Albanska golgota – vreme kada je istorija bežala sa Kosova
Evakuacija relikvija i zaveštanje Stefana Prvovenčanog
Dvanaest monaha iz manastira Studenica čuvalo je sanduk sa moštima Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog vladara koji je poneo kraljevsku krunu, na železničkoj stanici u Prištini 1915. godine, dok se vojska i kraljevska vlada, pred najezdom Austrougarske povlačila preko Albanije.
“Njegove mošti su nosili u izgnanstvo. I istorija je napuštala Srbiju”, napisao je Stanislav Krakov, pouzdani hroničar koji se tada zatekao u Prištini.
Srbi su nosili ne samo oružje i hranu, već i najveće nacionalne i duhovne svetinje, mošti srpskih svetitelja i kraljeva.
Stefan Prvovenčani, ktitor Studenice i monah Simeon u poznim danima, predstavljao je simbol srpske državnosti. Njegove mošti, koje počivaju u manastiru Studenica, evakuisane su zajedno sa srpskom vojskom tokom povlačenja.
Iz Studenice su prenete do Pećke patrijaršije, a zatim preko Albanije dalje ka Crnoj Gori, sve do manastira Ostrog. Sa njima je nošeno i Miroslavljevo jevanđelje, najstarija sačuvana srpska ćirilična knjiga. Cilj je bio da se zaštite najveće relikvije i održi moral vojske i naroda u najtežim trenucima.
Za razliku od nekih drugih svetitelja čije su mošti takođe prenete (kao mošti kneza Lazara, cara Uroša i kralja Milutina), Stefan Prvovenčani je najčešće pominjan u kontekstu Albanske golgote. Mošti su vraćene u Studenicu tek 1919. godine, nakon oslobođenja.
Čudo u Metohiji: Stefan Dečanski nije “želeo” da napusti Dečane
Mošti Stefana Dečanskog (Uroša III) nisu napuštale manastir Visoki Dečani. Kada su bugarske trupe u jesen 1915. godine ušle u Metohiju, prepoznale su veliki moralni značaj ovih moštiju za srpski narod. Bugarski komandanti su planirali da kivot sa telom Svetog kralja odnesu u Sofiju kako bi slomili duh okupiranog stanovništva.
Bugarski vojnici su izneli kivot iz crkve i smestili ga na vojni kamion. Ali, motor vozila nije hteo da upali. Sati su prolazili u uzaludnim pokušajima popravke, dok su se oko manastira okupljali Srbi i začuđeni lokalni Albanci.
U tom trenutku naišla je austrougarska konjička izvidnica. Austrougarski oficir je, videvši da Bugari pokušavaju da odnesu svetinju iz zone koja im po okupacionoj podeli nije pripadala, naredio da se kivot vrati u manastir. Čim su mošti vraćene na svoje mesto ispred ikonostasa, kamion je upalio na zaprepašćenje svih prisutnih.
Prema manastirskom predanju i svedočenjima, jedan stariji Albanac je tada rekao: “Vidite, Sveti kralj neće da napusti Dečane. Srbi će se opet vratiti”.
Ova priča, zapisana u manastirskim arhivama, postala je simbol srpskog prisustva u Metohiji. Za razliku od drugih relikvija koje su delile sudbinu izbegličke kolone, Stefan Dečanski je ostao da „stražari“ nad svojom zadužbinom tokom čitave okupacije. Manastir je pretrpeo pljačke, ali mošti su ostale netaknute do oslobođenja 1918. godine.
Duhovni oslonac naroda u najtežim trenucima
Prenošenje i čuvanje moštiju srpskih kraljeva u Prvom svetskom ratu nije bilo samo pitanje verske dužnosti. One su tumačene kao duhovni oslonac naroda u trenucima kada je fizički opstanak bio doveden u pitanje. Dok su jedne mošti delile golgotu sa vojskom i narodom, druge su ostale kao nepokolebljivi stražari na ugroženoj srpskoj zemlji.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara.