Detinjstvo kao mera ženske poželjnosti: slučaj Faraona
Faraon je za manje od godinu dana objavio tri spota u kojima devojku predstavlja kao privlačniju što je mlađa, neiskusnija i bliža dečjoj ulozi. Školske sveske, roze soba, igraonica, hrana za bebe i svećica sa brojem jedan pojavljuju se uz muškarca od 31 godine koji svoju personu gradi oko očinskog nadimka. Sva tri spota normalizuju pedofilnu fantaziju u kojoj su mladost devojke i neravnopravnost odnosa glavni razlozi njene poželjnosti. Više od 2,7 miliona pregleda pokazuje i koliko je muzička industrija spremna da taj obrazac prihvati, proizvede i distribuira.
U zvaničnim muzičkim kreditima za pesme „Hello Kitty“ i „Žig zveri“, objavljenim na platformi Shazam, Faraon je naveden kao Marko Radmanović, vokal, kompozitor i autor teksta. „Krop Top“, prvu pesmu na kojoj je izgradio ovu personu, objavio je 25. avgusta 2025. Spot je pregledan oko 1,4 miliona puta, a maloletnost devojke nije usputni detalj. Njene godine su deo refrena i jedan od razloga zbog kojih je predstavljena kao poželjna.
U toj postavci muškarac je odrasli subjekt koji bira, procenjuje i osvaja. Devojka nema nijednu osobinu izvan mladosti i izgleda. Razlika u moći postaje deo njene privlačnosti, jer pored nje njegova nadmoć deluje veća. Faraon taj odnos nije izmislio. Samo je bez mnogo uvijanja izgovorio ono što patrijarhalna kultura dugo podrazumeva: muška zrelost donosi status, dok se ženska vrednost vezuje za to koliko dugo može da izgleda i ponaša se kao devojčica.
„Hello Kitty“ objavljena je 13. marta 2026. godine za Toxic Entertainment, a za četiri meseca približila se milionu pregleda. Faraon je do tada već bio prepoznatljiv po očinskom nadimku. Oko njega su u spotu raspoređene roze dečja soba, pidžame, plišane igračke i estetika koja se prvenstveno vezuje za devojčice.
„Žig zveri“ objavljen je 30. juna i za nešto više od dve nedelje sakupio oko 424.000 pregleda. Maloletne devojke sada se pominju direktno, dok kamera prelazi preko školskih sveski, bukvara, plišanih igračaka i hrane za bebe. Jedna scena snimljena je u dečjoj igraonici. U drugoj devojka gasi svećicu sa brojem jedan.
Od devojke se traži da glumi dete
Pojedinačan kadar školske sveske možda bi mogao da prođe kao slučajan izbor scenografa. Teže je tako objasniti bukvar, dečju sobu, igraonicu, hranu za bebe i svećicu za prvi rođendan, naročito dok tekstovi postaju sve otvoreniji prema maloletnosti. Detinjstvo je precizno izabrana scenografija za seksualizaciju devojaka i normalizovanje pedofilne fantazije.
Godine žena koje se pojavljuju u spotovima nisu javno potvrđene. Njihovo eventualno punoletstvo ne menja ulogu koja im je napisana. Punoletna žena može da bude obučena, režirana i postavljena tako da glumi mnogo mlađu devojku. Važno je šta se publici nudi kao poželjno: odrasli muškarac naspram žene kojoj su oduzeti ravnopravnost, iskustvo i sopstvena moć.
Infantilizacija žena često se predstavlja kao bezazlena estetika. Devojka treba da bude sitna, naivna, poslušna i dovoljno detinjasta da muškarac pored nje izgleda iskusnije i moćnije. Faraon je taj obrazac samo učinio doslovnim. Dečji predmeti pomažu da se odnos razume i pre nego što počne pesma.
