OsnaŽene za Naš portal: Devojčice se potpuno lišavaju identiteta i svode na „robu“
U zatvorenim Telegram grupama devojčice se proglašavaju „dovoljno zrelim“, optužuju da su „same poslale fotografiju“ ili „same inicirale kontakt“, dok se odgovornost odraslih muškaraca potiskuje u stranu. „Ove grupe nisu nikakav izolovani incident, već samo ogoljeni, krajnji oblik poruka koje se svakodnevno normalizuju u javnom prostoru“, kažu OsnaŽene za Naš portal. Naša analiza 74 članka sa 14 domaćih portala pokazuje kako jedan deo tog jezika izgleda u medijima: u 58 tekstova mladost žene dodatno se naglašava izrazima „tek punoletna“ ili „jedva punoletna“, a u 44 su njene godine neposredno povezane sa telom, odećom, izgledom ili fotografijama.
Mlada žena napuni 18 godina, objavi fotografiju na društvenoj mreži, a onda ista fotografija počne da živi po portalima.
Jednu od objava koje smo pratili redakcije su pretvorile u 29 različitih članaka. Dve druge završile su u po osam tekstova. Tako je od samo tri objave tri mlade žene nastalo ukupno 45 članaka.
Nije bilo 45 novih događaja, intervjua ili informacija. Najčešće su se menjali naslov, fotografija i nekoliko prideva, dok je poruka ostajala ista: ona je „tek punoletna“.
Te dve reči rade mnogo više od pukog saopštavanja nečijih godina. „Punoletna“ potvrđuje da je zakonska granica pređena. „Tek“ odmah vraća pogled unazad, na činjenicu da je ta žena donedavno bila maloletna.
U zatvorenim grupama koje su pratile OsnaŽene isti obrazac više nema uredničko pakovanje.
„Opravdavanja poput onih da je devojčica ‘sama poslala fotografiju’, da je ‘dovoljno zrela ako zna tako da se slika’ ili da je ‘sama inicirala kontakt’ jesu konstantni narativ“, kažu iz organizacije za Naš portal.
U svim tim rečenicama pažnja se vraća na devojčicu. Na to šta je uradila, kako izgleda, koliko je navodno zrela, šta je poslala i šta je navodno želela. Odluka odraslog muškarca povlači se iz centra priče.
U medijskom naslovu ona je „tek punoletna“. U filmu je „zrelija od svojih godina“. U pesmi je mlada i neiskusna. U zatvorenoj grupi „sama je poslala“.
Jedna fotografija, 29 tekstova
Naš portal je analizirao 74 javno dostupna članka sa 14 domaćih portala, objavljena od 2022. do 6. avgusta 2026. godine.
U 58 tekstova godine mlade žene dodatno su istaknute rečima „tek“ ili „jedva“, dok su u 44 članka punoletstvo ili 18. rođendan direktno povezani sa njenim izgledom, odećom, telom ili fotografijama.
Imena tih žena u ovom tekstu izostavljamo. Njihove objave jesu bile javne, ali odluku da se jedna od njih pretvori u 29 gotovo istih vesti donosile su redakcije.
Obrazac se ponavlja. Fotografija sa društvene mreže postane vest, drugi portal preuzme istu objavu i promeni naslov, treći doda galeriju. Posle nekog vremena ista osoba ponovo osvane u tekstu, često bez nove informacije koja bi bila razlog za ponovno objavljivanje.
Od 74 analizirana članka, 50 je ponavljalo već objavljen materijal ili gotovo istu poruku. Tek 24 donosila su novu objavu, događaj ili informaciju.
U tom ponavljanju „tek“ i „jedva“ nisu beznačajni dodaci naslovu. Njima se istovremeno potvrđuje punoletstvo i naglašava koliko je ono sveže.
Američko psihološko udruženje među oblicima seksualizacije navodi situacije u kojima se vrednost osobe svodi na seksualnu privlačnost, osoba tretira kao objekat za tuđu upotrebu ili se detetu pripisuje seksualnost odraslih.
Nije, dakle, sporno napisati da neko ima 18 godina. Pitanje je zašto je baš taj podatak izdvojen u naslovu i šta se čitaocu nudi uz njega.
