Od igre do vojne tehnologije: Da li znamo na šta pristajemo kada instaliramo aplikaciju
Za nagradu u igri, deo igrača Pokémon Go-a snimao je spomenike, murale i druge javne lokacije. Snimci su pomogli kompaniji Niantic da razvije tehnologiju koja mašinama omogućava da prepoznaju prostor. Nekoliko godina kasnije, izdvojena firma Niantic Spatial tu tehnologiju razvija za dronove, robote i opremu namenjenu vojnim operacijama bez GPS-a.
Na ekranu je to bio još jedan zadatak. Igrač pronađe označenu lokaciju, uključi kameru, obiđe oko spomenika ili drugog objekta i pošalje snimak. Zauzvrat dobije virtuelni predmet ili bolju nagradu na tom PokéStopu.
Godinama kasnije, materijal prikupljen kroz igru postao je deo mnogo vrednijeg proizvoda. Niantic je skenove koristio za obučavanje sistema koji prepoznaje fizički prostor, posao sa tom tehnologijom izdvojio je u novu kompaniju, a ona je zatim sklopila partnerstvo sa velikim dobavljačem američke vojske.
Sličan put prolaze podaci koje ostavljamo aplikacijama za praćenje ciklusa, psihološko savetovanje, navigaciju, fizičku aktivnost ili zaštitu računara. Informacija data zbog jedne korisne funkcije može da stigne do analitičkih kompanija, oglašivača i posrednika, a zatim i do proizvoda koji u trenutku instaliranja nije postojao.
Šta se nalazi iza jednog „prihvatam“
Instaliranje aplikacije prati nekoliko različitih odluka, iako na ekranu deluju kao jedna.
Uslovi korišćenja određuju pravila naloga, plaćanje, zabrane i prava kompanije na sadržaj. Politika privatnosti treba da navede koje podatke aplikacija prikuplja, zbog čega ih obrađuje, koliko dugo ih čuva i kome ih prosleđuje. Dozvole telefona otvaraju pristup kameri, mikrofonu, kontaktima ili lokaciji.
Kada korisnik odobri lokaciju, aplikacija dobija tehničku mogućnost da utvrdi položaj uređaja. Sa tog ekrana se uglavnom ne vidi da li će koordinata ostati na telefonu, biti poslata na server, povezana sa oglašivačkim identifikatorom ili prosleđena kompaniji čiji se softver nalazi unutar aplikacije.
Isto važi za kameru. Dugme omogućava snimanje, ali ne objašnjava koliko dugo će materijal postojati, da li će služiti obučavanju modela i šta će iz njega biti preneto u buduće proizvode.
Saglasnost zbog toga ima smisla samo ako je vezana za razumljivu svrhu. Klik na višestrani dokument ne može korisniku objasniti poslovne odluke koje će kompanija doneti pet ili deset godina kasnije.
Podatak o trudnoći postao je signal za analitičke kompanije
Korisnice aplikacije Flo unosile su datume menstruacije, informacije o ovulaciji i podatke o trudnoći da bi pratile reproduktivno zdravlje. Deo tih informacija prosleđivan je spoljnim kompanijama koje su pružale usluge analitike i marketinga, utvrdila je američka Federalna trgovinska komisija.
Flo je slao takozvane „događaje u aplikaciji“. Reč je o tehničkim porukama koje beleže da je korisnica otvorila određeni ekran ili izabrala neku opciju. Prema postupku FTC-a, pojedini događaji otkrivali su da je korisnica označila trudnoću.
Dokumentacija ne pokazuje da su primaoci dobijali kompletne kalendare menstrualnih ciklusa. Dobijali su informaciju iz koje se moglo zaključiti da je korisnica trudna. Među primaocima bili su analitički servisi Facebooka i Googlea, kao i AppsFlyer i Flurry.
Flo je prethodno obećavao da će zdravstvene podatke koristiti za pružanje usluge. Sporna praksa prekinuta je 2019. godine, nakon što je otkrivena u medijima. Kompanija je 2021. prihvatila nalog Federalne trgovinske komisije kojim je obavezana da pribavi izričit pristanak pre budućeg deljenja zdravstvenih informacija i uvede nezavisnu kontrolu privatnosti.
„Aplikacije koje prikupljaju, koriste i dele osetljive zdravstvene informacije mogu pružiti vredne usluge, ali korisnici moraju moći da im veruju“, izjavio je tada Endru Smit iz FTC-a.
