Predsednik Vučić obećava, doduše ne nama, već Evropi, da će ukloniti „spontano nastalu“ naseobinu, ali kao i većina obećanja i ovo služi samo da vrhovni komandat uživa u boji svog glasa. Godinu dana kasnije, šatori su i dalje tu. Toi-toi i dalje tu. „Studenti“ su nestali sa kamerama. Ćacilend je ostao kao politička kasarna, dekor odbrane vlasti.
Godišnjica Ćacilenda, sigurne kuće za sumnjiva lica (VIDEO)
Foto: Naš Portal
U normalnim državama u centru glavnog grada nalaze se parkovi, muzeji i trgovi. U Srbiji, već godinu dana, kamp.
Tačno pre godinu dana u Pionirskom parku, između zgrade Narodne skupštine i Predsedništva Srbije, niklo je improvizovano naselje šatora, plastike i mobilnih toaleta. Zvanično, kamp „studenata koji žele da uče“. Nezvanično, Ćacilend.
Ime je nastalo spontano, iz narodne ironije, jer su Beograđani vrlo brzo shvatili da među tim „studentima“ ima svega: navijača, partijskih aktivista, državnih i lokalnih funkcionera, pa i ljudi koji sa univerzitetom imaju veze otprilike koliko i prosečan građanin sa kvantnom fizikom.
Kamp je podignut u jeku studentskih protesta, kada je vlast odlučila da napravi kontra scenografiju. Jedni protestuju, drugi, navodno, žele da uče, što im ovi prvi kao ne dozvoljavaju.
U praksi je to izgledalo ovako: šatori, traktori kao barikade, metalne ograde, policija, logistika i mobilni toaleti. Park je pretvoren u ograđenu zonu, gotovo vojni punkt, u kojem se stražari više nego što se studira. Nigde knjiga, skripti, akademskih rasprava. Trešte narodnjaci i patriotske pesme, stižu pljeskavice, ali i dnevnice. Stanovnicima, maskiranim i ukapuljičenim, posebno su na živce išli studenti sa pravim indeksima, pa su na svoj „šatorski univerzitet“ uveli predmet „predvojnička obuka za mlaćenje neposlušnih“. Potvrda o položenom ispitu se dobijala iz zgrade Predsedništva. Uredno u koverti.
A dekor se ne sklanja dok traje predstava.
Samo što ova predstava traje već predugo.
Dobro jutro, predsedniče…
08. feb 2026.
Još uvek nema komentara.