Ako uz „tek punoletna“ slede fotografije tela, opis odeće i komentari o izgledu, godine više nisu samo biografski podatak. Blizina maloletstvu postaje deo privlačnosti koja se prodaje publici.
Mnogo pre portala, ista priča pevala se u pesmama
Takav pogled na mladost žena nije počeo sa Instagramom, TikTokom niti portalima.
Za potrebe ovog istraživanja pregledali smo 69 pesama. U 38 je mladost devojke neposredno povezana sa poželjnošću, neiskustvom ili većom moći starijeg muškarca.
Kod Željka Samardžića slična raspodela uloga pojavljuje se u više pesama iz različitih godina. Ona je mlada i tek treba da sazna šta želi, dok muškarcu godine donose iskustvo, sigurnost i autoritet da joj to objasni.
I drugi žanrovi nose isti obrazac. Mitar Mirić je početkom dvehiljaditih pravnu prepreku u vezi sa veoma mladom devojkom ugradio u ljubavnu priču, dok je naslov pesme „Mlađe, slađe“ mladost žene već sam po sebi predstavio kao veću vrednost.
Savremena muzika promenila je scenografiju. Umesto sedih, životnog iskustva i uloge zaštitnika pojavili su se novac, automobili, brendovi i status na društvenim mrežama.
U pesmi „Fashion killa“ Rimskog neposredna blizina punoletstvu jedna je od prvih informacija koje publika dobija o devojci. Kod Desingerice i Pljugice veoma mladoj devojci pripisuju se neiskustvo i potreba da uči, dok muškarac raspolaže novcem i kontrolom.
Rečnik se promenio, podela uloga mnogo manje.
Njena mladost ostaje vrednost. Njegove godine, novac ili iskustvo postaju moć.
Devojčica kojoj se pripiše da je „zrela“
Filmovi su istu ideju decenijama pretvarali u likove i ljubavne zaplete.
Od 30 pregledanih filmova i serija, u 15 je odnos odraslog muškarca i veoma mlade devojke važan deo priče. Devojčica ili mlada žena predstavljena je kao muza, iskušenje, zavodnica ili osoba koja je navodno „zrelija od svojih godina“.
Upravo je poslednja formulacija jedna od najvažnijih.
Ako je devojčica „zrelija“, ako je ona zavela ili je predstavljena kao ona koja je želela odnos, razgovor vrlo lako prestane da počinje od postupka odraslog muškarca.
„Lolita“ je verovatno najpoznatiji primer takvog kulturnog preokreta. Dolores je u Nabokovljevom romanu dete, a priču o njoj pripoveda odrasli muškarac koji svoje postupke pokušava da predstavi kao ljubav. Ipak, ime Lolita decenijama je u popularnoj kulturi korišćeno upravo kao oznaka za zavodljivu, seksualizovanu mladu devojku.
Sličnu promenu ugla nalazimo i u drugim poznatim filmovima. „Manhattan“ odnos četrdesetdvogodišnjeg muškarca i sedamnaestogodišnje učenice stavlja u okvir romantične komedije. U filmu „Beautiful Girls“ trinaestogodišnja devojčica predstavljena je kao neobično zrela i mudra u odnosu sa dvadesetdevetogodišnjim muškarcem.
Natali Portman imala je 12 godina kada je snimila „Léon: The Professional“. Mnogo godina kasnije govorila je o seksualizovanim reakcijama odraslih muškaraca koje je počela da dobija nakon filma. Jedna lokalna radio stanica čak je odbrojavala vreme do njenog 18. rođendana, trenutka kada će postati „legalna“.
Ta ideja nije ostala u devedesetim.
Domaći portali danas ne moraju da odbrojavaju dane do nečijeg punoletstva. Dovoljno je da, čim ono stigne, publici naglase koliko se skoro dogodilo.
Srećan kraj lako prekrije početak veze
Godine dobijaju drugačije značenje i u medijskim pričama o poznatim parovima.
Analizirali smo način na koji se piše o 17 parova kod kojih postoji velika razlika u godinama ili jasna početna neravnoteža moći. U 14 slučajeva uspeli smo da potvrdimo hronologiju iz više izvora.
