Radnici iz Srbije otišli na Aljasku, deo se već vratio: Loši uslovi, borba za opstanak
Nakon pauze i zastoja u odlascima od 2022. godine, ove godine radnici iz Srbije ponovo su uspeli da odu na rad na Aljasku.
Ovog leta, kako kažu oni koji su se na ovaj korak odlučili, dve grupe od po stotinak njih krenule su iz Srbije. Ipak, nije bilo kako su se ponadali i deo njih bio je prinuđen da se vrati jer je sezona izuzetno loša, odnosno u nekim mestima ribe gotovo da nema, prenosi Forbes.
Osim toga, neki radnici ovaj put svedoče i o lošijim uslovima koji su ih zatekli po dolasku u mesto u kome su radili.
Umesto dobrih zarada koje su nekada bile moguće, značajno veće od plata u Srbiji, ova sezona je, kako kažu, borba za opstanak u uslovima slabijeg ulova i visoke inflacije.
Veliki broj radnika iz Srbije, više hiljada njih i ranije je odlazio da nekoliko meseci radi poslove u fabrikama za preradu ribe. Poslovi koje naši ljudi rade su raznovrsni. Od prerade ribe, supervizora, kontrolora kvaliteta, osoblja u kuhinji i tehničkog održavanja do pakovanja ribe i drugih.
Letnji meseci, posebno jul i avgust, važe za udarne u ribarskoj industriji u mnogim mestima na Aljasci. Radi se i po 16 sati kada ima dosta posla, navode oni koji su tamo bili.
„Broj ljudi koji je pokušao da ode na Aljasku ove godine bio je veći nego ranijih sezona. Interesovanje je dodatno podstaknuto velikim brojem otvorenih pozicija nakon tamošnjeg sajma zapošljavanja održanog u maju“, kaže Božidar Perović koji je pre nekoliko nedelja otišao u mesto Kodijak.
Uprkos očekivanjima, radnike je po odlasku u nekim drugim mestima dočekala neizvesnost, navodi Božidar. On je na Aljasku prvi put otišao pre 10 godina i ima puno iskustva.
Odlazak na Aljasku više nije „zlatna karta“
„Ukratko, problem je nedostatak ribe, slabiji ulovi i rast troškova života, a zarade su ostale na istom nivou kao i 2022“. Zbog toga se, kako kaže, veliki deo radnika ranije vraća za Srbiju. Ekipa koja je bila u Valdezu vratila se posle pet dana jer posla nije bilo, tvrdi sagovornik Forbes.
„Biće mrka kapa što se zarade tiče… Na ostrvu Kodijak, gde sam bio i ranije, sada ima posla“, navodi Božidar.
Ipak, prema njegovim rečima, već danima ne dolaze novi radnici, a praksa je kada nema ulova na drugim lokacijama da budu poslati tamo gde je više ribe.
Veliki je broj onih koji žele da čuju kako iz prve ruke izgleda rad na Aljasci i kakvi su uslovi sada. Zato on iskustva sa Aljaske, važne informacije i atmosferu deli i na svom instagram profilu.
Na Kodijaku, ostrvu poznatom po dugoj ribarskoj sezoni, radnici očekuju da bi ulov mogao da se poveća. Ovo mesto je tradicionalno jedno od najpoznatijih mesta za rad u ribarskoj industriji. Tu pojedine fabrike rade i po 10 meseci godišnje jer se prerađuje više vrsta ribe.
Deo radnika nije ni otišao, rečeno im da ne polaze
Poseban problem ove godine predstavljalo je to što veliki broj kandidata, odnosno kompanije preko kojih odlaze, nije uspeo da dobije termine za viziranje, priča Božidar.
Zbog Svetskog prvenstva u fudbalu kompanije koje vode radnike dobile su samo tri termina. Poslednji zakazani dolazak nije realizovan jer je procena da sezona neće biti dovoljno dobra. Ekipa koja je trebalo da prođe proces viziranja 10. jula nije otputovala. Rečeno im je da ne dolaze jer posla nema dovoljno, kaže Božidar.
Prema njegovim rečima, ono što se promenilo u odnosu na prethodne tri godine je to da je kompanija Silver Bay Seafoods, jedna od najvećih ribarskih kompanija na Aljasci, preuzela druge kapacitete, manje firme, i proširila broj destinacija na koje dolaze radnici.
Zbog toga je ove godine više ljudi trebalo da dobije priliku da ode. Ali, postavlja se pitanje da li je organizacija posla i procena sezone bila dovoljno dobra.
„Ne znamo šta su razlozi. Da li nije dobro odrađen otkup ribe i na vreme ili je zona loša pa je i zarada manja jer se radi znatno manji broj sati“, priča.
Povratnici na Aljasku
Najveći udar osetile su fabrike na mestima gde nije bilo dovoljno ulova. Posebno u Valdezu.
Za razliku od nekih lokacija, u Pitersburgu „rezultati“ su bolji. Tamo radnici i dalje imaju veliki broj radnih sati – često i do 16 sati dnevno. Među retkim su mestima gde se sezona odvija stabilnije, kaže Božidar.
Oni koji su sada otišli su povratnici jer vize traju tri godine, poznaju sistem rada i lakše prolaze proceduru. Nema novih kandidata i ove godine otišli su oni koji su bili poslednji put 2023.
