Evropska komisija nije uspela da obezbedi neophodnu podršku zemalja članica EU za otvaranje novog klastera u pregovorima o pristupanju Srbije, piše Politiko pozivajući se na ekskluzivni izveštaj.
Komisija je predložila otvaranje Klastera 3, koji se odnosi na usklađivanje pravila o prekograničnim uslugama sa jedinstvenim tržištem EU, uključujući priznavanje profesionalnih kvalifikacija i olakšavanje poslovanja. Međutim, nekoliko zemalja, pre svega Holandija, spremno je da uloži veto, navodi ovaj portal.
Ovo otkriva duboke podele unutar EU oko strategije proširenja. Komisija vidi napredak Srbije kao geopolitički alat za zadržavanje zemlje u orbiti EU i sprečavanje okretanja ka drugim silama, recimo Rusiji. Nasuprot tome, neke članice insistiraju na strogim uslovima – posebno reformama u oblasti vladavine prava, sudstva i ljudskih prava – pre bilo kakvog napretka.
Srpski zvaničnici, poput ministra za evropske integracije Nemanje Starovića, ističu da je otvaranje klastera „dugo zakasnelo“ i da su sprovedene značajne reforme od 2022. godine. Oni upozoravaju da bi odlaganje bilo poklon anti-evropskim snagama u Srbiji. Komisija je u internom dokumentu navela da je Srbija delimično ispravila prethodno nazadovanje u sudstvu, ali istovremeno izveštava o pojačanom pritisku na civilno društvo, novinare i nerešenim slučajevima korupcije, uključujući istrage oko tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Bez saglasnosti, Komisija će tražiti alternativne načine da nagradi Beograd za nedavne zakonske izmene. Odluka je odložena pred predstojeće izbore u Srbiji, na kojima se očekuje da će predsednik Aleksandar Vučić učestvovati kao kandidat za premijera.
Ovaj slučaj pokazuje tenzije između „zasluženog“ pristupa proširenju i geopolitičkih prioriteta. Dok Srbija tvrdi da je spremna za dalji napredak, mnoge evropske prestonice zahtevaju konkretnije rezultate u demokratiji i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini, piše Politiko.
Još uvek nema komentara.