Elvis Prisli imao je 24 godine kada je upoznao četrnaestogodišnju Prisilu.
Selin Dion imala je 12 godina kada je upoznala Renea Anželila, tada tridesetosmogodišnjeg menadžera. Njihova romantična veza, prema javno dostupnim podacima, počela je kada je ona imala 19 godina, ali je on godinama pre toga upravljao njenom karijerom.
Željko Bebek imao je 52 godine kada je upoznao osamnaestogodišnju Ružicu. U kasnijem zajedničkom intervjuu ona je govorila o tome da ju je on na neki način „formirao“, dok je Bebek sebe opisivao kao iskusnog muškarca.
Domaći mediji isti obrazac i danas često pakuju kroz sliku starijeg muškarca kao „zavodnika“ čiji je uspeh sa mnogo mlađim ženama potvrda šarma. Glumca Mimu Karadžića mediji su godinama povezivali sa 35 godina mlađom koleginicom Natašom Stanišić, uz naslove u kojima je razlika u godinama bila jedna od glavnih informacija o njihovom odnosu.
Karadžić je otvoreno govorio i o tome da mu prijaju mlađe partnerke. Na pitanje zašto voli mlađe žene odgovorio je: „Pa najbolje bi bilo da u mojim godinama volim starije!“, a zatim odgovor vezao za fizički izgled žene pored sebe.
U toj rečenici mladost žene ponovo postaje poželjna osobina, dok se godine muškarca ne predstavljaju kao nedostatak. Naprotiv, domaći tabloidi Karadžića godinama opisuju kao „večItog neženju“ i „zavodnika“, pa velika razlika u godinama postaje deo priče o njegovom šarmu, a ne povod da se govori o tome zašto se mladost partnerke uporno predstavlja kao vrednost sama po sebi.
Kada takve priče čitamo decenijama kasnije, početak često stiže tek posle godišnjica, dece, zajedničkih fotografija i dugog braka. Ono što je u prvom trenutku bila velika razlika u godinama, iskustvu, slavi ili profesionalnoj moći postaje zanimljiv detalj iz ljubavne biografije.
Kasnija sreća para ne menja podatke o tome kako je odnos počeo i ko je tada raspolagao većim iskustvom, slavom, novcem ili profesionalnom moći.
Algoritam nije morao ništa da izmisli
Na društvenim mrežama poruke koje su nekada ostajale u filmu, pesmi ili tabloidu mogu da se ponavljaju hiljadama puta, često pred decom i među decom.
Prijatelji dece Srbije pregledali su sadržaj više od 300 korisnika i korisnica iz regiona i više od 600 kratkih snimaka. Seksualizaciju su izdvojili kao dominantan motiv, naročito u snimcima u kojima deca reprodukuju popularne muzičke sadržaje odraslih.
Istraživači Univeziteta u Londonu i Univerziteta Kent napravili su test profile tinejdžera kako bi pratili šta će im algoritam nuditi. Za samo pet dana udeo mizoginog sadržaja među preporukama porastao je sa 13 na 56 odsto. Među sadržajima koje su beležili bili su objektifikacija, seksualno uznemiravanje i omalovažavanje žena.
Iskustva mladih žena pokazuju šta takvo okruženje znači van algoritma.
Autonomni ženski centar je krajem 2019. i početkom 2020. godine anketirao 248 mladih iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Paraćina i Prijepolja. Više od polovine srednjoškolki koje su učestvovale u istraživanju bilo je izloženo onlajn komentarima seksualne sadržine, dok je gotovo svaka deseta rekla da je neko objavio fotografiju ili snimak koji mu je prethodno poslala privatno.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra je 2024. godine, govoreći o seksualnom nasilju nad devojkama i ženama, opisala društvo u kojem se „njihova iskustva umanjuju, banalizuju ili normalizuju, a muškarci se aboliraju od odgovornosti“.
Upravo se takvo pomeranje odgovornosti pojavljuje i u grupama koje su pratile Osnažene. Fotografija je njena, pa se krivica vraća njoj. Poslala ju je jednoj osobi, pa se i posle neovlašćenog prosleđivanja govori o njenoj odluci da je fotografiju napravila. Maloletna je, ali joj se pripisuje da je „dovoljno zrela“.
