Studentkinja ETF-a na Međunarodni dan mladih: „Vlasti smo prioritet samo dok ćutimo i slušamo“

Ministar turizma i omladine Husein Memić poručio je danas, povodom Međunarodnog dana mladih, da je ulaganje u mlade jedan od važnih prioriteta Vlade Srbije. Studentkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Anđela Prodanović, međutim, za Naš portal govori o sasvim drugačijem iskustvu svoje generacije: ignorisanju studentskih zahteva, privođenjima, policijskim intervencijama i kampanji u kojoj su mladi koji traže odgovornost predstavljeni kao neprijatelji države.

Čestitajući Međunarodni dan mladih, ministar Husein Memić poručio je da Vlada nastavlja da stvara više prilika za mlade kroz podršku obrazovanju, zapošljavanju, omladinskim prostorima, kancelarijama za mlade, volonterizmu i lokalnim inicijativama.

„Za nas je važna svaka mlada osoba bez obzira na to gde živi, iz koje sredine dolazi ili sa kakvim se izazovima suočava“, naveo je Memić.

Ta poruka stiže posle godine u kojoj su studenti postali jedan od najvažnijih političkih činilaca u Srbiji. Organizovali su blokade fakulteta, masovne proteste i višednevna pešačenja, dok je odgovor vlasti uključivao policijske intervencije, privođenja, pritiske na univerzitete i kampanju u kojoj su deljeni na „blokadere“ i „studente koji žele da uče“.

Studentkinja ETF-a Anđela Prodanović kaže za Naš portal da se u mladima koji su zatražili odgovornost nije video sagovornik.

„Odgovor vlasti na studentske proteste razotkriva duboko autoritaran odnos države prema mladima, gde se u nama ne vidi budućnost i sagovornik, već politički neprijatelj kojeg treba ućutkati. Pozivi na dijalog bili su samo medijska farsa iza koje su sledile policijska brutalnost, privođenja i pritisci na autonomiju univerziteta“, navodi Prodanović.

Generacija koju su nazivali apatičnom izašla je na ulice

Predstava o mladima nezainteresovanim za politiku godinama se ponavljala u javnosti. Posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti krajem 2024. godine, pokazalo se da problem nije bio u odsustvu političke svesti, već u nepoverenju prema institucijama i osećaju da se na odluke ne može uticati.

Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2025. godinu, koji je Krovna organizacija mladih Srbije sprovela na reprezentativnom uzorku od 1.259 mladih između 15 i 30 godina, gotovo 95 odsto ispitanih podržalo je studentske proteste, a približno isti procenat bio je nezadovoljan odgovorom vlasti. Više od 80 odsto mladih izjavilo je da ih zanimaju politička dešavanja, dok je polovina smatrala da im sistem uopšte ne omogućava da utiču na političke procese i odluke.

Za Prodanović teza o „apatičnoj generaciji“ nikada nije odgovarala stvarnosti.

„Većina nas prati politiku praktično odmalena, jer u društvu koje je ovoliko nestabilno i nesigurno politika nije stvar izbora. Ona je svakodnevica koja nam direktno diktira život. Većina današnjih studenata imala je jedva desetak godina kada je ova vlast došla, što znači da čitav svoj svesni život svedočimo urušavanju institucija i društva. Bili smo prisutni na ulicama i protestima i prethodnih godina. Odrastali smo gledajući i osećajući nepravdu“, govori ona.

Studentski pokret, dodaje, nije preko noći stvorio političku svest mladih, već je jasno izrazio nezadovoljstvo koje se godinama gomilalo.

„Pad nadstrešnice i nasilje nad studentima FDU nisu stvorili naš bunt. Oni su bili tačka pucanja i trenutak u kojem je postalo jasno da je ćutanje opasno po život. Ovaj pokret je pokazao ne samo da nismo apatični, nego da imamo i ogromnu energiju, solidarnost i sposobnost za neverovatnu samoorganizaciju.“

Studenti su odluke donosili na plenumima, bez istaknutih vođa, dok su im se na ulicama pridruživali profesori, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci i građani. Prodanović upravo u tome vidi najvažniji rezultat pokreta.

