Po zakonu, Regulatorno telo za elektronske medije trebalo bi da bude čuvar javnog interesa. Samostalno, nezavisno, funkcionalno i finansijski odvojeno od vlasti i televizijskih gazda. REM izdaje dozvole, nadzire emitere, odlučuje o prijavama i izriče mere od opomene i upozorenja do zabrane programa i oduzimanja dozvole. Tako piše u zakonu. Na papiru, REM je lav. U stvarnosti, već godinama više liči na plišanog medu iz predsedničke kampanje.
Od dolaska Aleksandra Vučića na vlast, REM je postao još jedna „nezavisna institucija“ nezavisna uglavnom od javnog interesa. Ne vidi, ne čuje i ne govori, osim kada treba objasniti da Pink i Hepi, uprkos svemu što gledaoci vide, uredno ispunjavaju zakonske uslove.
Evropska komisija je u izveštaju za 2025. konstatovala da REM nije u potpunosti vršio svoju funkciju, da postoje ozbiljne sumnje u njegovu nezavisnost i da je tokom čitave 2024. izrekao samo pet mera, iako su televizije sa nacionalnom frekvencijom redovno targetirale novinare i civilno društvo i emitovale rijalitije prepune nasilja. Izveštaj o monitoringu izbora iz decembra 2023. objavljen je tek 14 meseci kasnije, otprilike kada više nikome, osim istoričarima i arheolozima, nije mogao da posluži.
Zato se vlast toliko otima za prevlast u REM-u. Ne zbog kvaliteta dečjeg programa, već zato što REM odlučuje ko može da emituje, ko se kažnjava, šta ulazi u izborni monitoring i kako će izgledati izveštaj o medijskoj kampanji. Ko kontroliše REM, ne mora da ugasi televiziju koja mu smeta, dovoljno je da je drži pod lupom, a televiziji koja mu služi zažmuri na slobodno lupetanje.
Novi predsednik Saveta je Stevica Smederevac, izabran glasovima svih osam članova. Bio je glavni i odgovorni urednik Informativnog programa TV Novi Sad od 1996. do 2000. i direktor te državne televizije od 1998. do 2000, dakle u vreme kada su državni dnevnici bili važan deo propagandnog pogona Slobodana Miloševića. Od 2012. radio je u REM-u, najpre kao načelnik službe za nadzor, a zatim kao pomoćnik direktora. Drugim rečima, novi čovek na čelu „novog REM-a“ proveo je više od decenije u starom REM-u, čiji rad sada navodno treba popravljati. To je kao da za renoviranje kupatila angažujete majstora koji vam je napravio poplavu, jer najbolje poznaje cevi.
Smederevac je 2023. tvrdio da Pink i Hepi uglavnom ispunjavaju zakonske uslove i programske elaborate. Analize Fondacije Slavko Ćuruvija i CINS-a pokazivale su nešto drugo. Pink i Hepi nisu imali obećane dečje, naučno-obrazovne i kulturne programe, pa je REM kao dečji sadržaj računao čak i kratka gostovanja u jutarnjem programu. Tako je gotovo svaka televizija mogla da postane obrazovna, dovoljno je da u pet ujutru neko pomene knjigu.
U Savetu, međutim, sede i četvoro članova sa ozbiljnim profesionalnim biografijama. Nekadašnji poverenik Rodoljub Šabić, profesorka medijskih studija Dubravka Valić Nedeljković, novinarka Mileva Malešić i profesorka Ira Prodanov Krajišnik. Oni su ranije podneli ostavke zbog nepravilnosti u izboru Saveta, pa se vratili uz obrazloženje da je bolje pokušati nešto iznutra nego prepustiti REM vlasti bez ikakvog otpora. Šabić je govorio da su REM zatekli kao Augijeve štale, da treba uraditi makar ono što je moguće i da je ostavka uvek rešenje ako ne uspeju.
To objašnjenje nije bez smisla. Ali sada sledi neprijatno pitanje, zašto su svi glasali za Smederevca?
Šabić kaže da im prilikom dogovora nije bilo presudno ko će biti predsednik, već transparentnost i hitno rešavanje problema. Međutim, već na prvoj sednici, njegov predlog da se TV Informer uključi u monitoring izborne kampanje nije usvojen. Dobio je četiri glasa, odluka je odložena, a odmah su se pojavili zahtevi da se, uz Informer, prate i drugi kanali da, ne daj bože, ne ispadne da neko „targetira“ televiziju koja svakodnevno targetira pola Srbije.
Da REM zaista radi po zakonu, TV Informer u ovakvom obliku ne bi mogao nesmetano da postoji. Ne zato što vlast ili regulator treba da određuju ko sme da govori, već zato što sloboda govora nije dozvola za svakodnevne izmišljotine, progon političkih protivnika, ponižavanje ljudi i trovanje javnosti. Zakon REM-u daje ozbiljne mehanizme, uključujući privremenu zabranu programa i, posle ponovljenih povreda, oduzimanje dozvole. Problem, dakle, nije što REM nema zube. Problem je što ih već godinama drži u čaši pored kreveta.
Nezavisni članovi sada imaju malo vremena da pokažu da nisu samo pristojna fasada nepristojne kuće. Ako budu javno iznosili podatke, zahtevali postupke, imenovali odgovorne i ostajali u manjini pred očima građana, njihovo prisustvo može imati smisla. Ako budu glasali za kompromise, čekali još 72 sata, pa još 72, i objašnjavali da je važno što Savet makar postoji, postaće alibi onima zbog kojih REM godinama postoji samo na papiru.
Nije dovoljno sedeti u instituciji, ponekad je najvažnija odluka ustati.
Još uvek nema komentara.