Mit o „najstarijem zanatu“: Između istorije, jezika i društvenih stereotipa
Izraz „najstariji zanat na svetu“, koji se gotovo automatski povezuje sa prostitucijom, deluje kao istorijska činjenica. Međutim, njegova priča počinje mnogo kasnije nego što sugeriše. Istoričari jezika i društva uglavnom se slažu da ova fraza nije nastala u antičkom svetu, već krajem 19. veka, u anglo-američkom prostoru, kao retorički izraz koji je trebalo da opiše prostituciju na način koji zvuči „neizbežno“ i „večito“.
Jedan od ključnih trenutaka u širenju ovog izraza vezuje se za britanskog pisca Rudjarda Kiplinga, koji je u svojoj priči „Na gradskom zidu“ (On the City Wall 1889.) opisao prostitutku kao pripadnicu „najstarijeg zanata na svetu“. Nakon toga, fraza ulazi u novine, moralne rasprave i popularnu kulturu, gde se brzo učvršćuje kao „opštepoznata istina“. Međutim, pre Kiplinga, različite profesije su se kroz istoriju takmičile za epitet „najstarijeg zanata“, od krojača i vojnika do lekara i sveštenika, što pokazuje da sama tvrdnja nema istorijsku jedinstvenost, već retoričku funkciju.
Drugim rečima, „najstariji zanat“ nije istorijski podatak, već kulturna konstrukcija.
Kako nastaje mit… jezik kao alat normalizacije
Nazivanje prostitucije „najstarijim zanatom“ nije neutralno. U jeziku se time stvara ideja da je reč o nečemu prirodnom, univerzalnom i nepromenljivom. Ako je nešto „najstarije“, onda deluje kao da je oduvek tu i da ne može biti drugačije.
Ovo je ključn, fraza ne opisuje istoriju, već je interpretira tako da ukloni društvena pitanja, ko ima moć, ko bira, a ko je u nepovoljnom položaju.
Zbog toga savremene sociološke i feminističke analize ovu frazu često smatraju ideološki problematičnom, jer prikriva odnose moći iza seksualnog rada.
Zašto se prostitucija gotovo uvek vezuje za žene?
Iako su u seksualnom radu kroz istoriju učestvovali i muškarci i žene, u javnoj svesti prostitucija se gotovo uvek vezuje za žene. Razlozi za to nisu biološki, već društveni.
Prvi je istorijska struktura moći. U većini društava muškarci su imali dominantnu ekonomsku i političku poziciju, dok su žene bile u većoj meri ekonomski zavisne. U takvim uslovima, ženski seksualni rad postao je vidljiviji i češće regulisan, dok su drugi oblici seksualnih razmena ostajali u senci.
Drugi razlog je dvostruki standard seksualnosti. Muška seksualnost je kroz vekove često posmatrana kao „aktivna“ i društveno prihvatljiva, dok je ženska seksualnost bila strogo kontrolisana i moralno ocenjivana. Zbog toga stigma prostitucije gotovo uvek pada na ženu koja pruža uslugu, dok muškarac kao korisnik ostaje društveno manje problematizovan.
Treći razlog je reprezentacija , ono što vidimo i čitamo.
Uloga kulture: film, književnost i muzika
Popularna kultura je jedan od glavnih razloga zašto se prostitucija u kolektivnoj svesti poistovećuje sa ženama.
Filmovi i serije gotovo po pravilu prikazuju žensku prostitutku kao centralni lik. Od holivudskog narativa u filmu „Pretty Woman“, gde se seksualni rad transformiše u romantičnu priču, do evropskih autora poput Bunjuela u „Belle de Jour-u“, prostitucija se najčešće prikazuje kroz žensko iskustvo, često između romantizacije i moralne osude.
View this post on Instagram
U filmovima poput „Taxi Driver-a“ ili „La Dolce Vita-e“, prostitutke se pojavljuju kao simboli urbanog raspada, dok se muški seksualni rad retko vidi i često ostaje na margini priče, što dodatno učvršćuje ideju da je to „ženski fenomen“.
View this post on Instagram
Muzika i književnost dodatno su učvrstile ovaj narativ, prostitutka kao lik postaje simbol tuge, iskušenja, propasti ili romantične tragedije, retko kao kompleksna društvena uloga.
Istorija je mnogo složenija nego stereotip
Ako se vratimo unazad, kroz antički svet vidimo različite oblike seksualne razmene, od ritualnih praksi u Mesopotamiji do regulisanih bordela u staroj Grčkoj i Rimu. Međutim, te prakse nisu iste kao savremena prostitucija. One su bile deo religijskih, ekonomskih i političkih sistema koji su se drastično razlikovali od današnjih.
Zato je pogrešno posmatrati prostituciju kao „nepromenljivu profesiju kroz istoriju“. Ona se menjala zajedno sa društvom, zakonima, ekonomijom i odnosima moći.
Šta je problematično u mitu o „najstarijem zanatu“?
Glavni problem nije samo istorijska netačnost, već posledica koju taj mit ima u savremenom društvu.
Prvo, on naturalizuje prostituciju, prikazuje je kao nešto što je „uvek bilo i uvek će biti“, čime se zatvara prostor za analizu uzroka i uslova u kojima nastaje.
Drugo, briše pitanje nejednakosti i moći. Ako je nešto „najstarije“, onda deluje kao da je izvan društvenih odnosa, iako je upravo suprotno, duboko je u njima.
Treće, učvršćuje rodni stereotip da je prostitucija primarno ženski fenomen, što utiče na način na koji društvo posmatra žene, njihovu seksualnost i ekonomsku poziciju.
Šta zapravo stoji iza fraze
Izraz „najstariji zanat“ više govori o tome kako društvo želi da razume seksualnost nego o istorijskoj stvarnosti. On je nastao kao retorički alat, a kroz vreme je postao kulturni stereotip koji pojednostavljuje kompleksan društveni fenomen.
Razbijanje tog mita ne znači negiranje postojanja seksualnog rada kroz istoriju, već njegovo vraćanje u realan kontekst kao pojave koja zavisi od ekonomije, moći, prava, roda i kulture.
Drugim rečima, prostitucija nije „najstariji zanat“, već ogledalo društava u kojima se pojavljuje.
NAŠ TV
Još uvek nema komentara.