„Ili će uz Vučića ili ga biti neće“: Šta predsednik poručuje Ivici Dačiću preko medija
Političke varnice koje poslednja dva dana sevaju na relaciji Aleksandar Vučić – Ivica Dačić, ali i ranije, nisu ništa drugo do prepoznatljiv manir predsednika Srbije u ophođenju prema slabijim partnerima, ocenjuje za Naš portal marketinški stručnjak i analitičar Igor Avžner.
Dok se u javnosti spekuliše da li je reč o stvarnom razdoru ili još jednoj predizbornoj predstavi, Avžner ukazuje na dublje procese unutar vladajuće koalicije.
Vučić je, pre par dana, govoreći o SPS, naveo je da je ta stranka pod Slobodanom Miloševićem imala i 40 odsto glasova, dok pod Ivicom Dačićem nikada nije prešla 15 odsto. „Tri puta sam ih uzimao u Vladu, iako mi nijednom nisu bili potrebni za većinu“, naveo je Vučić.
Dačić je, odgovarajući na ove prozivke, rekao da je SPS stabilna i politički nezaobilazna stranka, bez koje se ne može praviti ozbiljna politička struktura u državi. Dačić je rekao da će SPS nastaviti da vodi politiku koja štiti državne i nacionalne interese „i da će uvek biti faktor bez kojeg se ne može praviti ozbiljna politička struktura u zemlji“. Istakao je da SPS „nije stranka koja se pojavljuje i nestaje u zavisnosti od političkih vetrova“, već je „danas stabilna, organizovana i politički nezaobilazna“.
„Sedi di si…“: Poruka apsolutne dominacije
Komentarišući medijske prepiske i poruke između dvojice političara, Avžner ističe da je suština Vučićeve poruke lideru socijalista brutalno jasna: „Tu si gde si, sedi di si, jer ni za di si nisi“.
„To je vid nipodaštavanja i stavljanja na mesto koje Vučić smatra da Dačiću pripada – a to je isključivo uz SNS“, kaže Avžner.
On dodaje da su godinama unazad i Dačić i njegova stranka prihvatili podređenu ulogu, čime su potpuno izgubili sopstveni politički identitet.
„Godinama Dačić prihvata podređenu ulogu, kompletno su i on i njegova stranka izgubili identitet. Tako da, na nekim potencijalnim izborima, samostalan izlazak bi za njih bio apsolutno poražavajući. Ne računam da li bi prešao cenzus ili ne, ali poražavajući u odnosu na sve one rezultate kakve su imali nekad, pre nego što su se upustili u avanturu zvanu ‘izlazimo isključivo u koaliciji'“, pojašnjava Avžner.
Prema njegovim rečima, poruka je jasna – Dačić mora uz Vučića, ili…
„Jednostavno, Dačić će ili biti uz Vučića ili ga u političkom smislu neće biti. To za Dačića i nije tako loše, a za SPS je katastrofalno loše. Tako da, ništa novo na političkoj sceni. Vučić pokušava da pokaže svoju apsolutnu dominaciju i u političkom i u medijskom smislu, i to mu uspeva, naročito kod ovog dela političke koalicije koji je usisao i uništio i medijski i na svaki drugi način“, naglasio je Avžner.
Marketing ili stvarna borba?
Na pitanje da li je ova „svađa“ marketinški potez, Avžner objašnjava da je u pitanju – matematika moći.
Jer je, kaže, SPS već izgubio identitet i eventualni samostalan izlazak na izbore za socijaliste bi bio „apsolutno poražavajući, bez obzira na to da li bi prešli cenzus ili ne“.
Za razliku od SPS-a, Dačić lično – jeste profitirao.
„SPS je apsolutno izgubio, a Dačić je dobio – fotelju“, jasan je Avžner, naglašavajući da je stranka utopljena u tzv. catch-all koaliciju gde mlađi glasači više i ne prepoznaju pojedinačne partije.
„Nekad je bolje uvući protivnika u sopstvene redove, uništiti mu identitet… To se, na primer, desilo i Aleksandru Šapiću… Tu apsolutno nijedna od stranaka, uključujući i SPS, nema sopstveni identitet više. Potencijalni jezičak na vagi, makar i sa 5 posto SPS-a, bio bi katastrofalan za Vučića u nekim koalicionim pregovorima kasnije. Ovako, politički se zna ko koliko donosi procentnih poena, zna se kako se politički trguje pre ulaska u koaliciju, a nakon toga – kom obojci, kom opanci“, ocenjuje Avžner.
Na pomen Branka Ružića, Avžner kaže da on bez SPS-a ne postoji i da bi mu se prilika za preuzimanje partije ukazala tek ako koalicija ode u opoziciju, što bi za infrastrukturu SPS-a značilo „stvaranje mnogo gladnih usta“.
„Poker zatvorenim kartama“
Avžner smatra i da Vučić najave datuma izbora, kao i napade na razne političke protivnike, tempira kako bi isprovocirao protivnike, pre svega studente, da prerano objave svoje liste.
„To je kao zatvorena partija pokera. Vučić traži da mu pokažu karte, ali taj komfor mu ne treba obezbediti“, zaključuje Avžner za Naš portal.
Pokazivanje „karata“ se, kaže, neće desiti.
„A i potpuno je irelevantno ko je na toj listi. Evo pitajte bilo koga da li zna ko je bio 46. na Vučićevoj listi ili 22. na listi ‘Srbija protiv nasilja’ ili 67. na bilo kojoj listi, bilo kad u životu? Te priče služe jedino kad se izbaci 250 ljudi, imena, pronaći će 236. koji je imao neku potencijalnu aferu, a i ako nije imao, izmisliće. Pa će reći: ‘Ovaj je Kurtijev plaćenik, ovaj je Piculić, ovaj je ovaj, ovaj je onaj’. Taj komfor im ne treba obezbediti ni na koji način“, poručuje Avžner.
Još uvek nema komentara.