Microsoft, Amazon i Gugl povećali emisiju ugljenika za petinu zbog razvoja veštačke inteligencije
Zbog izgradnje novih data centara za potrebe veštačke inteligencije, ukupne emisije ugljenika Microsofta, Amazona i Gugla porasle su za gotovo petinu u poslednjih godinu dana. U fiskalnoj godini koja se završila u martu 2026., tri tehnološka giganta su zajedno emitovala 119 miliona metričkih tona ekvivalenta ugljen-dioksida, što odgovara otprilike trećini ukupnih emisija Francuske, piše Gardijen.
Rast podstaknut veštačkom inteligencijom
Na klimatske ciljeve američkih kompanija poslednjih godina utiče nagli porast potražnje za uslugama u oblaku (klaudu), kao što su skladištenje podataka i korišćenje servera putem interneta, što je usko povezano sa razvojem i radom četbotova i drugih proizvoda zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Iako sve tri kompanije tvrde da teže postizanju neto nulte stope emisija, njihovi najnoviji podaci pokazuju suprotan trend.
„Tvrdnje o ekološkim oblacima su marketinška strategija”
„Tvrdnje Microsofta, Amazona i Googlea da su njihovi oblaci ekološki prihvatljivi i održivi su samo marketinška strategija. Vlade bi trebalo da se sete tog rastućeg ugljeničnog otiska kada im te iste kompanije nude rešavanje ekološke krize pomoću veštačke inteligencije”, izjavila je Sesilija Rikap, profesorka ekonomije na Univerzitetskom koledžu u Londonu (University College London). „Kako se sve više kompanija seli na njihove oblake, skladišti podatke, te razvija i koristi AI modele i druge digitalne tehnologije, one zapravo prebacuju svoj digitalni i AI ugljenični otisak na tehnološke gigante. U suštini, prelazak na oblak pomaže drugim korporacijama da sakriju sopstveni uticaj na životnu sredinu.” Microsoft, Google i Amazon su kontaktirani za komentar.
Podaci iz izveštaja o održivosti
Ova povećanja zabeležena su u godišnjim izveštajima o održivosti koje su kompanije objavile proteklih nedelja. Microsoft je u svom izveštaju objavljenom u četvrtak naveo da su mu emisije ugljenika prošle godine porasle za 25 odsto, na 20 miliona tona, „prvenstveno zbog širenja infrastrukture data centara”. Google je izvestio o porastu emisija od 18 odsto, što je podstaknuto „povećanjem aktivnosti u lancu snabdevanja koje su podržale brzo širenje poslovanja”. Iz te kompanije tvrde da su njihovi AI sistemi osmislili rešenja koja su prošle godine pomogla da se smanje emisije na drugim mestima za 41 milion tona CO₂. Amazon je prijavio ukupno povećanje emisija od 16 odsto, pri čemu su emisije u lancu snabdevanja, koje uključuju i izgradnju data centara, porasle za 20 odsto. U izveštaju je to ipak predstavljeno kao „napredak” prema cilju neto nulte stope emisija do 2040. godine.
Drastičan preokret u dugogodišnjim naporima
Većina tih emisija proizilazi iz ogromnih globalnih napora za izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Najveće svetske tehnološke kompanije na putu su da ove godine potroše 765 milijardi dolara, uglavnom na izgradnju AI data centara na lokacijama od Norveške do severoistoka Engleske. Reč je o drastičnom preokretu u višegodišnjim nastojanjima velikih tehnoloških kompanija da smanje svoje emisije ugljenika. Pre ove godine činilo se da su Microsoftove emisije stabilne i iznosile su 16 miliona tona 2023. i 2024. godine. Sve tri kompanije i dalje tvrde da im je cilj da postignu neto nultu stopu emisija – Google i Microsoft do 2030, a Amazon do 2040. godine.
Nedostatak ugljeničnih kredita
„Povećanje ukupnih emisija ugljenika snažno je povezano sa ulaganjima kompanija u veštačku inteligenciju”, rekao je Šaolei Ren, profesor elektrotehnike na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu. Primetio je da Microsoftov izveštaj o održivosti takođe ukazuje na to da je na globalnim tržištima bilo manje dostupnih ugljeničnih kredita za kompenzaciju emisija. „Iako kompanije aktivno ulažu u ugljenične kredite ili ih kupuju, podaci ukazuju na moguću nestašicu ponude na tržištu koja bi zadovoljila potrebe tehnoloških kompanija. Svi govore o nedostatku fizičkih dobara i infrastrukture poput energije, ali možda postoji i manjak virtuelnih dobara – ugljeničnih kredita.”
Ogromna buduća potražnja za energijom
Predlozi za izgradnju data centara širom globalnog tehnološkog sektora postaju sve brojniji i ambiciozniji kako raste potražnja za AI alatima. Američka konsultantska kompanija za nekretnine JLL očekuje da će se do 2030. godine u svetu izgraditi oko 1.200 novih data centara, pri čemu će potražnja biti dominantno podstaknuta veštačkom inteligencijom. Ovu ekspanziju prati i ogromna predviđena potražnja za energijom. Uptime Institute, koji se bavi ocenjivanjem data centara, procenjuje da bi veliki projekti najavljeni prošle godine mogli da troše 1,3 odsto ukupne svetske električne energije, što bi gotovo udvostručilo sadašnju potrošnju data centara. Navode da će većina te nove potražnje za energijom dolaziti iz projekata u SAD.
Još uvek nema komentara.