Od fotografije do „robe“
Članice organizacije OsnaŽene provele su tri meseca prateći zatvorene Telegram grupe za istraživanje „Telegram iza senke“, objavljeno 2024. godine.
Beležile su više od 10.000 poruka dnevno, razmenu i prodaju privatnih materijala bez pristanka, kao i materijale seksualnog zlostavljanja dece. Jedna od najvećih grupa koje su pratile imala je gotovo 70.000 članova.
Ono što su tamo videle, kažu za Naš portal, nije jezik koji je nastao unutar Telegrama.
„Obrasci govora u zatvorenim digitalnim grupama u potpunosti preslikavaju, ali i radikalizuju šire društvene narative“, navode OsnaŽene.
Članovi grupa, prema njihovom iskustvu, odgovornost uporno vraćaju na devojčice. One su navodno dovoljno zrele ako umeju da naprave određenu fotografiju, same su započele razgovor ili same poslale sadržaj.
Takva objašnjenja, navode Osnažene, služe da se umanji odgovornost odraslih muškaraca koji sadržaj dalje distribuiraju, prodaju ili konzumiraju.
„U samom jeziku koji se koristi, devojčice se potpuno lišavaju identiteta i svode na ‘robu’ koja se ocenjuje i razmenjuje. Kroz tu vrstu objektizacije i kolektivnog odobravanja u grupama, među članovima se potpuno briše osećaj krivice i stvara privid da ne čine štetu stvarnoj osobi“, kažu za Naš portal.
Tu se pojavljuje i sledeći korak. Devojčice se optužuju da „traže pažnju“ ili da „znaju u šta se upuštaju“.
Ponovo se raspravlja o tome šta je uradila ona, umesto o odluci osobe koja je njen privatni sadržaj bez pristanka prosledila dalje.
Telegram nije počeo tu priču
Osnažene zato ne vide takve grupe kao izolovan deo interneta koji nema mnogo veze sa sadržajem koji svakodnevno gledamo.
„Ove grupe nisu nikakav izolovani incident, već samo ogoljeni, krajnji oblik poruka koje se svakodnevno normalizuju u javnom prostoru“, kažu iz ove organizacije za Naš portal.
Telegram je, prema njihovom objašnjenju, obezbedio tehnološki kanal i osećaj anonimnosti, ali nije stvorio ideju da je veoma mlado žensko telo predmet procene.
„Agresivna seksualizacija veoma mladih devojaka u medijima, muzici i sadržaju influensera stvara klimu u kojoj se njihovo telo posmatra kao objekat. Kada društvo kroz pop kulturu usvoji takav tretman mladih žena, zatvorene grupe samo preuzimaju taj koncept i dovode ga do ekstremnog oblika, odnosno potpune komodifikacije, razmene i prodaje privatnih materijala bez pristanka“, navode OsnaŽene.
Medijski naslov i neovlašćeno deljenje intimnog sadržaja imaju različite posledice i različitu odgovornost. Veza između njih nije u tome da su to isti postupci, već u jeziku kojim se pogled i krivica iznova vraćaju na devojku.
Ako je u javnom prostoru veoma mlada devojka predstavljena kao ona koja zavodi, koja je „zrela za svoje godine“ ili čija je blizina maloletstvu deo njene privlačnosti, zatvorena grupa ne mora da izmisli potpuno novo opravdanje.
Ono samo postaje brutalnije.
Tamo ona više nije „tek punoletna“, već „dovoljno zrela“. Nije neko zloupotrebio njeno poverenje, već je ona „sama poslala“. Nije neko bez njenog pristanka prosledio privatni sadržaj, već je ona „tražila pažnju“.
Menja se težina onoga što joj se radi, ali se odgovornost uporno gura u istom smeru, ka devojci.
Institucije imaju ljude, ali sistem kasni
Iskustvo Osnaženih sa Posebnim odeljenjem za visokotehnološki kriminal nije, kako kažu, iskustvo potpune nezainteresovanosti institucija.
