Advokat Ivana Tomić o izmenama zakona: „Upliv politike u sudsku vlast postaje institucionalno transparentan“

BEOGRAD – Način na koji se donose izmene seta pravosudnih zakona, bez javne rasprave i po hitnom postupku, jasno govori da cilj nije reforma, već institucionalno ozakonjenje političkog uticaja na pravosuđe, ocenila je advokat Ivana Tomić.

Komentarišući predloge koji su se našli pred poslanicima, Tomić upozorava da se pravna sigurnost ozbiljno narušava, a da se pod plaštom „efikasnosti“ zapravo jača kontrola nad sudijama i tužiocima.

Hitnost za kontrolu, čekanje za građane

Kao jedan od najporaznijih aspekata ove zakonodavne inicijative, Tomić ističe licemerje u određivanju prioriteta.

„Posebno je problematično što se ovakva ‘efikasnost’ pokazuje kada je reč o zakonima koji jačaju kontrolu nad pravosuđem, dok neki zakoni od daleko većeg neposrednog značaja za građane, poput Zakona o roditeljima–negovateljima, godinama čekaju, uprkos nespornoj hitnosti i društvenoj potrebi“, ističe advokatica.

Četvrti sud u Beogradu: Infrastrukturni projekat, a ne pravda

Osvrćući se na predlog osnivanja Četvrtog osnovnog suda (kolokvijalno nazvanog „sud u Surčinu“), Tomić smatra da administrativno „precrtavanje nadležnosti“ neće rešiti problem efikasnosti.

„Osnivanje novog suda, i to prvenstveno radi potreba jednog infrastrukturnog projekta i jedne opštine, ne predstavlja suštinsko rešenje. Efikasnost nije izazov jednog suda. Mišljenja sam da bi osnivanje novog suda dodatno uticalo na prolongiranje sudskih postupaka u Trećem osnovnom sudu, jer je neminovno da će se ročišta odlagati zbog delegacije predmeta, selidbe i izbora novih sudija“, upozorava Tomić.

VTK: Kontrola nad istragama visokotehnološkog kriminala

Tomić posebno analizira sporno vraćanje Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK) pod okrilje Višeg tužilaštva u Beogradu.

„Nije jasno obrazložena potreba da se tužilaštvo, koje je osnovano kao samostalni organ za teritoriju cele Srbije, vraća u nadležnost beogradskog tužilaštva. Ovakva izmena nije praćena analizom, već isključivo željom za kontrolom ovog organa“, navodi ona.

„Personalizacija institucija“ kroz mandate predsednika

Kritikujući izmene Zakona o sudijama koje omogućavaju reizbor predsednika sudova, Ivana Tomić ističe da je to suprotno demokratskom načelu smenjivosti.

„Produžavanjem mandata stvara se mogućnost dugotrajnog vezivanja jedne osobe za funkciju, što može dovesti do personalizacije institucije. Ne vidim kome bi ovakvo rešenje moglo biti u korist, osim onima koji žele jaču hijerarhijsku i političku kontrolu nad sudovima“, jasna je Tomić.

Udar na džep građana i pravnu sigurnost

Na kraju, advokatica upozorava da se ovim izmenama, u kombinaciji sa nedavnim poskupljenjima pristupa pravdi, šalje loša poruka građanima.

„Predložene izmene, kao i mere poput povećanja sudskih taksi, građanima dodatno otežavaju pristup sudu. Takav pristup ne jača vladavinu prava, već dodatno urušava poverenje građana u institucije pravde. , zaključuje Ivana Tomić.