Proleće je pravo vreme da uvedete fizičku aktivnost u dnevnu rutinu. Fizička aktivnost podstiče oslobađanje endorfina i smanjuje nivo hormona stresa, što direktno utiče na osećaj sreće. Redovno vežbanje može da pomogne u smanjenju anksioznosti i depresije, kao i da poboljša kvalitet sna. Naučno je dokazano da aerobne vežbe i trening snage značajno jačaju mentalno zdravlje.
Kada se suočavate sa izazovima na polju mentalnog zdravlja, uvođenje pokreta u svakodnevnu rutinu može biti moćan način da popravite raspoloženje. Fizička aktivnost oslobađa endorfine, prirodne hemikalije u mozgu koje smanjuju stres i pojačavaju osećaj zadovoljstva. Ipak, pronalaženje motivacije može da deluje iscrpljujuće. Zbog toga je važno da počnete polako, budite blagi prema sebi i birajte aktivnosti koje su vam prijatne i dostižne. Bilo da je reč o kratkoj šetnji, istezanju ili ozbiljnijem treningu, svaki oblik kretanja može pozitivno da promeni vaše mentalno i emocionalno stanje.
Kako vežbanje utiče na hemiju mozga
Tokom fizičke aktivnosti dešavaju se primetne promene poput ubrzanog rada srca, težeg disanja i znojenja, ali se najvažnije promene odvijaju unutar mozga. Vežbanje oslobađa neurotransmitere koji umanjuju bol i povećavaju osećaj postignuća. Pored toga, fizička aktivnost je poznata po tome što snižava kortizol, hormon stresa, i pomaže u balansiranju leptina i grelina, hormona koji regulišu glad, energiju i san. Takođe, nivoi serotonina i dopamina rastu, što direktno doprinosi boljem opštem raspoloženju i osećaju blagostanja, piše Health.
Prednosti za mentalno zdravlje
Redovna fizička aktivnost podržava emocionalnu ravnotežu i pomaže u suočavanju sa konkretnim problemima.
Depresija i anksioznost: Istraživanja na stotinama hiljada ljudi pokazala su da osobe koje vežbaju imaju znatno manju verovatnoću da razviju depresiju ili anksiozne poremećaje.
Bolji san: Nedostatak sna negativno utiče na raspoloženje i sposobnost racionalnog procesuiranja emocija. Studije potvrđuju da ljudi koji redovno vežbaju spavaju duže i kvalitetnije.
Borba protiv zavisnosti: Vežbanje je korisno za osobe koje se bore sa bolestima zavisnosti. Ono pomaže u suzbijanju žudnje i ublažava zdravstvene probleme povezane sa alkoholizmom, poput visokog pritiska.
Samopouzdanje i kognicija: Pored navedenog, vežbanje povećava samopoštovanje, poboljšava funkcije mozga i pomaže ljudima da se lakše nose sa stresnim situacijama uz pozitivniji pogled na svet.
Vrste vežbi i kreiranje rutine
Različiti tipovi vežbi donose različite koristi.
Aerobne aktivnosti poput hodanja, trčanja ili plivanja najbolje su za popravljanje opšteg raspoloženja. Trening snage efikasno ublažava simptome depresije, dok joga pomaže u opuštanju uma. Grupni sportovi su izvrsni za jačanje socijalnih veština i zadovoljstva životom kroz interakciju sa drugima.
Najvažniji faktor za postizanje rezultata je doslednost. Ne morate biti profesionalni sportista niti vežbati satima.
Fokusirajte se na redovno pokretanje tela. Preporučuje se da postepeno dođete do cilja od 30 minuta umerenog vežbanja većinom dana u nedelji. Možete početi jednostavnim aktivnostima poput hodanja ili korišćenja stepenica umesto lifta, a vežbanje možete podeliti i na nekoliko kraćih intervala tokom dana.
Prevazilaženje prepreka
Uobičajeno je da na početku naiđete na prepreke poput manjka vremena ili motivacije, posebno ako se borite sa depresijom. Da biste to prevazišli, podelite svoje ciljeve sa porodicom i prijateljima koji vam mogu biti podrška. Pokušajte da vežbanje pretvorite u društveni događaj, poput vožnje bicikla sa prijateljima. Planirajte aktivnosti u onom delu dana kada imate najviše energije i birajte vežbe koje već poznajete.
Najvažnije je da se ne poredite sa drugima i da ne forsirate sebe previše, sam dolazak na trening je već veliki uspeh.
Još uvek nema komentara.