„Postoji velika volja i stručnost pojedinaca koji se zaista angažuju na ovim slučajevima. Međutim, ključni problem leži u sistemskim i zakonskim ograničenjima“, navode iz organizacije.
Posebno ukazuju na nedovoljno precizan okvir za rodno zasnovano digitalno nasilje prema punoletnim ženama, ali i na kapacitete institucija koje treba da odgovore na veliki broj slučajeva.
Od njihovog istraživanja iz 2024. napravljeni su pojedini pomaci. Digitalna platforma MUP-a „Sajber straža“ počela je da radi 1. juna 2026. godine kao centralizovano mesto za prijavljivanje internet prevara i visokotehnološkog kriminala.
Jedan od problema na koji Osnažene ukazuju, međutim, i dalje nije konačno rešen.
Ministar pravde Nenad Vujić najavio je da bi od jeseni u Krivičnom zakoniku trebalo posebno da bude prepoznato neovlašćeno objavljivanje i deljenje privatnih seksualno eksplicitnih fotografija i snimaka bez pristanka osobe koja je na njima.
Izmene Krivičnog zakonika objavljene u julu 2026. nisu još donele to novo krivično delo, pa najavljeno zakonsko rešenje tek treba da bude usvojeno.
Za Osnažene je upravo to jedan od prioriteta.
„Prioritet u ovom trenutku mora biti usvajanje preciznog zakonskog okvira koji prepoznaje neovlašćeno deljenje intimnih snimaka kao krivično delo, uz jačanje kapaciteta nadležnih organa“, navode za Naš portal.
Granica postoji u zakonu, ali pogled ne staje na njoj
Slučaj influensera poznatog kao Faraon tokom jula ponovo je otvorio pitanje seksualizacije maloletnica pred velikom publikom. Njegov sporni sadržaj je, prema proceni Centra za nestalu i zlostavljanu decu, pre uklanjanja videlo više od 800.000 ljudi.
Takvi slučajevi privuku pažnju kada sadržaj postane dovoljno otvoren da izazove javnu reakciju. Mnogo češće seksualizacija izgleda sasvim svakodnevno.
Kao fotografija. Kao refren. Kao ljubavna priča u kojoj se velika neravnoteža pretvara u romantiku.
Kao naslov koji obećava da ćete videti kako izgleda devojka koja je „tek punoletna“.
Zakon mora da povuče jasnu granicu između maloletstva i punoletstva. Mediji, međutim, donose sopstvenu odluku o tome šta će sa tom granicom uraditi.
U našem uzorku tri mlade žene postavile su po jednu objavu, a portali su od njih napravili 45 članaka.
Za 29 tekstova o jednoj od njih nije bilo potrebno 29 događaja. Nije bilo potrebno ni 29 novih informacija.
Bila je dovoljna jedna fotografija i podatak koji je mogao stalno da se vraća u naslov.
Da je punoletna. Ali tek.
U toj jednoj reči nalazi se veliki deo problema. Ona čitaocu ne govori samo da žena ima 18 godina.
Podseća ga da je do skoro bila dete i upravo tu blizinu detinjstvu pretvara u razlog da pogleda još jednom.
O istraživanju
Naš portal je analizirao 74 javno dostupna članka sa 14 domaćih portala, objavljena od 2022. do 6. avgusta 2026. godine. Tekstovi su pronađeni pretragom izraza „tek punoletna“, „jedva punoletna“ i „napunila 18“, a beleženo je da li su godine povezane sa izgledom, odećom, telom ili fotografijama.
Potpuni duplikati na istom portalu računati su jednom. Prenošenje iste priče na drugom portalu računato je zasebno, jer predstavlja novu uredničku odluku i novo izlaganje iste žene publici.
Za širi kontekst pregledano je i 69 pesama, 30 filmova i serija, medijsko predstavljanje 17 poznatih parova i 16 slučajeva povezanih sa influenserima. Primeri su uključeni tamo gde su mladost, razlika u godinama ili neravnoteža moći važan deo priče.
Brojevi se odnose samo na analizirani materijal i ne predstavljaju sve domaće medije niti celokupnu popularnu kulturu.
Još uvek nema komentara.