Za manje od deset godina nećemo koristiti mobilne telefone
U Srbiji kada gosti uđu u kuću, pre nego što čestitaju slavu, pitaju domaćina: “Koja je šifra za Wi-Fi?”. Isto pitanje postavljaju konobaru u restoranu, pre nego što naruče piće i hranu. Uobičajena slika je da ljudi sede za stolom, ne razgovaraju, već samo gledaju u ekrane svojih mobilnih telefona. Možete li da zamislite da za manje od deset godina nećemo koristiti mobilne telefone?
Ejmi Veb, profesorka strateškog planiranja na Njuroškom univerzitetu i jedna od najuticajnijih svetskih futuristkinja, najavljuje dolazak takozvanog “tehnološkog super-ciklusa”.
U bliskoj budućnosti, mobilni telefoni kakve koristimo odlaze u istoriju. Zameniće ih pametne naočare, prstenje i senzori koji komuniciraju direktno sa našim čulima. Informacije više nećemo gledati na ekranu u ruci, već će one biti projektovane svuda oko nas.
Svet se menja brže nego ikada pre. Tehnologije koje su do juče bile rezervisane za naučnofantastične filmove danas postaju deo naše svakodnevice. Ali, šta nas čeka za deceniju ili dve?
Vodeći svetski futuristi ne “gledaju u pasulj” već koriste pouzdane matematičke modele, ekonomske podatke i analizu tehnoloških trendova već imaju jasnu sliku budućnosti. Naučno utemeljena predviđanja pokazuju da će se naši životi drastično promeniti do 2035. godine.
Ako mislite da je mobilni telefon vrhunac tehnologije, prevarili ste se. Legendarni futurista i inženjer Rej Kurcvajl ( izmislio je sintisajzer, a sada je jedan od vodećih stratega Gugla i Pentagona) čija su se predviđanja od pre 20 godina ostvarila u preko 80% slučajeva, tvrdi da nas najveća prekretnica čeka već “do 2029. godine”. “To je trenutak kada će veštačka inteligencija dostići nivo ljudske inteligencije”, tvrdi Kurcvajl.
Mašine će tada moći da obavljaju bilo koji misaoni zadatak podjednako dobro kao ljudi ili bolje. Za dalju budućnost (oko 2045. godine), Kurcvajl predviđa “Tehnološki singularitet” – tačku u kojoj se ljudska biologija spaja sa tehnologijom, gde ćemo uz pomoć nanobota u krvotoku moći da proširimo kapacitet našeg mozga.
Medicina po vašoj meri i kraj starenja
Džejmi Metcl, svetski stručnjak za tehnologiju i genetiku, najavljuje radikalan zaokret u zdravstvu. Zaboravite na sistem u kojem idete kod lekara tek kada se razbolite. Ulazimo u eru “precizne medicine koja ide u susret bolestima”.
Na osnovu vašeg jedinstvenog DNK koda, sistemi veštačke inteligencije će predviđati bolesti godinama pre nego što se pojave prvi simptomi, a lekovi će se praviti isključivo za vaš organizam. Starenje se u naučnim krugovima sve više posmatra kao bolest koja se može usporiti ili potpuno preokrenuti, što znači da će se ljudski vek drastično produžiti.
Kako će to izgledati u Srbiji u kojoj danas na operacije, od nekoliko meseci do nekoliko godina, čeka 38 hiljada ljudi. Na ugradnju veštačkog kuka i do dve godine. Na neke operacije će morati da se čeka neverovatnih deset godina, zbog korupcije i neorganizovanosti. Bez sumnje, kod nas će budućnost, ako se ovako nastavi, ozbiljno kasniti.
Šta raditi kada mašine preuzmu posao?
Jedno od najčešćih pitanja današnjice jeste: hoće li nam veštačka inteligencija uzeti poslove?
Nik Bostrom, čuveni filozof i futurista sa Oksforda, gleda korak dalje. Ako veštačka inteligencija preuzme većinu fizičkog i administrativnog rada, čovečanstvo ulazi u stanje koje on naziva “duboka utopija”, kada tehnologija i veštačka inteligencija rešavaju sve praktične , ekonomske i materijalne probleme čovečanstva.
Kada rad i privređivanje više ne budu nužni za preživljavanje, moraćemo iz korena da redefinišemo šta znači ispunjen život. Vrednost čoveka na tržištu pomeraće se ka visokoj empatiji, kreativnosti i strateškom prosuđivanju.
Tri stvari koje će se drastično promeniti u našim životima
Poverenje postaje najskuplja valuta u svetu gde veštačka inteligencija može za sekundu da generiše savršen video, audio ili tekstualni sadržaj, biće teško razlikovati istinu od laži. Mnogi to već danas nisu u stanju. Autentičnost i provera informacija biće stubovi stabilnosti svakog društva.
Prema predviđanjima stručnjaka za identitet, poput Trejsi Folous, uskoro ćemo imati sopstvene AI agente koji će u naše ime ići na onlajn sastanke, obavljati kupovinu ili rešavati birokratiju, što otvara potpuno nova pravna i etička pitanja.
Duži životni vek i zdravija starost potpuno će promeniti koncepte na koje smo navikli. Tradicija koja podrazumeva školu, jednu karijeru i penziju biće zamenjena stalnim učenjem i promenama zanimanja tokom života.
Budućnost nije nešto što nam se jednostavno i neminovno dešava. Ona se već uveliko dizajnira u laboratorijama i institutima širom sveta. Pitanje je samo da li smo spremni za promene koje dolaze?
Još uvek nema komentara.