Korisnica je podatak unela da bi pratila trudnoću, a kompanija ga je pretvorila u signal vidljiv marketinškoj i analitičkoj infrastrukturi.
Od psihološkog upitnika do ciljanog oglasa
Platforma BetterHelp prikupljala je imejl i IP adrese, kao i odgovore iz zdravstvenih upitnika, da bi korisnike povezala sa odgovarajućim savetnikom.
Prema konačnom nalogu američkog regulatora, deo tih informacija prosleđivan je Facebooku, Snapchatu, Pinterestu i kompaniji Criteo radi oglašavanja. Podaci su korišćeni i za pronalaženje ljudi sličnih postojećim korisnicima, kojima su zatim prikazivani oglasi za BetterHelp.
FTC je procenio da je takvo oglašavanje donelo desetine hiljada novih korisnika i milionske prihode. Kompanija je prihvatila da uplati 7,8 miliona dolara za povraćaj novca delu korisnika, ograniči rokove čuvanja podataka i od trećih strana zatraži brisanje ranije prosleđenih informacija.
„BetterHelp je zarad profita izneverio najličnije zdravstvene informacije korisnika“, rekao je direktor FTC-ovog Biroa za zaštitu potrošača Semjuel Levin.
Zaštita od praćenja koja je pratila korisnike
Avast je antivirusni softver i dodatke za pregledače nudio uz obećanje da će štititi privatnost. Istovremeno je, prema postupku FTC-a, prikupljao detaljne informacije o posećenim stranicama, internet pretragama, vremenu posete, uređaju i približnoj lokaciji.
Takva istorija može da otkrije politička i verska uverenja, zdravstvene probleme i finansijsko stanje. Avastova firma Jumpshot prodavala je podatke marketinškim i analitičkim kompanijama, posrednicima i drugim klijentima.
Konačnim nalogom iz 2024. Avastu je zabranjena prodaja podataka o pregledanju u oglašivačke svrhe. Kompanija je morala da plati 16,5 miliona dolara i izbriše proizvode i algoritme izvedene iz spornih podataka.
Aplikacija zna lokaciju, posrednik zna životnu rutinu
Kompanija ne mora da napravi aplikaciju da bi došla do podataka njenih korisnika. Dovoljno je da programerima ponudi mali softverski dodatak koji će ugraditi u svoje proizvode.
X-Mode, kasnije nazvan Outlogic, dobijao je lokacijske podatke iz sopstvenih aplikacija, od drugih posrednika i preko takvih dodataka. Korisnik je na telefonu video ime aplikacije kojoj odobrava lokaciju., dok mu je posrednik u pozadini uglavnom ostajao nepoznat.
Koordinate su bile povezane sa oglašivačkim identifikatorima uređaja. Niz takvih tačaka može da pokaže gde osoba živi, gde radi i koja mesta redovno posećuje.
FTC je 2024. zabranio kompaniji prodaju osetljivih lokacijskih podataka. Prema nalazima regulatora, materijal je mogao da otkrije posete zdravstvenim ustanovama, verskim objektima i skloništima za žrtve nasilja.
„Podaci o lokaciji mogu otkriti gde osoba živi, sa kim provodi vreme, koje medicinske tretmane traži i gde se moli“, upozorila je predsednica FTC-a Lina Kan.
Ruta trčanja otkrila je vojne objekte
Neočekivana posledica podataka ne mora da nastane njihovom prodajom, ponekad je dovoljno da se veliki broj bezazlenih zapisa objedini na jednoj mapi.
Aplikacija za fizičku aktivnost Strava objavila je 2017. globalnu toplotnu mapu ruta kojima su njeni korisnici trčali ili vozili bicikl. U velikim gradovima prikazivala je popularne staze, dok su u slabo naseljenim područjima svetle linije pokazivale su kretanje ljudi oko vojnih objekata.
Američko Ministarstvo odbrane je početkom 2018. potvrdilo da proverava bezbednosne posledice. Pripadnik vojske koristio je aplikaciju da zabeleži trening. Hiljade objedinjenih treninga otkrile su obrasce kretanja i lokacije koje pojedinačni korisnik nije mogao da vidi.
Ruta jutarnjeg trčanja deluje kao običan podatak, ali na izolovanoj lokaciji, ponovljena stotinama puta, može da iscrta vojnu bazu.
