Orbanova piramida korupcije povezana i sa Srbijom
Najbogatiji Mađar, Lorinc Mesaroš, počeo je kao vodoinstalater, a onda je na vlast došao Viktor Orban sa kojim se kao dečak družio u selu Felcsut, gde su obojica rođeni. Za 16 godina Orbanove vladavine Lorinc Mesaroš je “zaradio” više od pet milijardi dolara.
Rangiran je među 800 najbogatijih ljudi u svetu. Put do njegovog enormnog bogatstva je jednostavan, čitaocima u Srbiji dobro poznat.
Kada je Orban došao na vlast, Mesaroš je počeo da dobija državne tendere, EU fondove, javne nabavke u gradnji, infrastrukturi, poljoprivredi, turizmu, medijima, energetici…
„Moje bogatstvo dugujem Bogu, sreći i Viktoru Orbanu”, izjavio je Mesaroš 2017. godine.“ Kritičari tvrde da Mesaroš gospodari Orbanovom imovinom. Zovu ga “Orbanov novčanik”. Preko njega je kanalisan novac i uticaj i delio se u krugu oko premijera, recimo Orbanovog oca čije firme su snabdevale projekte. Poseduje i medijsku imperiju (stotine medija), vlasništvo u bankama i fudbalski klub.
Lorinc Mesaroš je povezan i sa Srbijom. Njegove firme su učestvovale u nadzoru radova na nadstrešnici na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 ljudi.
Nema javnih dokumenata koji ga povezuju sa imovinom u Srbiji, mada pojedini mađarski portali tvrde da je dosta novca plasirao u našoj zemlji. Njegove firme R-Kord i V-Hid učestvuju u izgradnji pruge Budimpešta – Beograd, preko kinesko-mađarskog konzorcijuma. Tvrdi se da ima stotine kompanija pod njegovim uticajem.
I u regionu je aktivan: u Hrvatskoj je preuzimao firme (npr. Rabo za jabuke, interes za Fortenovu agrobiznis), u BiH je pokazivao interes za cementaru, sponzorisao je Nogometni klub Osijek…
U Srbiji nema dokaza o ličnoj velikoj imovini (kuće, zemljišta ili hoteli na njegovo ime), ali preko građevinskih i infrastrukturnih projekata njegov indirektni uticaj preko mađarskih kompanija uključenih u regionalne projekte koje podržava Orbanova vlada je veoma veliki.
Orbanov zet kupovao na Novom Beogradu
Drugi na listi je Ištvan Tiborc, Orbanov zet, suprug najstarije čerke Rahel. Njegovo bogatstvo se procenjuje na blizu 700 miliona dolara. Međutim, tvrdi se da je čak tri puta bogatiji jer kontroliše mrežu fondova i indirektnih udela u kapitalu. Bio je mali preduzetnik, a onda se oženio Orbanovom ćerkom i počeo da dobija tendere za javnu rasvetu, nekretnine, hotele, golf klubove, osiguranje i IT firme. I on je dobijao novac iz državne kase i EU fondova.
Početkom 2024. godine kupio je 11 poslovnih zgrada na Novom Beogradu, više od 122 hiljade kvadratnih metara poslovnog prostora.
To su premium objekti u pet biznis parkova: Green Heart, FortyOne, Belgrade Business Center, 19 Avenue i zgrada House. Kupovina je urađena preko mađarske kompanije Indotek (sa kojom je ranije sarađivao), a portfolio je prethodno bio u vlasništvu povezanom sa mađarskom nacionalnom bankom. Kasnije je rebrendirano pod Gránit Fund Management.
Preko Waberer’s (logistika, deo grupe) preuzeo je većinski udeo u srpskom distributeru MD International (2023). Postojao je i posao sa srpskom firmom Keep Light (povezano sa javnom rasvetom, slično Eliosu u Mađarskoj), ali nije najveći deo njegovog portfolija u Srbiji.
Ove investicije se dešavaju u vreme jačanja ekonomskih veza između Mađarske i Srbije (Orbanova vlada ima bliske odnose sa Aleksandrom Vučićem i srpskim rukovodstvom). Neki mediji ih vide kao deo širenja mađarskog uticaja preko biznisa.
Kritičari ga porede sa Džaredom Kušnerom (zet Donalda Trampa) po brzini rasta bogatstva.
Nedavno je čak profitirao i na padu Orbanove vlasti preko fondova.
Profitirao i Gelert Jazaj
Gelert Jazaj je oligarh koji je veliko bogatstvo stekao po istim šemama u telekomunikacijama, putevima, izgradnji infrastrukture. Novac je i on sticao, tvrde mađarski istraživači, preko javnih tendera, uz podršku Orbana i njegove partije Fides.
Ištvan Sij ili Duna Group, je sledeći na spisku oligarha. Veliki igrač u javnim radovima. Njegovi poslovi su građevinska industrija, putevi i infrastruktura.
Manje bogastvo, ali ne mnogo manje, stekli su na sličan način brojni ministri i partijski saradnici koji su se preko fondova i kompanija ogledali i u biznisu i tu iskoristili svoje političke veze. I oni su bili “jedini ponuđači” na državnim tenderima. Sistem korupcije je funkcionisao kroz EU fondove koje su preusmeravali ka svojim firmama.
Prema istraživanjima (npr. Financial Times), 13 osoba bliskih Orbanu dobilo je više od 28 milijardi evra kroz javne tendere.
Razrađena sistemska korupcija je omogućila da većina tih poslova ide firmama lojalnim njegovom krugu, a EU fondovi su bili glavni „motor“ rasta. Brza akvizicija medija, banaka, poljoprivrede i turizma je donosila veliki novac Orbanovim prijateljima. ”Rotacijom“ imovine preko fondova i posrednika prikrivalo vlasništvo. Lojalnost je bila ključna. Ko se posvađa sa Orbanom, gubi sve. To je najbolje osetio bivši oligarh Lajoš Simicka.
Još uvek nema komentara.