Reč je o tipu privremene radne vize koja omogućava rad na nekom od sezonskih poslova u Americi. o je program H2B koji funkcioniše tako da se najpre raspiše konkurs u SAD. Ako se ne javi dovoljan broj ljudi onda kompanije traže od vlade da im odobri da dovedu radnike iz inostranstva. Svake godine popunjavaju peticiju i dostavljaju spisak ljudi (starijih od 18 godina) agenciji koja u tome posreduje.
Satnica ista kao prethodnih godina
Uslovi rada uglavnom su ostali slični, kaže Božidar. Smeštaj i hrana su obezbeđeni, put je na teret poslodavca, a satnice se kreću oko 18 dolara za redovan rad i 36 dolara za prekovremene sate.
„Moji uslovi su isti kao i ranije, kao i poslovi koje radim. Čak mi se ovaj put desilo da imam bolje uslove. Recimo, bolju sobu, sa manje cimera. Primetio sam da su menzu renovirali, da je hrana još kvalitetnija…“, priča iskustva sa Kodijaka.
Ipak, ima i problema.
„Oseća se inflacija, kupovna moć se smanjila. Zarade su ostale iste, a cene su skočile 20 do 30 odsto. Osim toga, i u Srbiji je sve skuplje i upitno je da li novac koji donosimo sa Aljaske sada vredi kao ranijih godina“, kaže. I domaći radnici na Aljasci suočavaju se sa istim problemom.
Nakon jakog tempa, posao naglo opao
Milana, koji je u junu otišao u Naknek gde je radio i 2021. po dolasku je sačekao paklen tempo.
„Bilo je dosta posla, jedva smo uspevali da odemo na pauzu od 15 minuta, a nakon dve nedelje posao je naglo opao“, priča za Forbes Srbija.
Rad od 16 sati zamenile su smene od po četiri ili šest sati.
Nakon toga, njega i kolege sačekala je situacija da ih jednostavno više nije bilo na spisku u smenama pa im je posle nekoliko dana rečeno da će morati da se vrate u Srbiju jer posla nema.
On je na Aljasku već odlazio tri puta. Prošlog leta je otišao, ali je morao da se vrati već posle mesec dana jer nije bilo ribe. Čekali su, kaže, nekoliko sedmica, ali ribe nije bilo, pa se vratio.
Neprijatno iskustvo i loši uslovi
„Ova godina je još lošija zbog ulova i upitno je da li ima smisla ići više jer zbog manje radnih sati i dana to nije novac kao kao nekad“, dodaje.
Ukazuje i da je ova sezona razočaranje ne samo kada je u pitanju situacija sa nedostatkom ribe i neizvesnošću već i uslovima. Tako nešto se nije dešavalo ranijih godina. Ističe da u smeštaju u mestu u kome je radio nije bilo grejanja.
„Dešavalo se da iz hladnoće u kojoj radimo dolazimo u hladne sobe, a onda kada smo na to ukazali dobili smo odgovor da ćemo dobiti dodatno ćebe“, priča sagovornik.
Osim toga kupatilo i toalet bili su van smeštajne jedinice, odnosno napolju pa su se dodatno izlagali hladnoći nakon tuširanja.
Kaže da se iz njegovog mesta u Srbiju vratila grupa od oko 50 ljudi, a da ih je ostalo možda desetak.
I drugi strani radnici u problemu
Kaže da se slično desilo i drugim stranim radnicima, ne samo našim.
Na dan povratka smeštaj su napustili bez mogućnosti da u kantini doručkuju. Nekim radnicima nije stigla ni avio-karta. Rečeno im je da pođu, a da će im biti poslata na mejl dok stignu do aerodroma. „Možete pretpostaviti koja je to neizvesnost i stres“, priča Milan.
Takođe ni kofer nije bio plaćen pa su morali iz svog džepa da snose troškove prilikom promene aviona u Frankfurtu.
Radnicima je nejasno kako se došlo do tako loše procene da je potreban toliki broj ljudi budući da je dovođenje stranog radnika trošak za kompaniju, a da se ispostavilo da posla nema za sve.
Nema novih oglasa
Forbes Srbija je u septembru prošle godine pisao o tome da je trend odlaska naših ljudi zastao i da od 2022. sve manje radnika iz Srbije odlazi na Aljasku. Radnici su odlazili i po nekoliko sezona radili u nekim od mesta poput Valdeza, Nakneka, Kodijaka.
U jednoj od agenciji u Beogradu rekli su nam tada da trend odlazaka više nije aktuelan kao ranije.„Interesovanja nema već tri godine. Posle kovida poskupela je radna snaga i to su sada veliki troškovi za njih“, naveli su agenciji Work Abroad prošle godine.
Takođe, tamošnji poslodavci, odnosno fabrike za preradu ribe pokušavali su sve više da zapošljavaju domaće stanovništvo. To im je jeftinije, a tako nastoje da podstaknu smanjenje nezaposlenosti u SAD.
Upitna isplativost odlaska sada
Kontaktirali smo istu agenciju i ovog puta. Kažu da uglavnom odlaze povratnici odnosno oni koji su bili ranijih godina i imaju vize, te da novih oglasa nema.
Rad na Aljasci privlačio je ljude jer su obezbeđeni smeštaj i hrana, kao i putni troškovi.
Zarada je bila značajno veća u odnosu na prilike i primanja u Srbiji. Ta razlika je danas manja nego ranije, ukazuju.
Kako su za Forbes Srbija podelili iskustva oni koji su se odlučili na ovaj nimalo jednostavan i lak korak ranije se moglo zaraditi od 2.000 do 7.000 dolara mesečno (u zavisnosti od obima posla i broja prekovremenih sati).
Još uvek nema komentara.