Danas je jesenja ravnodnevica: Kada tačno počinje jesen 2026, koliko će trajati i kada menjamo sat
Kalendarska jesen 2026. godine zvanično počinje u sredu, 23. septembra, tačno u 2.05 časova ujutru, kada nastupa jesenja ravnodnevica (ekvinocij) i označava trenutak kada Sunce prelazi nebeski ekvator sa severne na južnu nebesku poluloptu. Prvog dana jeseni obdanica i noć trajaće približno jednako, po 12 sati, dok za stanovnike južne Zemljine hemisfere u istom trenutku stiže proleće.
Nakon ulaska u novu godišnju sezonu, pred nama je period postepenog skraćivanja obdanice i sve dužih noći, a temperature vazduha će polako poprimati prave jesenje vrednosti i odmeniti dosadašnje sunčane intervale.
Koliko traje jesen i kada menjamo sat
Predstojeća jesen trajaće ukupno 89 dana, 20 sati i 45 minuta, sve do 21. decembra 2026. godine u 22.50 časova, kada zvanično počinje zima.
Jedan od prvih prepoznatljivih simbola jeseni za mnoge je i prelazak na zimsko računanje vremena. U noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra 2026. u 3.00 ujutru, kazaljke na satovima pomerićemo jedan sat unazad (na 2.00). To znači da ćemo te noći spavati sat vremena duže, ali će i mrak padati ranije.
Šta kažu zvezde: Šta je zapravo ravnodnevica
Sam pojam ekvinocij potiče od latinskih reči aequus (jednak) i nox (noć). Iako u narodu važi uverenje da su na dan ravnodnevice obdanica i noć potpuno jednake dužine, zbog atmosferskog prelamanja svetlosti (refrakcije) obdanica je na sam dan ekvinocija zapravo nekoliko minuta duža od noći.
Prava jednaka dužina dana i noći, poznata kao „ekviluks“, dešava se tek nekoliko dana nakon zvaničnog početka jeseni. Pored toga, ravnodnevica se ne dešava svake godine u potpuno isto vreme: budući da kalendarska godina traje 365 dana, a astronomska oko 365,25 dana, početak jeseni se svake godine „odlaže“ za oko šest sati, a na staro vreme vraća se tokom prestupnih godina.
Kako piše The Old Farmer’s Almanac, jesen sa sobom donosi niz neobičnih prirodnih i astronomskih fenomena. Jedna od najpoznatijih zanimljivosti jeste „Žetveni Mesec“ (Harvest Moon), pun Mesec najbliži ravnodnevnici koji nekoliko noći zaredom izlazi svega 20 do 30 minuta kasnije u odnosu na uobičajenih sat vremena, pružajući ratarima dodatnu svetlost za žetvu. Uz to, česta je zabluda da trenutne vremenske prilike utiču na promenu boje lišća, jer je taj proces zapravo određen skraćivanjem dnevne svetlosti i usporavanjem fotosinteze.
Ravnodnevica je imala velik značaj i za drevne civilizacije, što potvrđuju svetski spomenici prilagođeni ovom događaju. Na piramidi Čičen Ica u Meksiku, igra svetlosti i senke tokom ravnodnevnice stvara iluziju zmije koja puzi niz stepenice, dok su lokaliteti poput Stounhendža u Engleskoj i Intihuatane na Maču Pikčuu u Peruu služili kao solarni satovi za praćenje smene godišnjih doba. Na kraju, članak razbija i poznato narodno verovanje da je samo na dan ravnodnevnice moguće postaviti sirovo jaje da stoji uspravno na svom vrhu, u pitanju je mit, jer je uz malo strpljenja i ravnoteže ovaj trik izvodljiv bilo kog dana u godini.
Još uvek nema komentara.