Dečja igraonica u „Žigu zveri“ nije prvi prostor namenjen deci u kojem je Radmanović radio. Prema komentarima na društvenim mrežama i svedočenjima, pre nego što je izgradio sadašnju muzičku personu, nastupao je kao di-džej na dečjim rođendanima, na koje je kao deo programa donosio i zmiju.
Radmanović zato dobro zna kako izgleda prostor namenjen deci i šta predstavlja. Kada je isti ambijent kasnije izabrao za seksualizovan spot o maloletnosti, teško ga je predstaviti kao nepromišljen izbor scenografije.
Seksualizacija detinjstva kao formula za preglede
Faraonov sadržaj često se pravda tvrdnjom da je sve urađeno zbog pažnje. Brojke pokazuju da mu se ista tema isplatila. „Krop Top“ je stigao do 1,4 miliona, a „Hello Kitty“ se približila milionu pregleda. Nakon toga nije promenio pristup. U „Žigu zveri“ je otvorenije ponovio ono što su prethodna dva spota već gradila i dodao još više predmeta iz dečjeg sveta.
Provokacija, kako on naziva ono što radi, mu ne služi da bi kritikovao seksualizaciju maloletnosti. Seksualizacija je sam proizvod. Faraon od očinskog nadimka, veoma mladih devojaka i dečje scenografije pravi prepoznatljiv imidž.
Svaki kritički snimak, komentar ili deljenje može da dovede nove gledaoce do originalnih spotova. Tako čak i osuda donosi dodatne preglede. Faraon potom kritiku može da odbaci tvrdnjom da je samo izazvao reakciju koju je želeo, bez odgovora na ono zbog čega je ta reakcija nastala.
Faraon ima 31 godinu. Njegove godine važne su zbog odnosa na kojem je izgradio sadržaj: odrasli autor prikazuje devojke kao znatno mlađe i podređene njegovom autoritetu. U toj postavci njegova odraslost je prednost, a njihova mladost ponuda.
Poruke mladih pratiteljki pretvara u sadržaj
Faraon se na svojim nalozima hvali audio i video snimcima koje mu šalju mlade korisnice. Objavljuje ih, reaguje na njih i tako ih uvodi u ulogu koju je već napisao kroz pesme. One mu se obraćaju očinskim nadimkom koji je sam popularizovao, a njihove poruke postaju nastavak njegovih spotova.
Uzrast korisnica ne može se pouzdano utvrditi iz kratkih snimaka. Može se, međutim, utvrditi šta Faraon radi sa tim materijalom. On bira poruke, objavljuje ih pred velikom publikom i odgovara u okviru istog odnosa koji je postavio u pesmama.
Kada te snimke pokazuje kao dokaz da su mu se devojke javile same, njihova inicijativa postaje njegova odbrana. Tako se odgovornost ponovo prebacuje na njih. Jedna poslata poruka ne skida odgovornost sa odraslog muškarca koji je objavljuje, daje joj značenje i koristi je za promociju. On vodi nalog i odlučuje šta će njegova publika videti.
Korisnice nisu osmislile Faraonovu personu ni način na koji želi da mu se obraćaju. Svakim novim odgovorom i deljenjem on pokazuje da takvo ponašanje nagrađuje vidljivošću. TikTok olakšava ponavljanje kroz zvukove i reakcije, ali odluka da se pažnja mladih pratiteljki pretvori u sadržaj ostaje njegova.
Ko zarađuje kada se devojčice pretvore u estetiku
„Hello Kitty“ nije objavljena sa privatnog naloga bez ičijeg potpisa. Iza nje stoji Toxic Entertainment. Spotovi su zahtevali ekipu, montažu, rekvizite i lokacije, uključujući dečju igraonicu. Neko je odobrio koncept, pripremio scenografiju, snimio kadrove i odlučio da je takav sadržaj spreman za objavljivanje.
