Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne od 4,5 odsto i kreditne olakšice od sedam odsto.
Prilikom donošenja ovakve odluke, kako je saopšteno, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.
U skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava početkom ove godine, spustivši se u januaru na 2,4 odsto.
Pritom, u odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su bile niže za jedan odsto.
Kako je navedeno, na takvo kretanje cena u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji.
Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od tri plus/minus 1,5 odsto Izvršni odbor očekuje i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, do kraja 2026. kao i u srednjem roku.
Ukazano je da će, pored oprezne monetarne politike NBS, kretanju inflacije u granicama cilja doprineti najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje.
U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene Uredbe.
Ipak, ni po osnovu zarada u NBS ne očekuju veće inflatorne pritiske, jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti.
Pored toga, kako se dodaje, mere NBS za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost.
Sukobi na Bliskom istoku i rast cena
Kada su u pitanju dešavanja u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor NBS, kako je naglašeno, nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, pre svega imajući u vidu geopolitičke tenzije i sukob na Bliskom istoku i njihov uticaj na rast svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i na pokazatelje neizvesnosti.
Razmere i trajanje ovog šoka na strani ponude teško je predvideti, a time i njegove efekte na globalnu inflaciju.
Ono što se već sada može pretpostaviti je da će značajan rast međunarodnih cena sirove nafte imati određenog uticaja i na kretanje cena naftnih derivata na domaćem tržištu.
Takođe, aktuelna globalna dešavanja mogu dodatno uticati i na lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala koji su i pre izbijanja najnovije krize već bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama.
Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, sukob na Bliskom istoku je povećao neizvesnost u vezi sa izgledima američke i evropske inflacije i ekonomske aktivnosti i otežao procenu budućih odluka monetarnih politika Sistema federalnih rezervi (FED-a) i Evropske centralne banke.
Dodaje se da je ekonomska aktivnost u Srbiji i početkom ove godine bila izložena znatnim izazovima, a pre svega smanjenoj proizvodnji rafinerije nafte u Pančevu, što se odrazilo na pad industrijske proizvodnje u januaru.
Ipak, očekuje se iznalaženje dugoročno održivog rešenja za nesmetano obavljanje aktivnosti Naftne industrije Srbije, što treba da doprinese i ubrzanju privrednog rasta u ostatku godine.
Još uvek nema komentara.