Evropa i svet obeležavaju Dan pobede i Dan Evrope
Na današnji dan, 8. maja 1945. godine, Evropa je dočekala kraj Drugog svetskog rata. Posle gotovo šest godina sukoba, razaranja i masovnih stradanja, nacistička Nemačka potpisala je bezuslovnu kapitulaciju pred savezničkim snagama, čime je okončan rat na evropskom kontinentu. U istoriji je taj datum za Evropu i 9. maj za Rusiju, Srbiju i druge zemlje, ostao upamćen kao Dan pobede nad fašizmom, simbol kraja jednog od najmračnijih perioda modernog doba.
Kapitulacija Nemačke stupila je na snagu 8. maja 1945. u 23.01 po srednjoevropskom vremenu što je, po moskovskom vremenu, već bio 9. maj pa Rusija, ali i druge zemlje među kojima je i Srbija, Dan pobede zvanično obeležavaju 9. maja.
Tog dana, 9. maja, u Evropi se slavi Dan Evrope, u znak sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.
Kapitulacija Nemačke
Vest o kapitulaciji izazvala je talas slavlja širom Evrope. Ulice Londona, Pariza i Njujorka bile su prepune ljudi koji su slavili kraj rata, dok su se zvona crkava oglašavala širom kontinenta. Britanski premijer Vinston Čerčil obratio se građanima sa balkona Ministarstva zdravlja u Londonu, poručivši da je „ovo vaša pobeda“. Istog dana, hiljade ljudi okupile su se ispred Bakingemske palate, gde su se kralj Džordž VI i članovi kraljevske porodice pojavili pred građanima zajedno sa Čerčilom.
Ipak, iza euforije ostala je razorena Evropa. Gradovi od Varšave do Berlina bili su u ruševinama, milioni ljudi ostali su bez domova, a svet je tek počinjao da sagledava razmere zločina počinjenih tokom rata. Otkrivanje nacističkih koncentracionih logora, uključujući Aušvic i Buhenvald, pokazalo je razmere Holokausta i sistematskog progona Jevreja, Roma, Slovena,tada političkih protivnika nacističkog režima.
Drugi svetski rat ostao je upamćen kao najsmrtonosniji sukob u istoriji čovečanstva. Istoričari procenjuju da je život izgubilo između 50 i 80 miliona ljudi, uključujući veliki broj civila. Rat je zahvatio više od 60 država i promenio političku mapu sveta. Posle 1945. godine usledila je podela Evrope na istočni i zapadni blok, stvaranje Ujeddinjenih nacija, kao i početak Hladnog rata između Sovjetskog Saveza i zapadnih saveznika.
Jugoslavija u ratu
Iako se 8. maj smatra krajem rata u Evropi, borbe nisu svuda odmah prestale. Na prostoru tadašnje Jugoslavije sukobi su trajali još nekoliko dana, a pojedine nemačke jedinice nastavile su povlačenje ka Austriji. Završne operacije Jugoslovenske armije vođene su sredinom maja 1945. godine, posebno u Sloveniji, gde su se odigrale poslednje velike bitke na tlu bivše Jugoslavije.
Jugoslavija je iz rata izašla kao jedna od zemalja sa najvećim procentualnim gubicima stanovništva u Evropi. Tokom okupacije i građanskog rata stradali su milioni ljudi, a teritorija zemlje bila je podeljena između sila Osovine i njihovih saveznika. Posebno krvave bile su borbe tokom nemačkih ofanziva, masovna streljanja civila i zločini u logorima poput Jasenovaca i koncetracionog logora Banjica.
Srbija je tokom rata pretrpela teška razaranja i represalije. Nakon okupacije 1941. godine, usledili su ustanci protiv nemačke vlasti, ali i brutalne odmazde nad civilima. Masovna streljanja u Kragujevacu i Kraljevu ostala su među najtragičnijim simbolima nacističkog terora na Balkanu. U Kragujevcu je u oktobru 1941. godine streljano nekoliko hiljada civila, među kojima i veliki broj đaka i profesora.
Istovremeno, na prostoru Jugoslavije vodio se i složen građanski rat između različitih pokreta otpora i političkih opcija. Partizanski pokret predvođen Josipom Brozom Titom postepeno je stekao međunarodno priznanje saveznika i do kraja rata prerastao u glavnu vojnu silu koja je učestvovala u oslobađanju zemlje.
U savremenoj Evropi Dan pobede ima dvojako značenje. Sa jedne strane predstavlja sećanje na vojni poraz nacizma i kraj rata, dok sa druge služi kao upozorenje na posledice ekstremizma, totalitarizma i politike mržnje. Mnoge evropske države danas organizuju komemoracije, polaganje venaca i minute ćutanja za žrtve rata.
Iran: SAD prekršile primirje
07. maj 2026.
Još uvek nema komentara.