi”.
Ujedno, potvrđujući tu optužnicu u novembru prošle godine, Vanpretresno veće Višeg suda je ocenilo da je VJT u Beogradu, odnosno njegovo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, imalo ovlašćenje da podigne optužnicu, jer odluka Komisije VST-a kojom je odbijen prigovor o supstituciji, još nije bila dostavljena Višem tužilaštvu.
Apelacioni sud je, međutim, utvrdio da pravnosnažnost odluke Komisije VST-a nastaje njenim donošenjem, a ne dostavljanjem, zbog čega je zaključio da su razlozi Višeg suda nejasni i nedovoljni da se može potvrditi da je optužnica podignuta od strane ovlašćenog tužioca.
Viši sud u Beogradu nije odgovorio na pitanje BIRN-a da li je nakon ovog, drugog po redu rešenja Apelacionog suda, kojim se poništava odluka Višeg suda u predmetu “nadstrešnica”, Viši sud donosio neku novu odluku u ovom predmetu.
Stefanović vs Dolovac
Radmila Dragičević Dičić, sutkinja u penziji i članica Potkomisije za pravna pitanja u neformalnoj Anketnoj komisiji za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu objašnjava da je, dok je glavni tužilac VJT Beograd Nenad Stefanović sprovodio brzu istragu u ovom slučaju, koja je trajala samo nekoliko dana, istovremeno došao nalog vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac o supstituciji, kojim se predmet dodeljuje TOK-u i koji je zahtevao da se odmah dostavi nadležnom tužilaštvu.
„Stefanović je podneo prigovor na to rešenje, ali nije sačekao odluku Komisije Visokog saveta tužilaštva, već je istog dana, kad je Komisija odlučila o prigovoru, podigao optužnicu i dostavio predmet Višem sudu u Beogradu, čime je predmet ušao u sudski postupak.“
Dičić podseća da je na tu optužnicu podnet prigovor, i da je Apelacioni sud po žalbi dva puta ukinuo odluku Višeg suda, jasno pokazujući da Viši sud ne poštuje naloge Apelacionog suda o preispitivanju nadležnosti tužilaštva. „Ako Viši sud ponovo potvrdi ovu optužnicu, Apelacioni sud bi trebalo da odluči sam“, zaključuje Dičić.
Pravnica Sofija Mandić ukazuje da ovo nisu jedini predmeti u kojima VJT u Beogradu pokušava veštački da zasnuje svoju nadležnost, pa je, na primer, policajce pogrešno tretiralo kao učesnike javnih skupova, kako bi se obezbedilo da baš to tužilaštvo vodi postupke protiv demonstranata.
“To se događa, jer je na čelu tog tužilaštva tužilac, koji je od najvećeg poverenja izvršne vlasti”, kaže Mandić i dodaje da su i tzv. Mrdićevi zakoni doneti upravo radi koncentracije moći u VJT Beograd.
“Možemo slobodno reći da su neke odluke sudova i Komisije za prigovore VST-a, uključujući tu i slučaj ‘nadstrešnica’, upravo dovele do usvajanja Mrdićevih zakona. Nakon što su sudovi i Komisija sprečili “štelovanje” predmeta, Komisija za prigovore je ukinuta jednim od Mrdićevih zakona”, kaže Sofija Mandić.
Podsetimo, Komisija VST za prigovore javnih tužilaca (koja je u drugom stepenu rešavala i o supstituciji u slučaju “nadstrešnica”) je ukinuta usvajanjem tzv. Mrdićevih zakona krajem januara ove godine, a prigovori se sada podnose direktno višem glavnom javnom tužiocu, koji odlučuje u roku od 30 dana.
Nadležni ćute
BIRN je pitao Viši sud u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu o njihovim postupanjima u ova dva predmeta, ali do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori.
Više javno tužilaštvo nije odgovorilo na pitanja BIRN-a zbog čega nisu prosledili predmete “nadstrešnica” i “Stajić” u Tužilaštvo za organizovani kriminal, uprkos rešenju o supstituciji u predmetu “nadstrešnica” i uprkos tome što je u predmetu “Stajić” sam tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu napisao da je reč o krivičnom delu organizovanog kriminala.
Slično, Viši sud u Beogradu nije odgovorio na pitanja BIRN-a zbog čega je vanpretresno veće Višeg suda dva puta prenebreglo rešenja Apelacionog suda u Beogradu u slučaju „nadstrešnica“ i zašto nije odbacilo optužnicu VJT u predmetu „Stajić“ zbog nenadležnosti tužioca koji ju je podneo.
