Retatrutid nije odobren nigde u svetu, ali se već prodaje u Srbiji: Nova pomama posle Ozempika
Eksperimentalni lek koji još prolazi klinička ispitivanja na domaćim sajtovima nudi se uz dostavu na kućnu adresu. Društvene mreže brišu razliku između leka, suplementa i proizvoda nepoznatog sastava, dok iskustvo Aleksandra Mojića pokazuje koliko je kratak put od preporuka poznatih do samostalnog korišćenja.
Retatrutid još nije odobrilo nijedno regulatorno telo, ali ga kupci u Srbiji već mogu pronaći na domaćim sajtovima, ubaciti u korpu i naručiti na kućnu adresu. Jedna bočica ponuđena je za 150 evra, uz više od 200 navodnih ocena korisnika, mogućnost plaćanja pouzećem i obećanje diskretnog pakovanja.
Na dnu stranice nalazi se ograda da je proizvod namenjen isključivo istraživanju. Na drugim delovima istog sajta kupcima se, međutim, obećavaju objašnjenja o korišćenju, dok se pribor za primenu predstavlja kao jednostavan i takav da ne zahteva medicinsko znanje.
Sličnu konstrukciju koristi još najmanje jedan sajt namenjen kupcima iz Srbije. Peptidi se reklamiraju kao proizvodi za „brze rezultate“, oporavak, regeneraciju i bolje fizičke performanse, a zatim se u podnožju stranice navodi da su namenjeni kvalifikovanom laboratorijskom osoblju.
Postoje i stranice prilagođene pretragama po pojedinačnim gradovima u Srbiji, sa kojih se posetioci upućuju u Telegram grupe sa cenama, iskustvima sa dobavljačima i sadržajem koji, prema njihovom opisu, ne može javno da se objavi.
Na etiketi je istraživanje. Sve ostalo obraća se čoveku koji želi da smrša, promeni izgled ili ubrza oporavak.
Lek koji još nije stigao do pacijenata
Retatrutid nije suplement, iako je tako već predstavljan u pojedinim domaćim medijima. Reč je o eksperimentalnom leku kompanije Eli Lilly, koji se ispituje kao moguća terapija za gojaznost i dijabetes tipa 2.
Naziva se „trostrukim agonistom“ zato što istovremeno utiče na tri sistema u organizmu povezana sa nivoom šećera u krvi, osećajem gladi i načinom na koji telo koristi energiju. Upravo zbog takvog delovanja rezultati dosadašnjih ispitivanja privukli su veliku pažnju.
Rezultati druge faze kliničkog ispitivanja, objavljeni 2023. godine u časopisu New England Journal of Medicine, pokazali su prosečno smanjenje telesne mase do 24,2 odsto posle 48 nedelja. Prvi rezultati treće faze kod osoba sa dijabetesom tipa 2 objavljeni su u junu u časopisu The Lancet, čime je potvrđeno da retatrutid nije samo proizvod internet-pomame, već lek sa ozbiljnim medicinskim potencijalom.
Kompanija je 23. jula objavila rezultate još dve velike studije, u kojima je kod učesnika zabeleženo prosečno smanjenje telesne mase do 20,8, odnosno 22,6 odsto posle 80 nedelja.
Najčešće neželjene reakcije bile su dijareja, mučnina, zatvor i povraćanje. Zbog zdravstvenih problema terapiju je, u zavisnosti od studije i količine leka, prekinulo do 13,5 odsto učesnika. Detaljni rezultati ovih studija još nisu objavljeni u naučnim časopisima, pa su trenutno dostupni samo podaci proizvođača.
Važna razlika lako se gubi u sadržajima na društvenim mrežama. Retatrutid koji se daje učesnicima kliničkih ispitivanja proizvodi se i čuva pod strogo kontrolisanim uslovima. Kod bočice kupljene preko interneta ne može se pouzdano utvrditi da li sadrži istu supstancu, u kojoj količini i sa kakvim primesama.
Eli Lilly na stranici sa najvažnijim informacijama o retatrutidu navodi da lek nije dostupan za javnu upotrebu i da se legalno može dobiti samo u okviru kliničkih studija kompanije.
