„Vandalizam“ bele boje: Učitelj kažnjen zbog brisanja grafita o vojsci i Kosovu sa školskog zida

U Nišu je početkom februara učitelj i opozicioni aktivista Dejan Petrović kažnjen sa 25 evra prekršajne kazne zato što je prekrečio nacionalistički grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati“ koji se nalazio u dvorištu Osnovne škole „Učitelj Tasa“, poručivši time da škole ne bi trebalo da postanu prostor za poruke koje uče na rat i konflikt.

Ovo podseća na širu pojavu značajnog broja murala i grafita sa istom ili sličnom porukom koji su se pojavili javnim prostorima širom Srbije i regiona u poslednje vreme, i koja izaziva duboke političke i društvene podele.

Poruka „Kad se vojska na Kosovo vrati…“ postala je simbol šire mobilizacije nacionalističke retorike. Grafiti sa ovom porukom, često ispisani bojama srpske trobojke, nisu retkost u gradovima Srbije, a zabeleženi su i u severnim opštinama Kosova i Metohije.

Ovaj izraz, iako se često povezuje sa stvaranjem “patriotskog duha”, u javnom diskursu izaziva polemike, jer predstavlja retoriku koja potencijalno podstiče napetosti i vraćanje u vreme konflikta devedesetih.

U Nišu su Petrović i njegov kolega iz Zeleno-levog fronta (ZLF) belom bojom prekrečili poruku i druge simbole, ali su ubrzo nakon toga komunalni milicionari izdali prekršajnu prijavu, navodeći da je prijavu podneo anonimni građanin i da je Petrović delovao „bez saglasnosti direktorke škole“.

Politička reakcija i interpretacije

Reakcije su snažno podeljene. Srpska napredna stranka (SNS) i njeni saveznici su akciju ZLF nazvali ideološkim vandalizmom i političkim delovanjem u obrazovnoj instituciji, što je, prema njihovom tumačenju, zabranjeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Istovremeno, predsednik SNS Miloš Vučević opisao je uklanjanje grafita kao primer “autošovinističkog ponašanja” i tvrdio da aktivisti „mrze sve što je srpsko“, dok su lokalni odbori pozvali nadležne organe da sankcionišu ovaj čin političke opozicije.

S druge strane, aktivisti ZLF i civilnog društva ističu da je cilj uklanjanja ovakvih poruka vraćanje javnog prostora u stanje u kojem on ne propagira ratnu retoriku ili potencijalno nasilje, posebno u kontekstu školskih dvorišta i mesta gde su deca prisutna.

Kritičari podsećaju da takve parole izazivaju strah i polarizuju zajednicu, te da država ne reaguje na pojavu takvih grafita kao potencijalnih simbola govora mržnje i podsticanja sukoba.

Šira društvena dinamika

Poruka „Kad se vojska na Kosovo vrati…“ nije ostala izolovana u Nišu. U proteklim godinama slični grafiti su se pojavljivali na javnim površinama i u drugim gradovima Srbije, ali i u regionu, uključujući i opštine na severu Kosova i Metohije, gde su takve parole ispisivane bojama zastave Republike Srbije.

Aktivisti i NVO su ranije upozoravali da je broj ovih grafita znatan i da ukazuje na porast nacionalističke retorike u javnom prostoru koja često prolazi bez adekvatne reakcije institucija.

Neki zagovornici ovih poruka ističu da se radi o izrazu identiteta i sećanja na istorijske događaje, a ne nužno pozivu na nasilje. U javnim komentarima na društvenim mrežama i forumima, deo građana opisuje ovakvu retoriku kao „bodrenje narodnog duha“ ili način da se očuva istorijsko pamćenje, dok drugi ukazuju na njenu potencijalnu opasnost u uslovima društvenih tenzija.

Slučaj iz Niša kombinuje nekoliko dubljih društvenih fenomena. Konflikt oko interpretacije nacionalnih simbola i sećanja na prošle ratove, ulogu javnog prostora u političkoj borbi, i granice koje podležu zakonskoj regulativi o javnom izražavanju.

Dok jedni vide uklanjanje grafita kao čin borbe protiv ratne retorike, drugi ga tretiraju kao politički atak na dominantnu nacionalnu naraciju. Ovaj slučaj pokazuje kako simboli koji se čine „jednostavnim“ grafitima mogu postati žarišta društvenih konflikata na kojem se prepliću pamćenje, politika i javna uznemirenost.