Šta donosi milijarde najbogatijima na svetu – softveri, hardveri i… Luj Viton tašne
Najbogatiji čovek na svetu je Ilon Mask sa bogatstvom između 840 i 940 milijardi dolara. Rođen je u Južnoj Africi, preselio se u Kanadu, a potom u SAD. Studirao je fiziku i ekonomiju. Generalni je direktor kompanija Tesla i SpaceX, vlada platformom X (bivši Twitter) i vodi startap za veštačku inteligenciju xAI, kao i Neuralink i The Boring Company. Prvi novac napravio je prodajom Zip2 i PayPal-a, a ključni skok ostvario je ranim investicijama i vođenjem Tesle i SpaceX-a do dominantnih pozicija na tržištu elektro-automobila i svemirske industrije.
Lari Pejdž je drugi na listi sa 295 milijardi dolara. Rođen je u Mičigenu u porodici računarskih stručnjaka. Doktorske studije na Stajnfordu napustio je da bi razvio pretraživač. Kopreduzetnik i član upravnog odbora krovne kompanije Alphabet (Google). Sa Sergejem Brinom stvorio je pretraživač Google na univerzitetu Stajnford, koji je izrastao u najjaču reklamu i tehnološku platformu na svetu.
Džef Bezos “težak” između 250 i 370 milijardi, rođen je u Novom Meksiku, diplomirao računarstvo i elektrotehniku na Prinstonu. Radio je na Vol Stritu pre nego što je u garaži osnovao radnju za prodaju knjiga. Osnivač i izvršni predsednik Amazona, vlasnik privatne svemirske kompanije Blue Origin i lista Vašington Post. Izgradio je Amazon od onlajn knjižare do najveće svetske e-trgovine i provajdera cloud infrastrukture (AWS).
Sergej Brin (oko 235 – 270 milijardi dolara) rođen je u Moskvi, kao dete emigrirao u SAD. Studirao matematiku i računarstvo na Stajnfordu, gde je upoznao Pejdža. Suosnivač i član odbora kompanije Alphabet, fokusiran na specijalne tehnološke projekte i razvoj AI.
Stekao je bogatstvo razvojem algoritam-a PageRank i izgradnjom biznis modela pretraživača Google.
Majkl Del (oko 180 – 285 milijardi) rođen u Teksasu. Počeo je sklapanjem računara u studentskoj sobi na Univerzitetu u Teksasu. Osnivač, predsednik i generalni direktor kompanije Dell Technologies.
Napravio je revoluciju u računarskoj industriji direktnom prodajom računara kupcima po narudžbini, bez posrednika.
Mark Zakerberg (oko 195–225 milijardi) rođen u Njujorku, napustio Harvard kako bi se posvetio razvoju društvene mreže Facebook.
Osnivač, generalni direktor i većinski kontrolor kompanije Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp, Threads). Obogatio se stvaranjem najveće globalne mreže društvenih medija koja ostvaruje milijarde dolara prihoda od digitalnog oglašavanja.
Bernar Arno (oko155–175 milijardi) rođen u Francuskoj, po struci inženjer. Karijeru je započeo u porodičnoj građevinskoj firmi pre prelaska u sektor luksuza. Generalni direktor i predsednik LVMH-a (Moët Hennessy Louis Vuiton).
Raspolaže većinskim paketom u konglomeratu LVMH, koji obuhvata više od 70 brendova (Luj Vuiton, Dior, Tiffany & Co., Sephora. Stekao je bogatstvo agresivnim akvizicijama i izgradnjom najvećeg svetskog konglomerata luksuznih proizvoda.
Stiv Balmer (oko 125–170 milijardi) rođen je u Detroitu, studirao na Harvardu gde je bio cimer Bila Gejtsa. Bivši generalni direktor Microsofta (2000–2014) i vlasnik NBA kluba Los Anđeles Klipers.
Bio je jedan od prvih zaposlenih u Microsoftu, gde je pregovarao o udelu u vlasništvu umesto klasične visoke plate.
Džen-Sun Huang ( oko 150–180 milijardi) rođen je na Tajvanu, odrastao u SAD. Studirao elektrotehniku na državnom univerzitetu Oregon i Stajnfordu. Suosnivač i predsednik kompanije Nvidia. Ova kompanija je od proizvođača grafičkih čipova za video-igre izrasla u ključnog globalnog dobavljača hardvera za veštačku inteligenciju.
Bil Gejts (oko 105–118 milijardi dolara) rođen je u Sijetlu, napustio Harvard da bi osnovao Microsoft sa prijateljem iz detinjstva Polom Alenom. Filantrop, ko-osnivač Fondacije „Bill & Melinda Gates“ i investitor putem Cascade Investment. Bogatstvo je stekao dominacijom softverskog operativnog sistema Windows na tržištu ličnih računara tokom 1980-ih i 1990-ih
Još uvek nema komentara.