Proizvodi koji se prodaju izvan tog sistema mogu sadržati premalo ili previše aktivne supstance, neki drugi sastojak ili štetne nečistoće. Ime na etiketi zato nije dokaz onoga što se nalazi u bočici.
Generalna proba zvala se Ozempik
Srbija je već gledala kako medicinski proizvod prelazi put od ordinacije do društvenih mreža, a zatim do nestašice i crnog tržišta.
Ozempik, lek registrovan za lečenje dijabetesa tipa 2, u apotekama se prodavao i bez recepta, dok se sumnjalo da su recepte dobijale i osobe koje nisu imale dijabetes. Nakon masovne kupovine su zbog nestašica uvedene pojačane kontrole.
RFZO je proverio izdavanje Ozempika u 73 zdravstvene ustanove i utvrdio nepravilnosti u njih 46, uključujući propisivanje većih količina i izdavanje mimo uslova pod kojima se lek dobijao o trošku zdravstvenog osiguranja.
Kada je redovna nabavka postala otežana, Ozempik se na oglasima preprodavao po cenama do 200 evra. Sa crnim tržištem pojavili su se i falsifikati.
Predstavništvo kompanije Novo Nordisk saopštilo je krajem 2023. da je od 21 prijavljenog sumnjivog proizvoda u Srbiji, u 20 slučajeva potvrđeno da je reč o lažnom Ozempiku. Prema podacima koje je objavio Euronews Srbija, nije bilo dokaza da su falsifikati izdavani u legalnim apotekama. Do kupaca su dolazili izvan kontrolisanog lanca nabavke.
Retatrutid prati sličan put, ali iz drugačije početne pozicije. Ozempik je odobren lek koji je zloupotrebom i preprodajom izašao iz kontrolisanog sistema. Retatrutid još nema legalan proizvod namenjen pacijentima, pa bočica sa interneta ne može biti originalni lek koji je nekako dospeo iz apoteke.
Kada lični režim postane preporuka
Među domaćim influenserima koji su pred velikom publikom govorili o retatrutidu je Bogdan Ilić, poznat kao Baka Prase. U jednom prenosu nabrajao je supstance koje koristi i opisivao njihova očekivana dejstva. GHK-Cu je predstavio kao sredstvo za kožu i estetiku, dok je za MOTS-c govorio da utiče na energiju i sagorevanje masti.
„Nisam preterano istraživao, samo sam video da je dobar“, rekao je Ilić.
Delovi prenosa potom su završili na drugim profilima, u snimcima i serijalima o tome „šta Baka Prase koristi od hemije“. Tako je razgovor o eksperimentalnim supstancama izašao iz jednog prenosa i nastavio da se širi među publikom koja često dobija samo naziv proizvoda i obećanje rezultata.
Reč „peptidi“ pritom se upotrebljava kao da označava jednu grupu podjednako bezbednih proizvoda. Peptid je, međutim, samo naziv za određenu vrstu molekula. Među njima postoje odobreni lekovi, lekovi koji se još ispituju i supstance za koje gotovo da nema podataka o primeni kod ljudi.
Američka Agencija za hranu i lekove u pregledu mogućih rizika različitih peptida navodi da su podaci o bezbednosti GHK-Cu za ubrizgavanje ograničeni, dok za MOTS-c nije pronašla podatke o tome šta se događa kada se proizvodi sa tom supstancom daju ljudima.
Slična upozorenja objavljena su za proizvode kao što su BPC-157, CJC-1295, ipamorelin i TB-500. Kod pojedinih postoji mogućnost pojave nečistoća i neželjenih reakcija imunskog sistema. Za neke nema dovoljno podataka da bi se pouzdano znalo mogu li da naškode ljudima.
Hormon rasta, testosteron, Primobolan i trenbolon, koji se takođe pominju u sličnim snimcima, nisu svi peptidi. Svođenje različitih lekova, hormona i eksperimentalnih supstanci na „suplemente“ ili „hemiju“ uklanja razlike koje su važne za njihovu bezbednost.
„Sastav i poreklo nisam znao“
Koliko je kratak put od sadržaja poznatih ličnosti do samostalnog korišćenja pokazuje iskustvo influensera Aleksandra Mojića, poznatog kao Mojke.
„Za retu sam saznao tako što dosta pratim stranu scenu i dosta poznatih ličnosti hvalilo se kako su putem rete napravile odlične rezultate“, kaže Mojić za Naš portal.
