Forbs: Poražavajuća pozicija Srbije po pitanju energetske tranzicije – među najlošijima u Evropi
Srbija se nalazi na 79. mestu po stanju energetskih sistema sa 52,8 poena od mogućih 100, što je ispod svetskog proseka (57,3 poena), pokazao je Indeks energetske tranzicije (Indeks ETI), koji je objavljen na Svetskom ekonomskom forumu, preneo je danas Forbs Srbija.
Indeks ETI prati stanje energetskih sistema u 120 zemalja koristeći 44 pokazatelja.
Metodologija deli te pokazatelje u dve potkategorije, trenutni učinak sistema, kao i spremnost za tranziciju, piše Forbes Srbija.
Navedeno je da kada bi države rangirali prema performansama sistema, Srbija zauzima 82. mesto među 120 posmatranih država i u toj kategoriji skor je 60,9.
Na polju spremnosti za energetsku tranziciju, ostaje na 79. mestu kao i u ukupnom skoru, a bodovi su niži odnosno 40,6, dok su lideri, nordijske zemlje iznad 70 poena.
Istaknuto je da su na vrhu ovogodišnje liste ponovo nordijske države, odnosno prva je Švedska sa ukupnim skorom 75,3, zatim Finska sa 74,1 i Danska sa 72,6.
Ipak, kako se dodaje, Srbija je među zemljama koje su u poslednjih 10 godina ipak ostvarile određeni napredak, iako mali, dok s druge strane, postoje države koje su stagnirale od izveštaja iz 2017, ali i nekoliko njih koje su i nazadovale po pitanju energetske tranzicije.
U okruženju, samo je Bosna i Hercegovina lošija od Srbije, sa ukupnim skorom 51,2 našla na 91. mestu. Rumunija je na 18. mestu sa skorom 66,1, zatim Mađarska na 25. poziciji (65,1 skor), Slovenija i Hrvatska imaju isti učinak (64,1) i dele 28. i 29. mesto, kao i Bugarska sa 64 boda.
Kada se selekcija suzi na Zapadni Balkan, najuspešnija je Albanija sa skorom 60,9 (41. mesto), zatim Severna Makedonija 56,5 poena (60. mesto), dok je Crna Gora na 71. mestu (54,7), a Kosova nema u rangiranju.
Kada je reč o bezbednosti, kako se navodi, posmatraju se snabdevanje, otpornost i pouzdanost odnosno indikatori kao što su broj izvora odakle se uvozi energija, procenat uvoza energije, broj izvora proizvodnje energije odnosno koliko je ta proizvodnja diversifikovana, kao i koliki su gubici u distribuciji.
Na polju kapitala, prati se, između ostalog, procenat populacije koji ima pristup električnoj energiji i energentima za kuvanje i grejanje.
Takođe kolike su cene električne energije (struja za domaćinstva, struja za privredu, cene gasa), a ocenjuju se i subvencije za energiju, uvoz goriva.
Kada je reč o performansama sistema, prati se, između ostalog, kolika je potrošnja energije po glavi stanovnika, emisije CO2 po glavi, udeo potrošnje čiste energije u ukupnoj.
Na drugoj strani, kod ocenjivanja spremnosti jedne države za energetsku tranziciju prate se dve ključne oblasti, a to su regulatorni okvir i investicije, kao i faktori koji omogućavaju tranziciju, infrastruktura, inovacije i ljudski kapital.
Forbs piše da Svetski ekonomski forum još nije objavio detaljno rangiranje po državama tako da se ne može videti detaljnije bodovanje Srbije po svim tim indikatorima.
Međutim, pojedine države kao pozitivni ili negativni primeri pomenuti su u osnovnom izveštaju, a Srbija samo jednom.
Još uvek nema komentara.