Posle peticije sa više od 100.000 potpisa, zakon o dobrobiti životinja ponovo pred javnošću
Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je javnu raspravu o novom Nacrtu zakona o dobrobiti životinja, gotovo godinu dana nakon što je prethodna verzija izazvala stotine primedbi i peticiju sa više od 100.000 potpisa. Pojedine sporne formulacije jesu promenjene, ali su ostala pitanja o depopulaciji, finansiranju prihvatilišta, držanju pasa na lancu i kontroli primene postojećeg zakona, koju stručnjaci i udruženja godinama ocenjuju kao nedovoljnu.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja počela je 20. jula i trajaće do 10. avgusta. Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je građane, udruženja, stručnu javnost, državne organe i privredne subjekte da dostave primedbe preko portala e-Konsultacije, elektronskom ili redovnom poštom. Najavljena je i prezentacija nacrta u formi okruglog stola, čiji će termin biti naknadno objavljen.
Pred javnošću je tekst od 106 članova, koji bi trebalo da zameni zakon donet 2009. godine. Njime se uređuje postupanje prema kućnim, napuštenim, proizvodnim i oglednim životinjama, kao i rad prihvatilišta, odgajivačnica, prodavnica, prevoznika, klanica i zooloških vrtova.
Proces je prošle godine izazvao snažnu reakciju javnosti. Pokret Kreni–Promeni organizovao je peticiju za povlačenje tadašnje verzije i u septembru predao Ministarstvu više od 100.000 potpisa.
Ministarstvo je u oktobru saopštilo da nacrt nije povučen i da će posle e-konsultacija biti pripremljena unapređena verzija. Tvrdilo je i da je predloženi tekst usklađen sa propisima Evropske unije.
„Postupak donošenja zakona odvija se u skladu sa propisima, u duhu transparentnosti i dijaloga, uz puno uvažavanje struke i zainteresovane javnosti“, navelo je Ministarstvo.
Tokom e-konsultacija pristiglo je 389 komentara i predloga, od kojih je 71 prihvaćen ili delimično prihvaćen. Sadašnja verzija pokazuje da su pojedine primedbe uticale na tekst. Razlozi za zabrinutost, ipak, nisu nestali.
Depopulacija je ostala u zakonu
Najviše polemike tokom prošlogodišnjih konsultacija izazvale su odredbe o lišavanju životinja života i depopulaciji.
„Donosi se mogućnost da ministar odredi mere depopulacije, što je postojalo nekada“, rekla je tada profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović, govoreći o prethodnoj verziji nacrta.
Ona je kritikovala i odredbe prema kojima u pojedinim slučajevima ne bi bilo neophodno mišljenje veterinara.
„Sad možete da ubijete životinju ako procenite da je bolesna ili da preti zaraza i bez mišljenja veterinara“, rekla je tada Bajović za TV Nova.
U sadašnjem tekstu više nema ranije formulacije prema kojoj ministar posebno propisuje „vršenje depopulacije“. Pojam, ipak, nije izbačen.
Član 18 predviđa lišavanje životinja života radi sprečavanja širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti, ali i radi „prevencije i kontrole bolesti“, zaštite javnog zdravlja, dobrobiti životinja i životne sredine. Sve je obuhvaćeno pojmom depopulacije, koja bi se sprovodila pod nadzorom Ministarstva i u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.
Za povređenu ili neizlečivo bolesnu životinju, kao i onu kojoj zbog starosti otkazuju osnovne životne funkcije, nacrt izričito zahteva mišljenje veterinara. Kod depopulacije takvo mišljenje nije propisano, već se navodi nadzor Ministarstva.
Nova formulacija je uža od nekadašnjeg opšteg ovlašćenja ministra, ali i dalje ostavlja pitanja. Razlozi poput „prevencije i kontrole bolesti“ ili „zaštite dobrobiti životinja“ dovoljno su široki da način njihove primene zavisi od budućih pravilnika, postupanja Ministarstva i veterinarske inspekcije.
Prihvatilište u svakoj opštini, ali bez posebnog izvora novca
Nacrt propisuje da su gradovi i opštine dužni da na svojoj teritoriji obezbede prihvatilište za pse i mačke. U njih bi se smeštale napuštene i izgubljene životinje, životinje čiji vlasnici više ne mogu da brinu o njima, one koje nadležni organi oduzmu, kao i životinje ugrožene elementarnim nepogodama.
Lokalne samouprave morale bi da organizuju i zoohigijensku službu za prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih pasa i mačaka. Vlasnik prihvatilišta bio bi dužan da obezbedi zdravstvenu zaštitu i potrebnu pomoć veterinara, vodi evidenciju i odgovara za život, zdravlje i dobrobit životinja.
