Rojtersovo istraživanje: Društvene mreže postale glavni izvor vesti, u Srbiji poverenje u medije samo 22 odsto
Kako se građani informišu, kojim medijima veruju i na koji način prate vesti u digitalnom dobu – pitanja su kojima se bavi novo izdanje izveštaja „Digital News Report 2026“, koje je objavio Rojtersov institut za proučavanje novinarstva pri Univerzitetu u Oksfordu.
Ovogodišnji izveštaj objavljen 16. juna, obuhvata 48 tržišta na šest kontinenata. Istraživanje je sprovedeno putem onlajn anketa, tokom januara i februara 2026. godine. U njemu je učestvovalo gotovo 100.000 ispitanika. U slučaju Srbije, istraživanje je rađeno na uzorku od 2.009 ispitanika, a u izveštaju se navodi da je internet penetracija u Srbiji 88 odsto, prenosi Insajder.
Najvažniji globalni zaključak izveštaja je da je konzumacija vesti sve više „platformizovana“. To znači da publika do informacija sve ređe dolazi direktno, tj. ukucavanjem adrese medijskog sajta, otvaranjem aplikacije medija ili gledanjem klasičnog TV dnevnika, a sve češće putem posrednika: društvenih mreža, video platformi, pretrage, čet aplikacija, influensera i sve više AI alata. Na globalnom nivou, društvene mreže i video platforme se koriste za vesti više nego sajtovi i aplikacije medija. To je važan prelomni trenutak za medijsku industriju, jer pokazuje da se odnos između publike i medijskih brendova menja iz osnova. Publika i dalje aktivno prati vesti, ali put do vesti sve češće kontrolišu platforme.
Mladi se najviše informišu putem društvenih mreža i videa
Promena je naročito izražena kod mlađe publike. Kod starijih generacija televizija i dalje ima snažnu ulogu, ali kod mlađih korisnika glavni izvor vesti sve češće su društvene mreže i video platforme. To ne znači da mladi nisu zainteresovani za vesti, već da ih ne konzumiraju na način na koji su to radile prethodne generacije. Oni retko čekaju centralnu informativnu emisiju ili odlaze direktno na naslovnu stranu web portala. Vesti im dolaze kroz kratke video-formate, algoritamske preporuke, objave na društvenim mrežama, “eksplejnere” i klipove kreatora.
Video postaje broj jedan u informisanju
Izveštaj naglašava da se digitalno informisanje sve više se pomera ka videu. Publika želi vesti ne samo da pročita, već i da ih vidi, čuje i razume kroz kraće, jasnije i vizuelno prilagođene formate. To se posebno vidi na platformama kao što su YouTube, Instagram i TikTok, gde se informativni sadržaj takmiči ne samo sa drugim vestima, već i sa zabavom, sportom, ličnim pričama, podkastima, komentarima i influenserskim sadržajem. Za veliki deo publike, naročito mlađe, video jeste osnovni format informisanja.
Poverenje u vesti je na istorijski niskom nivou
Jedan od najzabrinjavajućih nalaza izveštaja odnosi se na poverenje. Globalno poverenje u vesti palo je na 37 odsto, što je najniži nivo od kada se ovaj indikator meri u okviru Digital News Reporta. To znači da se kriza medija ne odnosi samo na poslovne modele, pad direktne posete ili smanjenje publike tradicionalnih kanala. Problem je dublji, jer publika sve češće sumnja u motive, nezavisnost i pouzdanost medija. Razlozi se razlikuju od zemlje do zemlje, ali se u izveštaju prepoznaju širi trendovi kao što su politička polarizacija, umor od negativnih vesti, sumnja u nepristrasnost, ekonomski i politički pritisci na medije, rast dezinformacija i sve veća uloga platformi na kojima se profesionalni sadržaj meša sa neproverenim informacijama.
Sve više ljudi izbegava vesti
Još jedan važan trend jeste izbegavanje vesti. Sve veći broj ljudi kaže da ponekad ili često aktivno izbegava vesti, najčešće zbog osećaja preopterećenosti, negativnosti, stresa ili uverenja da ne mogu ništa da promene. Informacija ima više nego ikada. Problem je u tome kako publika doživljava vesti i da li joj one pomažu da razume svet ili je dodatno iscrpljuju.