„Najvažnija promena koju je ovaj pokret doneo nije politička, već duboko društvena i mentalitetska. Shvatili smo da sami odlučujemo o svojoj sudbini i da nikakva promena nije moguća dok se svi ne uključimo. Godinama nam je nametan osećaj bespomoćnosti, ali je studentski pokret uspeo da ga razbije i vrati društvu ono što mu je godinama nedostajalo: solidarnost i međusobno poštovanje.“

Kao slike koje će ostati iza godine studentskih protesta izdvaja 15. mart u Beogradu, reke ljudi na skupovima širom Srbije i susrete sa meštanima tokom studentskih pešačenja.

„Te slike su dokaz da smo ponovo počeli da verujemo jedni drugima i da stojimo jedni uz druge. Pokret je uspeo da ujedini sve delove društva, od seljaka do profesora, i vrati nadu da ova zemlja može biti drugačija. Najveća pobeda je u tome što više ne čekamo spasioce. Shvatili smo da smo mi ti koji menjaju Srbiju“, kaže ona.

Dijalog pred kamerama, privođenja na ulicama

Predstavnici vlasti pozivali su studente na razgovor, ali bez ispunjavanja uslova pod kojima su oni bili spremni da razgovaraju. Istovremeno su najviši državni funkcioneri i provladini mediji pravili razliku između „studenata koji žele da uče“ i „blokadera“, dok su učesnici protesta nazivani „teroristima“, „anarhistima“ i „štrokaderima“.

Posle velikog skupa održanog 28. juna 2025. godine u Beogradu usledile su blokade saobraćajnica i privođenja u više gradova. Samo tokom noći između 4. i 5. jula policija je proverila identitet 1.130 ljudi i privela 107 osoba, prema podacima koje je tada saopštio MUP.

Policija je intervenisala i na fakultetima, dok su organizacije mladih upozoravale na nasilje, pritiske i ugrožavanje bezbednosti studenata i aktivista.

Podelu na „dobre studente“ i „blokadere“ Prodanović vidi kao pokušaj da se protest delegitimiše, a njegovi učesnici predstave kao opasnost.

„Uz otvoreno etiketiranje najpogrdnijim nazivima, od ‘štrokadera’ do ‘terorista’, jasno je da je jedini cilj vlasti bio svesna dehumanizacija i kriminalizacija svakoga ko ima hrabrosti da misli svojom glavom“, kaže ona.

Posebno problematičnim smatra učešće predsednika Republike u takvoj kampanji. Član 111 Ustava Srbije propisuje da predsednik „izražava državno jedinstvo“, dok su njegove izjave tokom protesta, prema njenoj oceni, doprinosile daljim podelama.

„Učestvovanjem u hajci na sopstvene studente i produbljivanjem podela u društvu ta ustavna dužnost se direktno gazi zarad očuvanja partijske kontrole. Kada država na bunt odgovori represijom, uvredama i silom, jedina poruka koju mladi mogu da pročitaju jeste da u sopstvenoj zemlji nisu dobrodošli“, navodi Prodanović.

Odlazak mladih iz Srbije, dodaje, ne može se više objašnjavati samo visinom plate i mogućnostima za zaposlenje.

„Ne beži se više samo zbog ekonomije, već od nesigurnosti, straha da će vam se nadstrešnica srušiti na glavu i sistemskog nasilja koje vas stigne čim se odvažite da mislite svojom glavom“, kaže ona.

Prioritet u čestitkama, protivnik na ulici

Međunarodni dan mladih ustanovile su Ujedinjene nacije kako bi skrenule pažnju na probleme, potrebe i učešće mladih u društvenom i političkom životu. Ovogodišnje obeležavanje u Srbiji zato prati raskorak između zvanične poruke da su mladi važan prioritet države i iskustva generacije koja je zbog svojih političkih zahteva mesecima izložena pritiscima.

Studentski protesti pokazali su kako vlast reaguje kada mladi odbiju da ostanu samo „budućnost zemlje“ o kojoj drugi govore i zatraže odgovornost u sadašnjosti.

Prodanović kaže da je prethodna godina pokazala da mladi više ne čekaju da im neko dozvoli da odlučuju o sopstvenoj budućnosti.

„Kako je jedan od naših kolega još početkom 2025. godine poručio: ‘Ili ćemo da menjamo državu, ili ćemo da menjamo državu.’ Odavde ne odlazimo bez borbe, već ostajemo da iz korena promenimo sistem u kojem živimo“, zaključuje Prodanović.