Faraon jeste lice ovog sadržaja, ali nije jedini koji od njega ima korist. Izdavač dobija proizvod, platforme preglede i vreme gledanja, saradnici vidljivost, a devojke u spotovima ostaju svedene na rekvizite muške fantazije. Industrija tako može da zaradi na infantilizaciji žena, a da se odgovornost na kraju pripiše samo jednom izvođaču ili publici koja je kliknula.
Jutjubova pravila o bezbednosti dece zabranjuju seksualizaciju maloletnika, predatorsko ponašanje u komunikaciji sa njima ili o njima i sadržaj stilizovan za decu koji obrađuje teme neprikladne njihovom uzrastu. Sva tri Faraonova spota su i dalje bila dostupna. Zajedno su premašili 2,7 miliona pregleda.
Odgovornost se ipak najbrže prebacuje roditeljima, a zatim i samim devojkama: roditelji su morali da kontrolišu telefone, korisnice nije trebalo da šalju poruke, devojke nisu morale da prihvate uloge. U toj računici nestaju svi odrasli ljudi koji su sadržaj osmislili, finansirali, snimili i distribuirali. Pre nego što se takav spot pojavi na ekranu deteta, kroz njega je već prošao čitav lanac profesionalnih odluka.
Javni poziv za prijavljivanje već postoji
Instagram stranica OsnaŽene pozvala je pratioce da „Žig zveri“ prijave Jutjubu i da u objavama označe MUP Srbije. Najavljen je i zvaničan dopis Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Na Jutjubu treba prijaviti svaki sporni video pojedinačno, preko menija sa tri tačke i opcije „Prijavi“. Potrebno je izabrati razlog koji najbliže opisuje problem i, kada je moguće, navesti vreme konkretne scene i kratak opis. Prijava čitavog kanala ne znači da će platforma pregledati svaki video na njemu.
Na TikToku se do prijave dolazi preko dugmeta za deljenje ili dužim pritiskom na objavu, a zatim izborom razloga i odgovarajuće potkategorije.
Sumnja na štetan, neprimeren ili nezakonit sadržaj koji ugrožava decu može se prijaviti i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, preko elektronskog obrasca ili besplatnim pozivom na 19833. Obrazac traži opis, link i snimak ekrana. Kada navodi upućuju na moguće krivično delo, Centar prijavu prosleđuje nadležnom tužilaštvu i obaveštava policijsku službu za visokotehnološki kriminal.
Za prijavu nije potrebno preuzimati i dalje širiti čitav spot. Dovoljno je sačuvati javni link, datum, snimak ekrana i vreme konkretne scene, pa opisati samo ono što se zaista vidi. Ne treba objavljivati identitete devojaka.
Zašto je alarm zazvonio tek kod trećeg spota
„Žig zveri“ je treći deo ove priče. Prva dva spota već su imala više od dva miliona pregleda i dovoljno elemenata da se vidi kakvu žensku figuru Faraon gradi: što mlađu, manje ravnopravnu i čvršće vezanu za njegov autoritet. Reakcija je stigla tek kada je dečija igraonica taj odnos učinila nemogućim za ignorisanje.
To kašnjenje govori o granicama koje je društvo naviklo da toleriše. Ženska mladost se rutinski tretira kao vrednost, neiskustvo kao draž, a muška dominacija kao harizma. Faraon je poznati obrazac doveo do njegove najogoljenije slike. Dok je devojka bila samo „premlada“, sadržaj je prolazio kao provokativan hit. Alarm se uključio kada su oko nje postavljeni bukvar, igračke i svećica za prvi rođendan.
Posle tri spota i više od 2,7 miliona pregleda, previd više nije uverljivo objašnjenje. Izdavač, saradnici i platforme mesecima su imali isti materijal pred sobom i tretirali ga kao proizvod koji donosi pažnju. Faraon je pokazao koliko se lako od ženske podređenosti pravi brend. Ostatak industrije pokazao je koliko je spreman da taj brend unovči.
Još uvek nema komentara.