Ekonomija pekarske tepsije, porodični doručak za „tri crvene“

Nekada je odlazak u pekaru bio najjeftinija opcija za obrok „s nogu“, a danas fiskalni računi pričaju drugu priču. Redakcija našeg portala istraživala je da li su poskupljenja opravdana troškovima proizvodnje ili su marže u urbanim zonama prešle granicu pristojnosti.

Srbija je zemlja gde je doručak nezamisliv bez mirisa domaćeg peciva. Međutim, taj miris sve češće prati i „miris“ visokih cena koji potrošače ostavlja u šoku.

Račun od skoro 4.000 dinara za nekoliko pita i jogurta, koji je pre samo dva dana dočekao našeg saradnika na kasi jedne beogradske pekare, postavlja opravdano pitanje: da li je doručak postao luksuz rezervisan za restorane fine trpeze?

Uvidom u račune iz jedne beogradske pekare (lokacija Novi Beograd, februar 2026.), situacija je jasna. Cene se više ne formiraju „po komadu“, već sve češće „na kilogram“, što je psihološka zamka za novčanik.

Šta kaže fiskalni račun?

Pita sa mesom ili picom: 1.600 din/kg

Pita sa sirom: 1.500 din/kg

Jogurt (0,18l): 95 dinara po komadu

Voda (0,5l): 110 dinara

Kada se podvuče crta, doručak za porodicu ili manju grupu zaposlenih, koji uključuje par kilograma različitih pita i napitke, lagano dostiže cifru od 3.890 dinara. Poređenja radi, za taj novac u kućnoj režiji možete da napravite preko 6 kilograma pite (kilogram kora na pijaci je oko 150 dinara, sir oko 400-500 dinara po kilogramu).

Ako poželite da se, nakon doručka zasladite, spremite još koju „crvenu“.

Šta kažu zvanični podaci?

Iako se građanima čini da cene „divljaju“, Republički zavod za statistiku beleži da je opšta inflacija u padu, u odnosu na dramatičnu 2025. godinu. Ipak, hrana ostaje najkritičnija stavka.

Prema podacima Unije pekara Srbije, cena osnovne vekne od brašna T-500 u februaru 2026. iznosi maksimalno 65 dinara, što je skok u odnosu na januarskih 62 dinara. Dok je neka od premijum opcija daleko skuplja.

Prema izveštajima RZS-a, mlečni proizvodi, uključujući i jogurt, zabeležili su jedan od najvećih kumulativnih porasta u poslednjih godinu dana, što objašnjava zašto čašica jogurta u pekari sada košta skoro kao litar u marketu, i to pre dve godine.

Kako prenosi portal „Agroklub“ i ekonomski analitičari, cena pšenice na berzama je nestabilna zbog globalnih faktora, a domaći pekari se suočavaju i sa rastom minimalne zarade i cenama energenata (struja i gas), što direktno „peče“ krajnju cenu proizvoda.

Gde je granica marže?

Pekari se brane argumentom da ne prodaju samo brašno i vodu, već i radnu snagu koje je sve manje, zakup lokala (koji u Beogradu dostiže astronomske cifre) i skupu struju. S druge strane, zaštitnici potrošača upozoravaju na „psihološke cene“.

Prema navodima Unije pekara Srbije, trgovačke marže na pekarske proizvode u urbanim centrima često su drastične i kreću se od 85% pa sve do neverovatnih 144%, što direktno utiče na to da krajnja cena pite na kasi bude višestruko viša od njene proizvodne cene.

Kako uštedeti?

Ako vam račun od 4.000 dinara kvari jutro, rešenje je u povratku osnovama.

Birajte manje porodične pekare, koje van glavnih ulica i dalje drže cene i do 30% niže od velikih lanaca. Vikendom zamesite domaću pitu koja je nutritivno bogatija, a tri do četiri puta jeftinija. Uvek proverite cenu po kilogramu pre nego što se prodavac “dohvati” tepsije.