Mediji zato sve više moraju da razmišljaju ne samo o brzini, već i o korisnosti. Publika traži objašnjenje, kontekst, rešenja, proverene informacije i sadržaj koji joj pomaže da se snađe u haotičnom javnom prostoru.
AI četbotovi ulaze u svet vesti
Digital News Report beleži i rast korišćenja AI četbotova za informisanje. Njihova upotreba raste, posebno među mlađom i digitalno aktivnijom publikom, ali oni još nisu postali glavni izvor vesti za većinu korisnika. Za medije je ovo signal da se menja i način pretrage informacija. Deo publike više ne traži samo link ka tekstu, već očekuje direktan odgovor, sažetak, objašnjenje ili kontekst. To može dodatno smanjiti direktnu posetu sajtovima, ali istovremeno otvara pitanje poverenja, izvora, autorskih prava i vidljivosti medijskih brendova u AI okruženju.
Influenseri sve češće postaju izvor vesti
Izveštaj pokazuje da raste značaj individualnih kreatora, influensera i komentatora koji se bave vestima i društvenim temama. Publika ih često doživljava kao pristupačnije i zanimljivije od tradicionalnih medija. Ipak, oni ne funkcionišu uvek po pravilima profesionalnog novinarstva, često rade bez uredničkih procedura, obavezne provere činjenica i jasnog razdvajanja informacije, komentara i promocije. Zbog toga publika ima više izvora nego ikada, ali joj je sve teže da proceni koji su pouzdani.
U Srbiji društvene mreže su prvi izvor informisanja
Podaci za Srbiju pokazuju da se domaća publika najčešće informiše putem društvenih mreža, čak 64 odsto. Informativni portali su na drugom mestu sa 57 odsto, dok je televizija izvor informisanja za 51 odsto ispitanika. Radio koristi 19 odsto, a štampane medije 16 odsto ispitanika. Facebook je i dalje najčešće korišćena platforma, oko 50 odsto ispitanika kaže da se informiše preko njega. YouTube koristi 41 odsto, Instagram 40 odsto, TikTok 24 odsto, a Viber 22 odsto ispitanika.
Viber je takođe specifično važan za domaće tržište, jer se u Srbiji često koristi za direktno deljenje linkova, vesti i poruka unutar privatnih grupa. Informativni portali su i dalje veoma važan izvor vesti za građane Srbije. Više od polovine ispitanika navodi portale kao izvor informisanja. Međutim, ključni izazov je način dolaska do tih portala. Ako publika na tekstove najčešće dolazi preko društvenih mreža, pretrage, aplikacija i preporuka, medijski brendovi gube deo direktnog odnosa sa čitaocima.
Najozbiljniji nalaz za Srbiju odnosi se na poverenje. Dok je globalno poverenje u vesti 37 odsto, u Srbiji je ono 22 odsto. To znači da tek oko petine ispitanika u Srbiji kaže da generalno veruje vestima. Prema objavljenim podacima, među medijima u koje građani Srbije imaju najviše poverenja nalaze se N1, Nova S i nedeljnik Vreme. Sa druge strane, najveće nepoverenje iskazano je prema Informeru, Pinku, Kuriru i Hepiju. Izveštaj pokazuje da 53 odsto ispitanika ponekad ili često izbegava vesti. Deo građana se povlači od informativnog sadržaja jer ga doživljava kao negativan ili isrcpljujući.
Digital News Report 2026 pokazuje da se medijska industrija nalazi u novoj fazi digitalne transformacije. Prva faza bila je prelazak sa štampe i televizije na portale. Druga faza bila je eksplozija društvenih mreža. Sada ulazimo u fazu u kojoj se vesti distribuiraju kroz platforme, video, kreatore, privatne kanale komunikacije i AI alate. U takvom okruženju, najveći izazov za medije nije samo kako doći do publike, već kako ponovo izgraditi poverenje.
Zato će budućnost informisanja zavisiti od sposobnosti redakcija da budu prisutne tamo gde publika jeste, ali da pritom ne izgube ono zbog čega profesionalni mediji postoje: tačnost, odgovornost, kontekst i javni interes.
Još uvek nema komentara.