Dekani Beogradskog univerziteta o najvećem interesovanju za fakultete u poslednje tri godine: Režim antikampanjom doveo do rekordnog broja upisa novih studenata
Na fakultete Univerziteta u Beogradu ove godine upisano je 11.687 novih studenata, što je rekordni broj u odnosu na prethodne tri. Razlog velikog interesovanja za studije, dekani sa kojima smo razgovarali vide jednim delom i u poverenju koje je Univerzitet stekao kod građana borbom i aktivnostima pre svega u poslednjih godinu i po dana. Negativna kampanja režima i njihovih medija, samo je doprinela da mladi ljudi i njihove porodice, smatraju dekani, uvide značaj i važnost visokog obrazovanja koje će promeniti ovo društvo na bolje.
Rekordan broj upisanih brucoša dokaz je da mladi ljudi imaju veliko poverenje u Univerzitet i da žele da budu deo visokog školstva. U prilog ovoj konstataciji ide i objavljeno istraživanje Crte, koje je pokazalo da građani najviše veruju upravo državnim univerzitetima, piše Nova.rs.
“Crta je juče objavila rezultate istraživanja koji jasno pokazuju da univerziteti uživaju veće poverenje građana nego Srpska pravoslavna crkva. To je znak da građani prepoznaju našu borbu za osnovne vrednosti na kojima jedno društvo treba da počiva. Mogu da kažem u svoje ime da sam vrlo ponosna na naše mlade ljude. Ubeđena sam da je angažovanje fakulteta, profesora i studenata pre svega, uticalo na jedan deo maturanata da ove godine upišu fakultet”, kaže za portal Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka.
Veliko interesovanje za fakultete, ističe dekanka, govori nam da se vraća popularnost visokog obrazovanja i pokazuje da su naši građani, ne samo novi studenti nego i njihove porodice, prepoznali ključnu i važnu ulogu univerziteta u društvu.
“Oni su uvideli kako su se studenti i profesori postavljali prema problemima koje smo u ovom društvu imali proteklih godinu i po dana. Svi smo zajedno branili vrednosti na kojima treba da počiva naše drušvo. Nadam se da će se i narednih godina nastaviti ovaj trend upisivanja i da ćemo raditi na motivisanju naših mladih da upisuju više nastavničke smerove i time dodatno vrate ugled obrazovanju”, naglašava prof. Kovačević.
Univerzitet pokazao zrelost
Uprkos napadima, pritiscima režima, hapšenjima, progonu, Beogradski univerzitet je institucija od najvećeg poverenja za građane, pa ne čudi da rekordan broj mladih ljudi želi da bude njegov deo.
“To je ozbiljna tema za istraživanje, koliko je angažovanje studenata i profesora privuklo brucoše na fakultete. Siguran sam da bi takvo istraživanje pokazalo rezultate, koji bi potvrdili uticaj studentskih akcija na novoupisane. Njihovo političko angažovanje i želja za korenitim promenama u ovom društvu su nekim procentom uticali da Beogradski univerzitet bude najveća, najrespektabilnija i najkvalitetnija visokoškolska ustanova u regionu. Profesori i studenti u Beogradu pokazali su veliku zrelosti u poslednjih godinu i po dana prema svemu što nam se dešavalo”, kaže za Nova.rs prorektor Beogradskog univerziteta prof. Dejan Filipović.
Na veliko interesovanje za fakultete, smatra prof. Filipović, uticala je i vlast i režimski mediji.
“Uporna kampanja protiv univerziteta, koju je vlast vodila preko svojih režimskih medija bila je za nas zapravo pozitivna. Iako su oni bili krajnje negativni prema univerzitetima, doprineli su da, na njihovu žalost, kampanja ne prođe onako kako su planirali. Pokazalo se sasvim suprotno onome što im je bio cilj. Mladi ljudi su sa tom antikampanjom uvideli koliko je univerzitet važan i koliko su nam društvene promene neophodne”, naglašava prof. Filipović.
Uspeh države meri se brojem njenih stručnjaka
Sličnog stava je i dekan Fizičkog fakulteta BU prof. dr Voja Radovanović.
“Uticaj studentskog angažovanja, društvenog i političkog, sigurno da je uticao na upis novih studenata ove godine. Na fakultetima na kojima je ranijih godina bio slabiji upis, sad je drastično skočio broj brucoša. Naše angažovanje ukazalo je mladim ljudima na značaj obrazovanja i fakultetske diplome. Oni uviđaju koliko je obrazovanje važno za pojedinca, ali i u globalnom smislu za razvoj države“, kaže za Nova.rs prof. Radovanović.
Inače, dodaje on, države koje su najuspešnije u svetu su one sa najviše stručnjaka.
„Kod nas je, nažalost, poslednjih godina najveći izvozni proizvod – diplomirani stručnjak. Umesto da se država bori da zadrži te ljude, ona ih tera odavde. Reč je o tome da obrazovani nisu poslušnici. Ovoliki broj budućih diplomiranih stručnjaka upravo znači veliku promenu u načinu razmišljanja građana i samim tim naše budućnosti koju će graditi. Ovi mladi ljudi žele da društvo bude koncipirano tako da se uvek bira najbolji i najkvalitetniji kadar, bilo da je lekar, sudija, fudbaler, a ne najgori, ali poslušan”, objašnjava prof. Radovanović.
Interesovanje za fakultete će sve više rasti u narednim godinama, a to će doprineti razvoju društva, uvereni su profesori.
“Na svim fakultetima je više upisanih ove godine u odnosu na prošlu. Interesovanje za Univerzitet u Beogradu sigurno neće padati, već će biti sve veće. Naš Univerzitet prepoznat je kao onaj koji daje kvalitet. Pokazao se kao dostojanstven u celoj ovoj situaciji. Ne isključujem mogućnost da su deca prepoznala naše zalaganje i angažovanje oko gorućih problema u društvu u poslednje gotovo dve godine i da je to imalo uticaja na upis”, kaže za Nova.rs dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu prof. Goran Roglić.
Podsećamo da je u prvom upisnom roku na fakultete upisano ukupno 11.687 studenata, što je najveći broj u poslednje tri godine i za 703 je veći u odnosu na prethodnu školsku godinu. Pravo na finansiranje iz budžeta steklo je 7.812, a u statusu samofinansirajućih studenata je 3.875.
Sva upisna mesta popunjena su na svim studijskim programima Arhitektonskog fakulteta, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Fakulteta političkih nauka.
Na 30 studijskih programa popunjena su sva mesta u prvom upisnom roku, a na osam su popunjena sva finansijska mesta i ostalo je još mesta za samofinansiranje studenata.
Najveće interesovanje kandidata su i ove godine pokazali za studijski program Psihologija na Filozofskom fakultetu, gde je za 116 mesta konkurisalo 556 kandidata, odnosno 4,8 kandidata u jednom mestu. Veliko interesovanje zabeleženo je i za studijski program Logopedija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, za koji je na 50 mesta podneto 225 prijava, što iznosi 4,5 kandidata u jednom mestu.
Nažalost, i ove školske godine nastavljen je trend slabijeg interesovanja za nastavničke studijske programe. Ostalo je 3.628 slobodnih mesta, pa će u septembru biti raspisani drugi i treći upisani rok.
Još uvek nema komentara.