Rat, energenti i lančana reakcija: kako globalni sukobi menjaju cenu života

Rat više nije samo pitanje fronta. Danas se vodi kroz cene goriva, račune za struju, prazne rafove, ali i kroz strah koji se uvlači u svakodnevni život. Kada izbije sukob na Bliskom istoku, u Ukrajini ili bilo gde drugde, prvi udar trpe energenti. A onda, kao domino efekat, sve ostalo.

Savremeni ratovi gotovo po pravilu prvo pogađaju energiju. Nafta, gas i transportne rute postaju strateške mete. Prema podacima međunarodnih institucija i medija, cena nafte već je prešla 100 dolara po barelu zbog poremećaja u snabdevanju, dok je transport energenata dodatno otežan blokadama ključnih ruta poput Ormuskog moreuza  .

To nije samo broj na berzi. To je skuplji benzin, skuplja proizvodnja, skuplja hrana, skuplji život. Ekonomisti već upozoravaju da bi produženi sukob mogao da gurne cenu nafte i do 170 dolara, što bi moglo izazvati globalnu recesiju  .

Ekonomija: kada energija poskupi, poskupi sve

Energetski šok nije izolovan problem. On ulazi u svaki proizvod i svaku uslugu. Istraživanja pokazuju da rast cena energenata direktno podiže inflaciju, jer je energija osnovni input u gotovo svim sektorima  .

U praksi to znači skuplji hleb (zbog đubriva i transporta), skuplji građevinski materijal, skuplji proizvodi u prodavnicama.

Prema analizi MMF-a, produženi rast cena energije:

„povećava inflaciju i smanjuje globalni rast“

U Evropi su industrije već suočene sa rastom troškova i do 40%, dok su cene gasa u nekim slučajevima skočile i 60%. Rat ne pogađa samo energente, on razbija čitave lance snabdevanja. Blokade i uništena infrastruktura dovode do nestašice đubriva i pada poljoprivredne proizvodnje, skupljeg transporta iposkupljenja robe, zastoja u industriji.

Posebno je opasno što regioni poput Bliskog istoka proizvode veliki deo svetskih đubriva, što direktno utiče na globalnu proizvodnju hrane  .

Ratovi ostavljaju dugoročne posledice po životnu sredinu od zagađenje vazduha i vode do uništavanja zemljišta, a posebne priče su emisije iz vojne industrije.

Energetske krize često vraćaju države na „prljavije“ izvore energije (ugalj, mazut), čime se dodatno pogoršava klimatska slika sveta.

Običnom čoveku plata ostaje ista, a troškovi se povečavaju, krediti skuplji (rast kamata), a tu je i neizvesnost oko posla.

Postoji i psihološki efekat. Globalna istraživanja pokazuju da geopolitički rizik i ratovi direktno povećavaju osećaj nesigurnosti, anksioznosti i straha, što utiče i na potrošnju i na ponašanje ljudi.

Manje se troši, a više štedi, odlažu se odluke, gubi se poverenje u budućnost. Rat se, dakle, vodi i u glavama. Geopolitički sukobi menjaju pravila igre, jer dugotrajni konflikti mogu smanjiti globalni prosperitet i do 15% u pojedinim regionima kroz prekid trgovine i tehnološke saradnje. Svet postaje siromašniji i opasniji.

Srbija u senci rata: šta ako potraje?

Srbija je posebno osetljiva jer je energetski zavisna, uvozno orijentisana i deo evropskog ekonomskog prostora.

Ekonomista Ljubodrag Savić već je ranije upozoravao da Srbija „uvek plaća cenu globalnih kriza kroz inflaciju i pad standarda“, jer nema dovoljno sopstvenih resursa.

Energetski analitičar Jelica Putniković često ističe da Srbija zavisi od uvoza energenata i da svako globalno poskupljenje direktno udara na domaće cene.

Novinar i ekonomista Mića Ćulibrk godinama upozorava da:

„krize prvo udare na najsiromašnije,  jer oni najveći deo prihoda troše na osnovne potrebe“

Ako rat potraje, Srbija može očekivati dalji rast cena goriva i struje, pritisak na kurs i inflaciju, usporavanje privrede, veći budžetski deficit I najvažnije, pad životnog standarda. Savremeni rat ne mora da bude blizu da bi nas pogodio. On ulazi kroz račun za gorivo, cenu hleba, rate kredita, osećaj nesigurnosti.

Rat više nije nešto što gledamo na televiziji. On je postao deo svakodnevice, ali pravi računi će tek da stignu na naplatu.