REFORMA ILI PROBLEM? Dok ministar predlaže kraće časove, profesorka Radović pita: Da li se time zapravo rešava manjak nastavnika?

Drugo polugodište za đake u Srbiji počinje sutra redovno, neposrednom nastavom, uprkos vremenskim nepogodama u pojedinim opštinama, potvrdio je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković. Ipak, vest o početku škole pala je u senku ministrove izjave da se „glasno razmišlja“ o trajnom skraćenju časova sa 45 na 30 minuta. Dok ministar kao razlog navodi pad koncentracije učenika, prosvetni radnici upozoravaju: bez smanjenja gradiva ovo je nemoguća misija, a iza svega se možda krije pokušaj da se „preko leđa“ nastavnika reši nedostatak kadra.

Piše: Ana Mihajlovski

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković potvrdio je da neće biti prelaska na onlajn nastavu i da je formiran krizni štab koji prati situaciju sa grejanjem i prohodnošću puteva. Međutim, govoreći o budućnosti obrazovanja, Stanković je otvorio temu koja bi mogla iz temelja da promeni srpsko školstvo.

Ministar: Đaci nemaju fokus za 45 minuta

Pozivajući se na fenomen „difuzne pažnje“ izazvan novim tehnologijama, ministar je istakao da današnje generacije teško održavaju fokus duže od pola sata.

„U ovom trenutku o toj ideji otvoreno i glasno razmišljamo. Postoji psihološko opravdanje – pod uticajem novih tehnologija deca ne mogu da budu fokusirana na jedan predmet 45 minuta, već lako prebacuju pažnju sa jednog sadržaja na drugi“, objasnio je Stanković za RTS, dodajući da bi ovakva promena zahtevala ozbiljnu institucionalnu reorganizaciju.

Profesorka Radović: „Kraći čas je uzaludan ako gradivo ostane isto“

Komentarišući najavu ministra, Maja Radović, profesorka srpskog jezika i književnosti, kaže za Naš Portal da ideja o kraćim časovima nije nova i da se ona lično za nju zalagala, ali upozorava da sprovođenje ne sme biti stihijsko.

„Format od 45 minuta u savremenim okolnostima često gubi poentu. Tokom štrajkova smo videli da čas od 35 minuta može biti efikasan, ali isključivo ako je cilj da deca budu rasterećenija. Međutim, uzaludan je posao skratiti čas ako nastavni plan i obim gradiva ostanu nepromenjeni. Pokušaj da se postojeće, obimno gradivo ‘ugura’ u 35 minuta bio bi poguban“, jasna je Kotličić.

Strah od skrivene agende: Da li se ovim „krpi“ nedostatak nastavnika?

Profesorka Radović otvara i pitanje koje najviše brine zaposlene u prosveti – šta ova promena znači za njihov radni dan? Ona upozorava da se u javnosti opravdano sumnja da se iza brige o koncentraciji đaka krije pokušaj rešavanja deficita kadra.

„Postoje pretpostavke da se iza smanjenja minutaže zapravo krije potreba da se nadomesti nedostatak nastavnika za pojedine predmete. Ovakvom odlukom bi se postojećim nastavnicima samo povećao fond časova, dok bi mnogi tehnološki viškovi mogli ostati bez posla“, upozorava naša sagovornica.

Ona naglašava da nastavnički posao nije puka „minutaža“ u učionici i da bi povećanje broja odeljenja (kako bi se ispunila norma sa kraćim časovima) dovelo do sagorevanja prosvetara.

„Povećanje fonda ne nosi sa sobom samo preraspodelu minuta. Dodatna odeljenja donose dodatni broj učenika, a samim tim i više roditelja sa kojima treba komunicirati, više dece na dopunskoj i dodatnoj nastavi, više pismenih zadataka za pregledanje… To podrazumeva i dodatnu administraciju, koja je i sada preobimna i godinama je tačka sporenja“, objašnjava Radović.

„Ne raditi stihijski, potreban je test period“

Umesto naglih rezova, profesorka predlaže oprezan pristup.

„U celom procesu moraju se imati na umu nastavnici, jer oni treba da sprovedu sve ono što dođe iz Ministarstva. Ako postoji namera da se časovi skrate, ne bih to radila stihijski. Odredila bih test period koji bi pokazao dobre i loše strane, a zatim eventualno krenula sa postepenim skraćenjem – recimo po pet minuta – koje bi isključivo pratilo smanjenje obima gradiva“, zaključuje Maja Radović za Naš Portal.

Zabrana telefona i izbor direktora

Pored „revolucije“ sa satnicom, ministar Stanković se osvrnuo i na pitanje upotrebe mobilnih telefona, navodeći da interna anketa pokazuje da učenici nisu protiv zabrane na času, ali žele telefone tokom odmora.

Takođe, najavio je da će do polovine februara biti raspisan konkurs za direktora Pete beogradske gimnazije, uz napomenu da Ministarstvo preferira kandidata iz same škole, dok se za FPN traži ponavljanje procedure izbora dekana zbog proceduralnih grešaka koje je utvrdila inspekcija.