Kakav je status projekta Jadar, a kakva mu je budućnost?
Nedavna vest da su imenovani novi direktori kompanije „Rio Sava Eksplorejšn“, ćerke firme „Rio Tinta“ u Srbiji koja razvija projekat iskopavanja litijuma u dolini Jadra, ponovo je ovu temu vratila u javnost. Dok iz „Rio Tinta“ poručuju da od projekta nisu odustali i da su u fazi održavanja, meštani strahuju da se nastavlja sa razvojem projekta mimo očiju javnosti što su još jednom negirali iz ove kompanije.
Australijance Čeda Blevita i Džejmija Hajta na čelu ćerke firme multinacionalne korporacije u Srbiji zamenili su u julu ljudi sa ovih prostora – Bora Pasuljević i Varnava Petrović, piše Insajder.
U biografijama na mreži Linkedin može se pročitati da Pasuljević živi u Londonu, vlasnik je konsultantske kuće osnovane početkom 2025. i stručnjak za strateško upravljanje sa više od 20 godina iskustva u zemljama širom sveta. Petrović u svojoj biografiji navodi da već godinu i četiri meseca radi u kompaniji „Rio Tinto“ kao menadžer operacija, a prethodno je između ostalog radio za američki „Behtel“ u odeljenju rudarstva i metala.
Odlazeći direktor kompanije Čed Blevit je pre odlaska poručio da kompanija od projekta neće odustati, ali da smo propustili šansu da budemo prvi.
„Kada je reč o samom projektu mislim, da je on često bio predmet političkih nadmetanja i kontroverzi. Takođe bilo je mnogo dezinformacija koje su ga pratile“, rekao je nedavno Blevit u intervjuu za Demostat.
Smatra da je veliki uspeh to što je Jadar dobio status Strateškog projekta Evropske unije, što je, kaže, garancija da mogu da ispune najviše ekološke standarde. To bi između ostalog značilo da bi Evropa morala da prati ceo proces – od iskopavanja preko prerade do baterije kao finalnog proizvoda.
Dok evropski zvaničnici uveravaju da je to moguće, ima i onih u Evropi koji u to sumnjaju. Među njima je Martin Gunter, poslanik Levice u evropskom parlamentu koji je nedavno za Insajder izrazio sumnju da Evropa može pratiti ceo proces proizvodnje u zemljama koje nisu članice.
„To je zaista zanimljivo jer mislim da smo upravo sada u Evropskom parlamentu u ovom mandatu videli snižavanje standarda, posebno kada je reč, na primer, o propisima o lancu snabdevanja. Iste osobe koje kažu da ne moramo nužno imati stroge propise o lancima snabdevanja trenutno govore da postoji nešto poput visoke uslovljenosti svakog uvoza koji dolazi u Evropsku uniju. To je kontradiktorno“, rekao je Gunter.
Dok Evropa željno iščekuje srpski litijum uz čvrsta obećanja da će sve biti kontrolisano i transparentno, deo meštana u dolini Jadra, oni koji nisu prodali imanja multinacionalnoj kompaniji, više ne veruje nikome. Na pitanje šta tačno podrazumeva održavanje projekta, Čed Blevit kaže da kompanija vodi računa o zakonskim obavezama, 164 hektara zemljišta koje su, kako ističe, otkupili od onih koji su na to dobrovoljno pristali sada besplatno daju meštanima za potrebe poljoprivrede, a ujedno saniraju svu eventualnu štetu koja je u međuvremenu nastala. Strahove da se projekat razvija i pre nego što je država Srbija to odobrila u skladu sa zakonskom procedurom, izričito negira. Projekti koji se trenutno rade u dolini Jadra sa njima kaže nemaju nikakve veze.
„Želim da budem potpuno jasan po tom pitanju. Mi nemamo nikakve veze sa izgradnjom tog gasovoda. Nemamo nikakve veze sa dalekovodom koji prolazi kroz Gornje Nedeljice i područje Loznice. Nemamo nikakve veze sa moto – putem koji je izgrađen. Sve su to nezavisne odluke i projekti države“, naveo je Blevit.