Na njegovu odluku uticalo je i nezadovoljstvo sopstvenim izgledom.
„Odlučio sam da krenem da koristim retu iz razloga što sam oduvek bio perfekcionista i nikad nisam sasvim zadovoljan svojim izgledom. Iako drugima izgledam odlično, sebi nikad, i to je problem“, objašnjava on.
Proizvod nije dobio od lekara niti u okviru kliničkog ispitivanja.
„Proizvod sam uzeo na svoju ruku, bez konsultacije sa doktorom, što je čudno za mene jer ja sve proveravam. Sada kada bih vratio vreme, ne znam zašto sam to uradio. Sastav i poreklo nisam znao“, kaže Mojić.
U ranije objavljenom snimku govorio je o upornim probavnim problemima, vrtoglavici i infuzijama koje je primao.
„Sve probleme koje sam imao lekari nisu pripisali reti. Rekao sam im za povećanje doze, ali peptid i dalje nije odobren, pa pretpostavljam da je to razlog. Ja sam znao da je zbog povećanja došlo do problema koje sam imao, a to su stalne dijareje, vrtoglavica i ostalo“, naveo je u odgovoru za Naš portal.
Šta se zaista nalazi u bočici
Australijske zdravstvene vlasti su u junu izdale upozorenje nakon šest slučajeva akutnog oštećenja jetre kod ljudi koji su koristili proizvode označene kao „retatrutid“, „Reta“, „R-10“ ili „R-20“. Proizvodi su nabavljani preko interneta, prijatelja i naloga na društvenim mrežama.
U zdravstvenom upozorenju objavljenom 19. juna navodi se da istraga još traje i da su zdravstveni problemi možda povezani sa nečistoćama u proizvodima, a ne nužno sa samim retatrutidom.
Proizvodi koji se ubrizgavaju posebno su rizični kada se ne zna gde su napravljeni, kako su čuvani i da li su sterilni. Među mogućim posledicama su kontaminacija, infekcija i oštećenje tkiva.
Analiza jedne bočice kupljene preko interneta dodatno je pokazala koliko deklaracija može da se razlikuje od sadržaja. Na etiketi je pisalo da sadrži 10 miligrama retatrutida, dok je laboratorija pronašla približno 19 miligrama i utvrdila čistoću od samo 16,6 odsto.
Jedan uzorak ne govori kakvi su svi proizvodi na tržištu. Pokazuje, ipak, da naziv i broj na etiketi ne moraju odgovarati onome što kupac dobija. Australijski ABC je objavio rezultate laboratorijske analize, zajedno sa upozorenjem stručnjaka o neproverenim proizvodima.
INTERPOL je ove godine upozorio na rast potražnje za sintetičkim peptidima koji se na internetu promovišu za rast mišića, gubitak masnog tkiva i oporavak. Proizvodi se često označavaju kao „istraživačke hemikalije“ ili „kozmetički peptidi“, čime prodavci pokušavaju da izbegnu kontrolu.
Srbija je učestvovala u međunarodnoj operaciji Pangea XVIII, ali posebni podaci o zaplenama u našoj zemlji nisu objavljeni. U rezultatima operacije koje je INTERPOL objavio u martu peptidi su izdvojeni kao sve prisutniji deo ilegalnog tržišta farmaceutskih proizvoda.
Srpski Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima zabranjuje prodaju leka bez dozvole i odgovarajuće potvrde o kvalitetu, kao i prodaju lekova putem interneta. Zabranjeno je i reklamiranje leka koji nema dozvolu.
Natpis „samo za istraživanje“ sam po sebi ne mora da bude dovoljan da proizvod ostane izvan ovih pravila. Nadležni organi prilikom procene mogu uzeti u obzir i način na koji se proizvod predstavlja, efekte koji mu se pripisuju i publiku kojoj se prodavac obraća.
Kod Ozempika su kontrole pooštrene tek kada su nestašice već pogodile pacijente. Retatrutid još nije stigao do apoteka, ali njegovo ime već kruži snimcima, prodajnim stranicama i zatvorenim grupama. Nauka ga još ispituje, prodavci se odriču odgovornosti, a bočice ipak stižu na kućne adrese.
NAŠ TV
Još uvek nema komentara.