Radosavljević: Cene derivata u EU skočile 10%, to je kod nas ekvivalent rasta od najmanje 20-30 dinara

Nakon noćnih napada na naftna postrojenja u Iranu i najave ministra finansija Siniše Malog da država ima mehanizme poput smanjenja akciza, ekonomista Goran Radosavljević upozorava da se svet suočava sa krizom koja direktno udara na referentne cene. Dok cene gasa u Aziji beleže dramatičan skok od 60%, posledice blokade transportnih puteva na Bliskom istoku neminovno se prelivaju i na Srbiju.

Sjedinjene Američke Države i Izrael pogodili su tokom noći pet naftnih postrojenja u Teheranu i okolini. Direktor Nacionalne iranske kompanije za distribuciju naftnih derivata Keramat Vejskarami potvrdio je: „Sinoć su neprijateljski avioni napali četiri skladišta nafte i centar za transport naftnih derivata u Teheranu i Alborzu“. On je dodao da je svih pet postrojenja oštećeno, ali da su požari pod kontrolom.

Analiza Gorana Radosavljevića: Mehanizam cena i blokada Ormuza

Ekonomista Goran Radosavljević objašnjava da je za razumevanje situacije bitno nekoliko stvari:

„Prvo, sam Iran nije snabdevač naftom i derivatima Evrope pa samim tim obustavljanje rada rafinerije u Iranu neće uticati na cene. Iranska nafta i derivati išli su (formalno ili neformalno) prema Kini i drugim zemljama Azije. Drugo, zemlje Golfa su veliki izvoznici nafte i nešto manje derivata. Njihova nafta uglavnom ide na istok, ali derivati idu u Evropu i utiču na cene derivata na Mediteranu koja je referentna cena i za nas. Zemlje Golfa izvoze svoju naftu (S. Arabija polovinu) kroz Ormuzki moreuz i njegova blokada odrazila se kako na cene nafte tako i na cene derivata, naročito u Evropi.“

Radosavljević predviđa da će cene nastaviti da rastu

„Znajući ovo, a očekujući da će rat da potraje, jer Iran nema nameru da se preda, a Izrael da odustane, cena će nastaviti da raste. Generalno, verovatno je jedina moguća strategija Irana da natera zemlje regiona da izvrše pritisak na USA da se sedne za pregovarački sto. I taj pritisak vrše preko udara na izvor njihovih prihoda, koji dolazi od izvoza nafte i gasa, blokirajući transport.“

Radosavljević posebno naglašava drastičnu promenu na azijskom tržištu koja prethodi evropskoj krizi:

„Međutim, ono što se dešava u Evropi je ništa u poređenju sa situacijom u Aziji. Rast cene gasa u Japanu, Koreji, Kini i Tajvanu je preko 60% za samo nekoliko dana. Cene derivata su porasle za više nego u Evropi – preko 15%.“

Drugi najveći nameti u Evropi i odgovor države

Na najavu ministra finansija da je jedan od mehanizama države smanjenje akcize na gorivo kako bi se ublažile posledice povećanja cena sirove nafte, Radosavljević odgovara:

„Drugi najveći nameti na derivate nafte (posle Italije) su u Srbiji. Očekivano je da prvi korak bude smanjenje istih. Međutim, ako ovo potraje to neće biti dovoljno. A meni sada izgleda kao da će da potraje. Cene derivata u EU su za samo nedelju dana otišle gotovo 10% u proseku a tek će da rastu. To je kod nas ekvivalentno najmanje 20-30 dinara rasta.“

Sudbina globalnog tržišta sada zavisi od jednog faktora: „Sad je ključno pitanje kako će zemlje Golfa reagovati i koliko mogu da izdrže pad prihoda.“