U Skupštini Beograda rasprava o Bajdin šumi: Cvetanović kaže da su Komisija i Stojčić pregovarali sa jednim investitorom
Odbornici opozicije u Skupštini Beograda danas su, tokom rasprave o novom rebalansu budžeta grada za ovu godinu, više govorili o planu detaljne regulacije šume Bajdin na Zvezdari.
To je zbog toga što su aktivisti iz te opštine ušli na sednicu, nezadovoljni namerom vlasti da privatnom investitoru ustupi zemljište za izgradnju 12.000 stanova, nakon što se uništi taj zeleni pojas.
Zahtev opozicionih odbornika bio je da se plan detaljne regulacije Bajdina skine sa dnevnog reda jer je, iako jednom povučen, kako su naveli, vraćen bez izmene i primedbi građana Zvezdare, ali su odbornici vladajuće koalicije to odbili.
Zbog prisustva aktivista koji su okružili govornicu i obrazlagač predloga rebalansa budžeta odbio je da ga predstavi.
Lider Kreni-Promeni Savo Manojlović rekao je da gradska vlast hoće da poseče šumu na 66 hektara iako Beograd ima samo devet odsto zelenih površina, dok Zagreb ima 70 odsto, Beč više od 50 odsto, Ljubljana 67 odsto, a Budimpešta 45 odsto.
„To što su građani Zvezdare na sednici Skupštine je odgovornost vlasti. Iza svakog vašeg projekta su pobunjeni građani“, rekao je Manojlović.
Odbornik Marko Živanović iz „Mi snaga naroda“ apelovao je da se plan detaljne regulacije Bajdina skine sa dnevnog reda i zakaže posebna sednica na kojoj će se razgovarati sa građanima Zvezdare koji su protiv seče šume i izgrdnje naselja.
„Ovi ljudi su iz očaja došli ovde. Potpise protiv seče šume je dalo 5.000 građana. Dajte da ih čujemo“, rekao je Živanović.
Nenad Baletić iz „Narodnog pokreta Srbije“ optužio je vlast da posluje protivzakonito zbog čega je Državna revizorska institucija (DRI) dva puta tražila smenu gradske vlasti.
Samo jedan investitor – Dinamiko investment
Nikola Cvetanović iz udruženja građana Mirjevo zeleno I zdravo rekao je u izjavi za medije, uoči skupštinske sednice, da su tokom godina borbe za šumu Bajdin Komisija za planove i glavni gradski urbanista Marko Stojčić pregovarali samo sa jednim uticajnim investitorom, Dinamiko invenstment.
Cvetanović objašnjava da na području šume postoji više izvorišta, dva potoka, tri aktivna klizišta I dva potencijalna klizišta, te da se zbog toga do sada tamo nije gradilo.
Pred nama je sada plan da treba da se napravi 200 novih zgrada, preko 600.000 kvadrata. To je plan enormnih razmera koji će da utiče na ceo Beoograd. Planira se 15.000 novih stanovnika da se naseli na tom klizištu, rekao je Cvetanović.
Prema njihovim saznanjima, kaže on, sve vreme je postojao jedan uticajan investitor koji je direktno sa komisijom pregovarao.
Građani se četiri godine bore, podnose primedbe, više od dve hiljade ljudi je potpisalo amandman za skidanje I odbijanje plana. Sada je potpisalo još tri hiljade ljudi. Više od 250 primedbi je podneto. Sve te javne rasprave, koje su trajale godinama, su bile samo fasada. Sada iz dokumentacije možemo da vidimo da su glavni gradski urbanista Marko Stojčić i Komisija za planove direktno pregovarali sa investitorom Dinamiko investment, kaže Cvetanović.
View this post on Instagram
On dodaje da je investitor Dinamiko investment “krojio plan” I menjao dimenzije plana, kao I da je, suprotno odluci Skupštine Beograda postao finansijer plana.
U suštiti, Komisija za planove je netransparentno I tajno pregovara sa njim. Problem je bio u tome što grad nije hteo da finansira sanaciju toliko velikog klizišta sa neizvesnim rezultatima. Tu video da postoje časni ljudi iz Urbanističkog zavoda. Takođe, postoje časni ljudi iz Sekretarijata koji su tražili Komisiji da mora da ponovi javan uvid. Čak su tražili nove analize za sanaciju klizišta, ukazao je Cvetanović navodeći da “nam se ponovo dešava nadstrešnica”.
Prema njegovim rečima, Komisija za planove je odbila zahtev stručnjaka I poslala plan na Skupštinu, ali je on skinut u oktobru zbog pritiska javnosti.
Predsednik Skupštine Nikola Nikodijević je rekao da će biti konsultacije sa građanima I sa strukom jer je plan sporan. Međutim, umesto toga, dobili smo isti fajl, svaka reč je ista u planu, kaže Cvetanović.
Stojmenović: Veća prava privatnicima nego građanima
Natalija Stojmenović iz Zeleno-levo fronta rekla je na sednici gradske skupštine da gradska vlast daje veća prava privatnim investitorima nego građanima.
„Opet ste posle šest meseci isti plan detaljne regulacije Bajdina stavili na dnevni red. Ne možete da obezbedite da kriminalci ne upravljaju gardom, svađaju se oko parcela u Beogradu gde će graditi“, rekla je Stojmenović.
Jokić: Nikodijević prekršio reč
Odbornica Kreni-promeni Angelina Jokić pozvala je predstavnicu Komisije za planove da siđe u salu i da objasni građanima plan detaljne regulacije za šumu Bajdina.
Navela je da je Nikodijević prekršio svoju reč kada je ranije, nakon konsultacija sa gradskim urbanistom Markom Stojčićem, odlučio da skinu taj plan, jer je potrebna konsultacija sa građinama i strukom.
Simić: Plan za Bajdin neće proći
Odbornik Pokreta slobodnih građana Stefan Simić naglasio je da plan za šumu Bajdina neće proći.
Naveo je da mu je žao što gradski menadžer Miroslav Čučković nije prisutan, „jer je grad odbio da preda dokument Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) u vezi sa budžetom grada, iako je MMF reagovao da postoji rizik, a on je govorio da to nije tačno“.
Što se tiče samog budžeta, kako je rekao, vidljivo je da je vlast prepolovila budžetske rezerve i upitao gde su nestale i da nisu „možda otišle u Ćacilend“.
Dodao je da se MMF zanima i za poslovanje javnih preduzeća u Beogradu.
Na sednici Skupštine danas je na dnevnom redu 31 tačka dnevnog reda, pored rebalansa, raspravlja se objedinjeno i o više planova detaljne regulacije.
Rebalansom je predviđeno da ukupna sredstva u gradskoj kasi iznose 202,16 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 9,04 milijarde dinara u odnosu na aktuelnih 193,12 milijardi dinara.
Prema predlogu odluke planirani fiskalni deficit iznosi 9,72 milijarde dinara i predviđeno je da većim delom bude pokriven iz prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina koja iznose 9,32 milijarde dinara čime se, kako je navedeno u obrazloženju, izbegava potreba za novim kreditnim zaduživanjima.
Prihodi svećani zahvaljujući efikasnijoj naplati poreza i prodaji gradske imovine.
Prihod od poreza na imovinu projektovan je na 29,75 milijardi dinara, što je za 3,67 milijardi dinara više nego u februarskom planu.
Posebno je značajan skok kod primanja od prodaje nefinansijske imovine (koja obuhvata prodaju gradskog zemljišta i objekata), gde je planirani iznos sa 1,65 milijardi porastao na 3,23 milijarde dinara. To je uvećanje od 1,58 milijardi dinara.
Još uvek nema komentara.