Zašto je VJT u Beogradu pokrenuo postupak u slučaju “nadstrešnica”
S obzirom na to da se u slučaju “nadstrešnica” već vode dva procesa – jedno, radi utvrđivanja neposrednih uzorka i odgovornosti za pad nadstrešnice, vodi VJT u Novom Sadu, dok drugu istragu, radi utvrđivanja finansijskih tokova i sumnji na korupciju, sprovodi TOK – postavlja se pitanje zbog čega je postupak protiv troje okrivljenih pokrenulo i Posebno odeljenje VJT u Beogradu za suzbijanje korupcije.
Odgovor bi se mogao naći sagledavanjem hronologije događaja.
Nadstrešnica je pala 1. novembra 2024, kada je VJT Novi Sad pokrenulo istragu. Već 30. decembra podignuta je optužnica protiv 13 osoba, među kojima je okrivljen i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić i njegova pomoćnica Anita Dimoski.
Istoga dana kada je podignuta optužnica, VJT u Novom Sadu odbacuje krivičnu prijavu, koju je, u međuvremenu, podneo advokat Petar Matković, branilac optužene Anite Dimoski. Prijava je podneta protiv Slobodanke K, menadžerke Infrastrukture železnice Srbije za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, i još šest osoba. Advokat Matković podneo je krivičnu prijavu tvrdeći da su članovi komisije za tehnički pregled objekta i Slobodanka K. nesavesnim postupanjem i odobravanjem probnog rada, odnosno omogućavanjem korišćenja nedovršenog objekta, doprineli stvaranju uslova, koji su doveli do urušavanja nadstrešnice.
Kako je krivična prijava u Novom Sadu odbačena, u februaru 2025. godine Anita Dimoski, preko svog advokata Petra Matkovića, podnosi još jednu krivičnu prijavu, ovoga puta VJT-u u Beogradu, ponovo protiv Slobodanke K, menadžerke Infrastrukture železnice Srbije za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti. Istom krivičnom prijavom obuhvaćeni su i Milutin S. i Biljana K. i još dve osobe, a na teret im se stavljaju dela istovetna kao u prethodnoj krivičnoj prijavi, podnetoj u novosadskom tužilaštvu.
Na osnovu te krivične prijave, VJT formira predmet i 24. februara prošle godine privodi se pet osoba obuhvaćenih tom prijavom. Već sutradan, petoro osumnjičenih se saslušavaju u VJT Beograd.
Tek na dan ovog hapšenja, oglasilo se VJT iz Novog Sada, saopštivši da je istu krivičnu prijavu istog advokata odbacilo još 30. decembra 2024. godine, opširno objašnjavajući zbog čega. Ukratko, to tužilaštvo je navelo da je odbacilo krivičnu prijavu, jer nije našlo dokaze da su prijavljeni zaista odobrili puštanje cele stanice u rad niti da su njihovim postupanjem izazvani uslovi za nesreću, pošto tehnički pregled nije obuhvatio ceo objekat, radovi nisu bili završeni, a investitor formalno nije ni doneo odluku o puštanju u rad.
Za Slobodanku K. je posebno utvrđeno da samo formiranje interne komisije nije značilo da je omogućila otvaranje stanice, niti je imala ovlašćenje da donese takvu odluku, pa njene radnje, prema stavu tužilaštva, nisu u uzročnoj vezi sa padom nadstrešnice.
Samo par dana posle hapšenja, 28. februara, vrhovna javna tužiteljka je rešenjem o supstituciji, prenela nadležnost nad predmetom sa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu na Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Na to rešenje, glavni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović, podneo je 3. marta 2025. godine prigovor, a Komisija Visokog saveta tužilaštva je 4. marta 2025. godine taj prigovor odbila kao neosnovan. Uprkos tome, Više javno tužilaštvo u Beogradu istog dana podiglo je optužnicu protiv tri osobe – Slobodanke K, Milutina S. i Biljane K.
Od tada, pa do danas traje pravna borba oko nadležnosti nad ovim predmetom između VJT u Beogradu i Tužilaštva za organizovani kriminal.
Postavlja se pitanje zbog čega se, uprkos supstituciji i ponovljenim odlukama Apelacionog suda, kroz postupanje Višeg suda, praktično omogućava da predmet ostane u sferi nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Još uvek nema komentara.