Uz štednju struje štedeti i drveće: „Mnoge parcele mogu da budu ‘džepne šume’, grad mora da se ohladi“
Bajdina šuma
Zelene površine ublažavaju temperaturne šokove i stresove tokom leta, a naša leta postaju sve gora za život, pogotovu u urbanim sredinama, ukazuju sagovornici Našeg portala povodom toplotnog talasa koji je zahvatio Srbiju, ali i povodom apela koji su zvaničnici uputili građanima – da štede struju i vodu.
Sagovornici Našeg portala ističu da na asfaltiranom području temperature idu iznad onih vrednosti koje su zvanične od 39 ili 40 stepeni, odnosno, da na usijanom betonu temperatura može da ide i preko 50 ili 60 stepeni, dok je u hladu temperatura na mnogo prijatnih 35 ili 36 stepen.
Nakon poziva zvaničnika Srbije da građani štede struju, uglavnom zbog korišćenja klima uređaja kojim se rashlađuju, postavlja se pitanje koliko je odgovorno da država uputi takav apel iako se ne trudi da zaštiti grad od visokih temperatura?
Građani su ranijih godina često protestovali zbog seče drveća u gradu, prouzrokovanih uglavnom investitorskim potrebama ili izgradnjom saobraćajnica. Između ostalog, upravo su jake kiše i toplote bili jedni od razloga zbog kojih su se građani, ekološka udruženja i stranke udružile kako bi zaštitili zelene površine.
Vanredni profesor Šumarskog fakulteta Nenad Petrović, odbornik Zeleno-levog fronta (ZLF) opštine Zvezdara Aleksa Petković i lider Pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović kažu da u Beogradu postoji prostor koji bi mogao da ponese zelenilo, ali da je pitanje da li gradske vlasti brinu o interesima građana.
Petrović: Ukazati građanima na značaj zelenih površina
Petrović navodi da je potrebno sagledati prostor – gde je i kako je moguće da se interveniše – a onda na stručnom nivou analizirati šta je od mogućnosti na raspolaganju.
„Mogu se postaviti instrumenti koji mogu meriti efekte sa i bez zelenila, kako bi stanovništvo dobilo pouzdane informacije o tome kako je kada se nešto ima ili nema“, kaže on.
Petrović podseća da je postojao projekat „urbani džepovi“ – da se analiziraju betonski ćoškovi i površine unutar grada i da se osveže zelenim površinama.
On primećuje da je neophodno da država uloži u istraživačku infrastrukturu kako bi se dobile informacije o pravom stanju, a samim tim i o merama za unapređenje.
„Da bi se rešenje našlo, potrebno je da neko u gradu napravi studiju i analizu koja bi uzela pilot područja po gradu i konfrotirala šta je sa šumom a šta bez šume, nekim drugim zeljastim formacijama i koji su efekti toga. Potrebno je uložiti, ali je potrebno i znati šta se želi dobiti tim istraživanjem. Na osnovi tih informacija, stanovništvo, grad, opština, može da kreira svoju politiku“, naglašava Petrović.
On ističe da je neophodno ukazivati građanima na značaj zelenih površina i da bi trebalo krenuti od najmlađeg uzrasta, tako što bi se oni izvodili u prirodu gde bi im se pokazala važnost šume.
Petković: Drveće hladi grad tokom noći
Petković kaže da Beograd ne može da se ohladi tokom noći pošto je sve u betonu i nema drveća koje spušta temperaturu.
„To je efekat koji je najvažniji – da se grad tokom noći ohladi. Nama se akumulira toplota tokom toplotnog talasa i imamo velike probleme koji najviše pogađaju srčane i hronične bolesnike i stare ljude“, kaže Petković.
On objašnjava da u Beogradu postoji mnogo parcela koje bi mogle da budu „džepne šume“, odnosno manje šume, koje bi imale efekat za mikroklimu određenog naselja ili ulice.
„To bismo morali da počnemo da tražimo. Grad može da otkupi parcele i da posadi zelenilo“, kaže.
Petković kaže da će toplotni talas proći, ali da će doći obilne kiše, te da će, zbog manje zelenila koje bi moglo da primi tu količinu vode, grad ponovo biti poplavljen.
Petković upozorava da gradske vlasti ne samo što ne šire zelene površine, već žele da ih smanje, te kao primer navodi Zvezdarsku i Bajdinu šumu, kojima se, kaže on, oduzimaju hektari zelenih površina zarad investitorskih interesa.
„Na Zvezdari je usvojen plan da se hektar Zvezdarske šume oduzima zbog gradnje. Bajdina šuma je još drastičniji primer jer je plan da se od oko 60 hektara poseče značajan deo i da tu niknu zgrade, a da se ostavi svega 12 ili 13 hektara, što neće biti dovoljno da rashladi ni to naselje, a kamoli da hladi i štiti od zagađenja vazduh u Mirijevu“, ističe on.
Petković uočava da se u Srbiji ne gleda dugoročni interes građana već kratkoročni interes investitora – zidanje što više kvadrata.
O dugoročnim interesima građana, naglašava Petković, trebalo bi da vodi računa država – postoje propisi, procedure i zakoni koji ih štite i govore kako se izdaju dozvole.
Zbog korupcije u institucijama, nastavlja sagovornik Našeg portala, propisi i zakoni se ne poštuju, a finansijski interesi su jači.
Manojlović: Grad ne povećava zelene površine već ih smanjuje
Manojlović je saglasan sa Petkovićem, te navodi da se praćenjem Gradskog urbanističkog plana (GUP) može donekle videti konstantan pad zelenila u gradu.
„GUP iz 2003. navodio je 19 odsto javnog zelenila i šuma, dok je Plan generalne regulacije (PGR) iz 2019. zabeležio pad na 12 odsto. Nacrti novijih planova spuštaju ovaj procenat na svega devet odsto za uže gradsko jezgro. To pokazuje odnos vlasti prema zelenilu a samim tim i drveću i viokom rastinju u gradu“, kaže Manojlovič.
On navodi da naučni podaci koje su koristili prilikom izrade programa na čelu sa docentom Šumarskog fakulteta Aleksandom Anđelkovićem, koji vodi KP tim za ekologiju, pokazuju da krošnja odraslog drveta smanjuje od 70-90 odsto sunčevog zračenja.
„Temperaturu od jedan do pet stepeni a zagrevanje površine u senci smanjuje do čak 25 stepeni. To je dovoljan podatak zbog čega je važno da imamo što više drveća u gradovima. Nažalost, Beograd je u zadnje dve decenije izgubio oko 10 odsto zelenila što je ekstremno drastično i pokazuje odnos včasti prema zelenilu“, kaže Manojlović.
Kao i Petković, i Manojlović navodi da grad ima sredstava i da aktivno može otkupljivati parcele na kojima će biti zelena površina.
Manojović, pozivajući se na studije, kaže da evapotranspiracijom drvo crpi vlagu iz tla i ispušta je u atmosferu, što smanjuje toplotu u gradovima – drveće štiti gradove od „urbanog toplotnog ostrva“.
„Do 40 odsto smanjuje procenat pale kiše na samo tle tako što se toliki deo zadrži na krošnji i sa nje isparava. Smanjuje štetne udare vetra. Pomaže infiltraciju vode u tle, jer kapljice koje prođu kroz krošnju u smanjenom procentu, ne izazivaju oticaj već se voda polako upija. I najvažnije je što odraslo drvo godišnje apsorbuje oko 22 kg ugljen-dioksida a u svom životnom telu to je od jedne do dve tone uglejenika koje ugradi u svoju biomasu“, objašnjava.
Još uvek nema komentara.