SPC slavi danas Ognjenu Mariju: Zaštitnica žena i jedna od najpoštovanijih svetiteljki
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija.
Smatra se zaštitnicom žena i jednom od najpoštovanijih svetiteljki, a običaj nalaže da se na ovaj dan ne rade nikakvi poslovi, naročito ne radovi u polju.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka u Antiohiji, na području današnje južne Anadolije, u vreme vladavine cara Dioklecijana.
Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se sa 12 godina, zbog čega ju je otac odbacio. Prema predanju, nakon krštenja zavetovala se da se nikada neće udati i da će svoj život posvetiti Hristu.
Sa svega 16 godina odbila je brak i nije želela da se odrekne hrišćanske vere, zbog čega je bila izložena teškom mučenju, a potom pogubljena mačem za vreme cara Dioklecijana.
Prema crkvenom predanju, njene mošti imaju čudotvornu i isceliteljsku moć. Nekada su se nalazile u Carigradu, a danas se njena desna ruka čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
Veruje se da Sveta Marina uslišava molitve i pomaže bolesnima, bez obzira na njihovu veroispovest.
Na ikonama je najčešće prikazana sa krstom i palmovom granom, simbolom mučeništva, dok se pod njenim nogama nalazi zmaj, a u pozadini često kuće zahvaćene plamenom.
Običaji i verovanja
Pojedine pravoslavne porodice Ognjenu Mariju proslavljaju kao krsnu slavu. Iako ovaj praznik u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, među vernicima zauzima posebno mesto.
Narodno predanje kaže da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije, zbog čega se ubraja među takozvane „ognjevite“ svece. Veruje se da od brata krije kada se obeležava njegov praznik kako se, u radosti, ne bi zaboravio i gromovima uništio svet. Za Ognjenu Mariju se, takođe, veruje da kažnjava ognjem, po čemu je i dobila svoje narodno ime.
U narodnim predanjima sačuvane su priče o požarima koji su, tokom vrelih letnjih dana, uništavali useve i domove onih koji su radili na njen praznik.
Ognjenu Mariju posebno poštuju ljudi koji su pretrpeli štetu od groma ili oluje. U narodu postoji izreka: „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.“
Po običaju, na ovaj praznik ne rade se nikakvi poslovi, naročito radovi u polju. Veruje se da tog dana, posebno žene, ne bi trebalo da rade jer nijedan posao započet na Ognjenu Mariju neće doneti sreću.
Narodna izreka kaže da na Ognjenu Mariju „ne valja ni konac u iglu udenuti“.
Još uvek nema komentara.