Poznavanje dva jezika nije samo dobra referenca za CV ili korisna veština za putovanja, to je jedna od najboljih investicija u dugovečnost našeg uma. Nauka potvrđuje da dvojezičnost deluje kao štit protiv starenja mozga i kognitivnog propadanja.
Šta kažu istraživanja
Prema brojnim studijama, osobe koje aktivno koriste dva ili više jezika doživljavaju simptome demencije i Alchajmerove bolesti u proseku 4 do 5 godina kasnije, u odnosu na one koji govore samo maternji jezik.
Ove podatke potvrđuju istraživači sa Univerziteta Jork i Programa za pamćenje u Torontu, a rezultati su objavljeni u vodećim naučnim časopisima kao što su Neuropsihologija (Neuropsychologia), Korteks (Cortex) i Anali neurologije (Annals of Neurology).
Šta se dešava u „dvojezičnom“ mozgu
Učenje jezika bukvalno menja arhitekturu našeg mozga. Dvojezične osobe imaju razvijenije delove mozga zadužene za pažnju, pamćenje i izvršne funkcije. Veze između različitih delova mozga (neurološki autoputevi) su stabilnije i brže. Mozak dvojezičnih osoba se lakše prebacuje sa jednog zadatka na drugi i bolje ignoriše nebitne informacije. Ovakav mozak sporije stari i lakše se oporavlja od svakodnevnih kognitivnih napora. Ne morate biti savršen govornik da biste osetili promenu. Čak i osnovno učenje novog jezika povećava neuroplastičnost i menja strukturu mozga već nakon nekoliko meseci.
Zamislite da postoji pilula koja usporava starenje, jača koncentraciju i štiti pamćenje. Verovatno bismo stajali u redu da je kupimo. Ispostavlja se da ta “pilula“ već postoji, zove se kontinuirano učenje.
U eri pametnih telefona i algoritama koji nam skraćuju pažnju, učenje jezika deluje kao savršen “reset“. Svaki put kada upotrebite stranu reč umesto domaće, vaš mozak radi “sklekove“ koji ga čine dugoročno otpornijim.
Engleski, španski, japanski ili arapski, potpuno je svejedno. Nije važno koliko brzo napredujemo, već činjenica da smo mozgu dali novi izazov.
Još uvek nema komentara.