Kako su igrači Pokémon Goa mapirali stvarni svet
Pokémon Go je zadatke za mapiranje uveo 20. oktobra 2020. godine. Funkcija je bila dostupna igračima koji su dostigli najmanje 20. nivo, a nalozi u sistemu Niantic Kids u početku nisu imali pristup.
Igrač je na određenom PokéStopu dobijao zadatak, otvarao ekran za skeniranje i kamerom snimao okolinu. Uputstvo ga je usmeravalo da se polako kreće oko objekta, zadrži ga u kadru i zatim pošalje snimak.
„Funkcija skeniranja je potpuno opciona, ljudi moraju da posete određenu javno dostupnu lokaciju i izaberu skeniranje“, naveo je tada Niantic.
Nagrade su bile deo sistema od početka. Funkcija je proširena u decembru 2021, kada su igrači zajedničkim skeniranjem mogli privremeno da unaprede PokéStop. Za prvi nivo bilo je potrebno pet, za drugi deset, a za treći 25 skenova.
Niantic je igračima govorio da snimci služe stvaranju novih iskustava proširene stvarnosti. Korisnik je dobijao virtuelni predmet ili pogodnost. Kompanija je dobijala snimke istog prostora iz mnogo različitih uglova.
Niantic Spatial danas navodi više od 300 miliona korisničkih skenova i 30 milijardi pozicioniranih slika. Broj od 30 milijardi odnosi se na pojedinačne slike, odnosno video-frejmove povezane sa položajem kamere, dok ompanija navodi više od 300 miliona skenova.
Od virtuelne nagrade do vojnog tržišta
Niantic je u martu 2025. prodao odsek za video-igre, uključujući Pokémon Go, kompaniji Scopely za 3,5 milijardi dolara. Posao sa prostornom veštačkom inteligencijom izdvojen je u Niantic Spatial, koji je dobio 250 miliona dolara kapitala.
Niantic Spatial je u decembru iste godine sklopio partnerstvo sa Vantorom, nekadašnjim Maxar Intelligence-om. Kompanije razvijaju sistem koji povezuje Nianticovo pozicioniranje sa zemlje i Vantorovu tehnologiju iz vazduha.
Snimak sa kamere poredi se sa trodimenzionalnim modelom terena, pa dron, vozilo, robot ili uređaj koji nosi vojnik može da odredi položaj i u prostoru gde je GPS ometan ili potpuno nedostupan.
Novac pokazuje gde je ova tehnologija stigla. Vantor je u februaru 2026. dobio ugovor sa američkom vojskom vredan do 217 miliona dolara za precizne trodimenzionalne prikaze terena, namenjene obuci, uvežbavanju i izvršenju misija.
Saradnja sa Nianticom razvija se izvan tog ugovora, ali unutar kompanije kojoj je Pentagon već jedan od najvažnijih kupaca. Tehnologija obučavana i skenovima iz mobilne igre tako ulazi u poslovni sistem u kojem se prostorne mape, dronovi i navigacija bez GPS-a prodaju kao vojna sposobnost.
Klik nije saglasnost bez roka i granice
Srpski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti pristanak definiše kao „dobrovoljno, određeno, informisano i nedvosmisleno izražavanje volje“.
Podaci moraju da budu prikupljeni za konkretno određene, izričite, opravdane i zakonite svrhe. Kompanija mora da objasni šta radi sa njima i da može da dokaže da poštuje propisana pravila.
Od osobe koja želi da koristi aplikaciju očekuje se da pročita ugovorne uslove, razume politiku privatnosti, prepozna spoljne analitičke servise, istraži posrednike podataka i predvidi buduću prodaju kompanije. Većina tih informacija u trenutku instaliranja još ne postoji.
Kompanija određuje koje će podatke tražiti, kako će napisati obaveštenje i koje će partnere uključiti. Kasnije može da promeni poslovni model, proda proizvod ili ono što je naučila iz korisničkih podataka ugradi u novu tehnologiju.
Korisnik klikne jednom, a onda kompanija odlučuje godinama.
Virtuelna nagrada nestane sa ekrana, aplikacija promeni vlasnika, a model nastavlja da postoji. U njemu ostaje vrednost tuđih snimaka, lokacija, navika i zdravstvenih podataka. Moć da se toj vrednosti odredi nova namena pripada onome ko je napisao uslove , posledice snose ljudi koji su ih jednim klikom prihvatili.
Još uvek nema komentara.