Dok su sumnje zaustavile najveći projekat litijuma na evropskom tlu, Blevit upozorava – kapital je kukavica. Kompanija je u poslednjih 12 meseci više od deset milijardi dolara preusmerila na druge projekte litijuma u Australiji, Čileu, Kanadi, Argentini. Ipak, ponavlja da od projekta Jadar nisu odustali.
Ćutanje institucija
O tome šta su konkretni planovi u Srbiji, nadležne državne institucije ne daju zvanične informacije još od novembra 2024. godine.
Inače, projekat je sačinjen od tri dela – podzemni deo, prerada i deponija. Ministarstvo zaštite životne sredine je još u novembru 2024. godine izdalo Rešenje o obimu i sadržaju studije uticaja na životnu sredinu za podzemni deo projekta. Od tada, nije bilo informacija o tome.
Insajder je poslao pitanja Ministarstvu 1. jula, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, zbog toga što kompanija ima rok od godinu dana da dostavi studiju. Taj rok je istekao u novembru prošle godine. Međutim, moguće je da taj rok nije ni počeo da teče ukoliko su stigle neke žalbe na Rešenje Ministarstva. Podsećamo, advokat Sreten Đorđević izjavio je ranije da je na Rešenje Ministarstva podneto oko 18.000 žalbi građana, ali nije poznato da li je i kako o žalbama u međuvremenu odlučeno.
Ali, ako su i stigle žalbe, i ako rok nije počeo da teče, pitanje je zašto se to ne saopšti? Ni iz Rio Tinta nema odgovora o tome šta se dešava sa tom studijom, a u međuvremenu je stigla vest da je došlo do promene rukovodstva kompanije u Srbiji.
Pitanje bezbednosti rudnika i ugrožavanja rezervoara vode u Mačvi
Inače, tokom godina debate o projektu, jedno od glavnih pitanja bilo je bezbednosti rudnika, a u okviru toga je veliku pažnju izazvalo pitanje prerade, jer je reč o jedinstvenoj rudi u svetu iz koje je teško izvući litijum. Pominjala se velika količina sumporne kiseline koja je neophodna da bi se ruda razbila na sastavne delove i korisne elemente.
Takođe, jedno od važnih pitanja koje je otvoreno je id ali delovi projekta mogu da ugroze rezervoar vode u Mačvi. Na to je upozorio i stručnjak za oblast hidrogeologije, penzionisani profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Zoran Stevanović.
On je 2024. godine za Insajder rekao da je ceo siklus onoga što se tiče voda na neki način u studijama predstavljen kao zatvoreni krug.
„Dakle, vode će se delom ispumpavati iz podzemlja, ta količina nije bitna toliko, ona nije nešto što je ogromni protok, ali i takav kakav je, bio bi sporan s obzirom na količinu mineralne sirovine koju sa sobom nosi. To je količina od oko 38 litara u sekundi, koja se ispumpava iz radnog tela i koja sa sobom nosi najveći deo minerala. Ona, dakle, predstavlja zagađivač. To je kontaminant. Po studiji, to će sve biti uredno očišćeno, ispeglano, deo će se čak vratiti u tehnološke procese, a deo koji bude višak posle dva procesa reverzne osmoze, što je inače vrlo složen postupak, problematičan posebno kada je u pitanju bor kao element i nakon toga još dodatnih, da kažemo, filtracija i remineralizacija, onda će biti upušten u reku Jadar, itd. Odlično. Sve to lepo deluje, sve to lepo upakovano lepo izvuči, da je to možda i moguće. Međutim, ja ne znam da se to negde do sada u našoj zemlji realizovalo“, kaže Stevanović.
Naveo je i da u studijama nema podataka koje bi omogućile preciznu analizu u svim segmentima.
„Taj Jadar ide u Drinu, aluvion Drine. Dalje prenos tim, da kažem, podzemnim putevima u aluvijonu Drine vodi nas u Mačvu, a u Mačvi nam se nalazi najveći potencijalni rezervoar podzemne vode kvalitetne za budućnost i za ove nesrećne klimatske promene ili varijacije, kako god ih zvali“, objasnio je Stevanović.
Još uvek nema komentara.