Odgovornost lokalnih vlasti nije potpuno nova. Važeći zakon iz 2009. godine već nalaže lokalnoj samoupravi da obezbedi prihvatilište ako na njenoj teritoriji ima napuštenih životinja, kao i njihovo prikupljanje, prevoz, smeštaj i veterinarsku pomoć.
Novi nacrt obavezu postavlja neposrednije: svaka jedinica lokalne samouprave mora da obezbedi prihvatilište na svojoj teritoriji. Za odgovorno lice u gradu ili opštini koja to ne učini, ili ne sprovodi program kontrole populacije napuštenih pasa i mačaka, predviđena je kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
Veća kazna i jasnija obaveza neće, međutim, same izgraditi objekte, zaposliti radnike niti platiti hranu, sterilizacije i veterinarsko lečenje.
Kada je vlasnik životinje poznat, troškove zbrinjavanja snosi on. Ako nije poznat, plaća ih vlasnik prihvatilišta. Kod opštinskog prihvatilišta novac će dolaziti iz lokalnog budžeta. U samom nacrtu nema posebnog državnog fonda niti drugog izvora iz kojeg bi siromašnije opštine finansirale izgradnju i svakodnevni rad prihvatilišta.
Tokom rasprave o prethodnoj verziji, predstavnica udruženja „Nada za životinje – Riska“ Milja Krivokuća upozoravala je da bi lokalne samouprave poslove zoohigijene mogle da prepuste privatnim firmama.
„Ovakav nacrt zakona omogućava da lokalne samouprave, umesto da osnuju zoohigijenske službe, taj novac prebace na privatna lica, kao što je do sada rađeno sa Avenijom MB, i onda je naša bojazan, ako to bude u praksi, da ta lica neće voditi računa o dobrobiti životinja već o profitu“, rekla je Krivokuća tada.
Novi tekst izričito obavezuje lokalne samouprave da obezbede prihvatilišta i zoohigijenske službe, ali ne garantuje da će te poslove obavljati javna služba. Pošto upućuje na zakon kojim se uređuju komunalne delatnosti, njihovo obavljanje može biti povereno i privatnom privrednom društvu ili preduzetniku.
Zato će, pored uslova u prihvatilištima, biti presudno ko dobija ugovore, koliko se poslovi plaćaju i da li su podaci o zbrinutim životinjama dostupni javnosti.
Vlasnik ima tri dana da prijavi nestanak
Nacrt zadržava pravilo prema kojem vlasnik mora da prijavi gubitak životinje bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana. Prijava bi se podnosila zoohigijenskoj i veterinarskoj službi. Ako vlasnik to ne učini, smatraće se da je napustio životinju. Ta obaveza postoji i u zakonu iz 2009. godine.
Ako vlasnik ne preuzme životinju u roku od 15 dana od smeštanja u prihvatilište, ona prema novom nacrtu postaje vlasništvo prihvatilišta. Time se omogućava njeno dalje zbrinjavanje ili udomljavanje bez čekanja da se prethodni vlasnik pojavi posle dužeg vremena.
Rok može imati efekta jedino uz funkcionalan sistem prijavljivanja, ažurnu evidenciju čipovanih životinja i službu sposobnu da pronađe vlasnika. Ako se životinje ne obeležavaju, podaci ne ažuriraju, a napuštanje retko kažnjava, trodnevni rok ostaje još jedna obaveza koju je lako napisati, a teško sprovesti.
Jedno leglo godišnje, ali kućna prodaja ostaje moguća
Nacrt zabranjuje reprodukovanje pasa i mačaka više od jednog legla godišnje. Vlasnici koji razmnožavaju kućne ljubimce u domaćinstvu moraće to da prijave Ministarstvu, obeleže i registruju mladunce, zbrinu ih i novom vlasniku predaju pisano uputstvo o držanju.
Prodavnice kućnih ljubimaca ne bi smele da prodaju pse i mačke, ali ta zabrana nije novina. Važeći zakon već propisuje da se psi i mačke mogu prodavati u odgajivačnicama, a ne u prodavnicama životinja.
Novi tekst proširuje podatke koje odgajivačnice i prodavnice moraju da vode. Evidencija bi obuhvatala poreklo, identifikacioni broj i starost životinje, kao i podatke o osobi kojoj je prodata.
Istovremeno, nacrt dozvoljava vlasniku koji razmnožava kućne ljubimce u svom domaćinstvu da mladunce ustupi ili proda, uz obavezu da razmnožavanje prijavi Ministarstvu. Za takvu prodaju nije propisan isti režim registracije objekta i ispunjavanja uslova koji važi za komercijalnu odgajivačnicu.
