Rat u Maliju: Rusi iz Vagner grupe u uniformama Afričkog korpusa
Foto:Afrički korpus
U Maliju je u terorističkom napadu ubijen ministar odbrane general Sadio Camara. On je, iako ranjen u eksploziji automobila bombe koji je udario u njegovu rezidenciju, pružio otpor i “eliminisao nekoliko napadača”.
Za svetsku javnost opsednutu ratom na Bliskom istoku i energetskom krizom, ovo je samo vest o “terorističkom aktu”. A u Maliju već više od decenije traje pravi rat u kojem je poginulo više od 13 hiljada ljudi, a u prethodna dva dana razbuktao se u nekoliko okruga ove države bogate uranom, zlatom, rudama gvožđa. U poslednjih nekoliko godina Mali ima više od 600 hiljada izbeglica.
Napadnuta predsednička rezidencija
Napadnut je glavni grad Bamako. Borci tuareškog separatističkog fronta (FLA) su zajedno sa džihadistima ( Al-Kaidom i Islamskom državom) napali vladine snage i objekte u nekoliko gradova. Na meti je bila i predsednikova rezidencija, ministarstvo odbrane, aerodromi i gradovi Mopti, Sevare i Gao.
Nema preciznih podataka o žrtvama, a vlasti tvrde da su ubile preko 80 pobunjenika.
U Maliju se nalazi “Afrički korpus”, jedinica koja je pod komandom Ministarstva odbrane Rusije čiji je zadatak da “zaštiti ruskog strateškog partnera u Africi”. U ovim napadima ima ranjenih i među ruskim vojnicima.
Ruski korpus se sinoć povukao iz grada Kidala koji su pobunjenici zauzeli.
„Vagner grupa“ – zaštita za pristup zlatu i uranu
Kriza u Maliju je godinama nastavljana serijom vojnih pučeva, a 2021. godine na vlast je doveden pukovnik Asimi Goito koji je proterao francuske trupe i okrenuo se Rusima. Te godine je u Mali stigla „Vagner grupa“, ruska paravojna formacija, koja je ponudila vojnu podršku u zamenu za pristup resursima, prvenstveno uranu i zlatu. Vagner je aktivno učestvovao u operacijama protiv džihadista i Tuarega, pomogavši vojsci Malija da 2023. povrati strateški važan grad Kidal na severu.
Međutim, njihovo prisustvo pratile su brojne optužbe za teška kršenja ljudskih prava – masovna pogubljenja civila, posebno Fulana, paljenja sela i samovoljna ubistva. Prema izveštajima Hjuman Rajts Voča i UN, zajedničke operacije malijske vojske i ruskih snaga dovele su do stotina civilnih žrtava.
Nakon pobune „Vagnera“ u Rusiji 2023. i smrti komandanta ove privatne vojske Jevgenija Prigožina, Moskva je restrukturirala svoje afričke operacije. „Vagner“ je formalno najavio povlačenje iz Malija u junu 2025. godine, proglašavajući „misiju završenom“.
Umesto njih, ulogu je preuzeo „Afrički korpus“ – državna paravojna formacija pod direktnom kontrolom ruskog Ministarstva odbrane.
Za razliku od Vagnerovog „plaćeničkog“ modela, Afrički korpus predstavlja formalniji, institucionalniji pristup, sa većim naglaskom na savetničku ulogu, obuku malijskih snaga i zaštitu ključne infrastrukture. Procenjuje se da u Maliju deluje između 2.000 i 2.500 pripadnika, od čega 70-80% bivših Vagnerovaca. Rusija je u 2025. poslala više konvoja sa tenkovima, oklopnim vozilima, artiljerijom i čamcima u Mali, najčešće preko Gvineje.
„Afrički korpus“ u Maliju pod komandom Ministarstva odbrane Rusije
„Afrički korpus“ je u prethodna dva dana sprečio potpuni poraz vladinih snaga, obezbedio je aerodrome. Posebno u prestonici Bamaku.
„Afrički korpus“ omogućava Moskvi veću kontrolu nad operacijama, smanjuje reputacione rizike i jača uticaj u Sahelu (Mali, Burkina Faso, Niger). Cena je visoka – hiljade civilnih žrtava, rast terorizma i izolacija od Zapada. Bezbednosna situacija se pogoršala: napadi na prestonicu su se vratili posle skoro decenije, a džihadisti kontrolišu velike delove centra i severa. Država je pocepana i u haosu. Ruski angažman u Maliju ilustruje novu geopolitičku realnost Afrike – zamenu zapadnog uticaja ruskim, uz pragmatične, ali često brutalne metode.
Još uvek nema komentara.