Zbog toga dodatne evidencije same po sebi neće rešiti problem prodaje preko oglasa, društvenih mreža i neregistrovanih odgajivačnica. Rezultat će zavisiti od toga da li će Ministarstvo povezati prijave, podatke o čipovanju i oglase, kao i od broja inspektora koji zaista izlaze na teren.
Opštine će određivati koliko ljubimaca sme da se drži
Gradovi i opštine dobili bi ovlašćenje da odrede vrstu i broj kućnih ljubimaca koji mogu da se drže u domaćinstvu, kao i pravila njihovog izvođenja na javne površine i u zajedničke delove zgrada.
Ograničenje može biti opravdano ako neko veliki broj životinja drži u skučenim, nehigijenskim ili nebezbednim uslovima. Sam broj, ipak, ne govori dovoljno o njihovoj dobrobiti.
Desetine zanemarenih životinja u malom stanu i veći broj uredno zbrinutih životinja na prostranom imanju ne predstavljaju isti slučaj. Problem mogu imati i građani koji privremeno zbrinjavaju napuštene pse i mačke zato što javna prihvatilišta nemaju dovoljno mesta.
Nacrt ne navodi kriterijume koje bi lokalne vlasti morale da uzmu u obzir pri određivanju dozvoljenog broja ljubimaca. Bez procene prostora, higijene, zdravstvenog stanja i uslova držanja, široko ovlašćenje može postati zamena za pojedinačnu kontrolu. Pravila će se pritom razlikovati od grada do grada.
Da li se ublažava zabrana držanja psa na lancu
Važeći zakon izričito propisuje da vlasnik ne sme stalno da drži psa vezanog na lancu ili na sličan način, osim na produženoj vodilici. U novom nacrtu ta zabrana nije ponovljena.
Umesto nje piše da vlasnik koji tokom dana drži psa vezanog mora da obezbedi dovoljno dug lanac koji omogućava kretanje bez povređivanja, kao i pristup hrani, vodi i zaklonu od loših vremenskih prilika.
Razlika je suštinska. Minimalni uslovi mogu sprečiti pojedine oblike zanemarivanja, ali ne određuju koliko dugo pas sme da bude vezan. Izraz „u toku dana“ ne potvrđuje da zabrana stalnog držanja na lancu ostaje na snazi.
Ministarstvo bi tokom javne rasprave moralo jasno da odgovori da li je dosadašnja zabrana namerno ublažena ili je izostavljena zbog neprecizno napisanog člana. Uslovi u kojima životinja provodi čitav život ne smeju zavisiti od naknadnog tumačenja.
Više od 20 pravilnika tek u naredne dve godine
Nacrt ostavlja rok od dve godine za donošenje podzakonskih akata. U istom roku gradovi i opštine treba da donesu svoje propise, dok će prihvatilišta, odgajivačnice, prevoznici, klanice i drugi subjekti imati dve godine da usklade poslovanje.
Do donošenja novih pravilnika primenjivaće se postojeći, pod uslovom da nisu suprotni novom zakonu. Pravna praznina, dakle, nije predviđena, ali će ključni standardi budućeg sistema biti poznati tek nakon novih odluka Ministarstva.
Pravilnicima će se urediti uslovi rada prihvatilišta, obuke zaposlenih, načini lišavanja životinja života, prevoz, rad odgajivačnica i niz drugih pitanja. Spisak uz nacrt pokazuje da Ministarstvo treba da donese više od 20 podzakonskih propisa.
Novi zakon, stari problem sa primenom
Problem dobrobiti životinja u Srbiji odavno nije ograničen na sadržaj zakona. Odlučuje se i kroz način trošenja javnog novca, ugovore za zoohigijenske usluge, rad veterinarske inspekcije, kontrolu prihvatilišta i kažnjavanje odgovornih.
„A tamo gde na postojanju problema godinama zarađuje previše ljudi, problem prestaje da bude nešto što sistem želi da reši“, rekla je Vanja Bajović.
Uspeh novog zakona se neće meriti brojem promenjenih članova posle peticije sa više od 100.000 potpisa. Pokazaće ga broj inspektora, javnost ugovora, stvarne kontrole prihvatilišta, ažurni registri i kazne za one koji napuštaju, zlostavljaju ili nezakonito prodaju životinje.
Bez toga Srbija može dobiti novi zakon, dok životinje ostanu u istim prihvatilištima, na istim ulicama i u sistemu koji nije uspeo da sprovede ni obaveze koje već postoje.
Još uvek nema komentara.