Milatović: Građani u regionu znaju koliko su nas koštali sukobi iz prošlosti, od političara očekuju rešenja
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da su Crna Gora i Srbija bliske države, povezane istorijom, ekonomijom i porodičnim vezama, te da su potrebe njihovih građana iznad dnevnopolitičkih trvenja dve strane.
Milatović je za NIN rekao da „ekonomski pokazatelji najbolje potvrđuju koliko su dve države upućene jedna na drugu“.
„Srbija je među najvećim investitorima u crnogorsku ekonomiju, dok turisti iz Srbije tradicionalno čine jedan od najvažnijih oslonaca našeg turizma. Ovi podaci pokazuju da su potrebe građana i privrednih subjekata iznad dnevnopolitičkih trvenja kojima nekad svedočimo“, rekao je on i dodao da baš zbog toga odnosi Podgorice i Beograda zaslužuju više političke odgovornosti.
On je, na pitanje da li je potreban „reset“ tih odnosa, rekao da to nije jedan potez koji bilo koja strana treba da načini.
„Građani od nas s pravom očekuju više. Očekuju da odnosi Srbije i Crne Gore budu stabilni i predvidivi. Zato ne bih govorio o resetu kao o jednom potezu. Nas povezuju porodice, prijateljstva, kultura, ekonomija i svakodnevni život velikog broja naših građana. Upravo zato ti odnosi zaslužuju više međusobnog poverenja“, naveo je Milatović.
Na pitanje da li je uticaj Beograda na unutrašnju politiku Crne Gore i potencijalnom raspirivanju obračuna realna pojava, Milatović je podvojio nezavisnost dve zemlje i rekao da građani svake od njih odlučuju o budućnosti te države pojedinačno.
„Dobri odnosi Crne Gore i Srbije počivaju na jasnom principu: svaka država samostalno uređuje svoje unutrašnje odnose, a sa susedima gradi saradnju kroz dijalog, poštovanje i ravnopravnost. Svaki drugačiji pristup, bez obzira odakle dolazio, udaljava nas od onoga što građani očekuju“, rekao je on.
O jeziku i zastavi
O pitanju srpskog jezika i zastave u Crnoj Gori, Milatović je rekao da „Srbi u Crnoj Gori imaju svoju državu – Crnu Goru“.
„Ona je njihov dom, kao što je dom Crnogoraca, Bošnjaka, Albanaca, Hrvata, Muslimana, Roma i svih drugih građana. Zato se o pravima građana Crne Gore odlučuje u Crnoj Gori kroz delovanje naših institucija, poštovanje ustavnog poretka i sprovođenje unutrašnjeg društvenog dijaloga“.
Predsednik Crne Gore je ocenio da je „pitanje statusa srpskog jezika legitimno i ima snažno uporište u rezultatima popisa“.
„Ali takva pitanja se ne smeju rešavati tenzijama, ucenama ili političkom trgovinom, već kroz širok društveni i politički dijalog koji će osigurati da se nijedan građanin ne oseća ni zapostavljeno, ni isključeno“, navodi Milatović.
On je dodao da Crna Gora „ne sme biti zarobljena između dva pogrešna pristupa: jednog koji identitetska pitanja koristi za stalne političke podele, i drugog koji se pravi da ta pitanja ne postoje“.
O odnosima na Zapadnom Balkanu u kontekstu evrointegracija, Milatović je rekao da „pomirenje na Zapadnom Balkanu nije idealistička ideja, već politička i ekonomska potreba“.
„Građani ovog regiona najbolje znaju koliko su nas koštali sukobi iz prošlosti i zato od političara očekuju da budu deo rešenja, a ne deo problema. Dobrosusedski odnosi nisu samo diplomatska fraza. Svaka politička kriza među državama regiona ima svoju cenu“, rekao je on.
Milatović je dodao da države regiona, kada je pomirenje u pitanju, „moraju da promene način razmišljanja“.
Upitan o napretku njegove zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji (EU), Milatović je rekao da je Crna Gora danas „najnaprednija država kandidat za članstvo u EU“.
„Ali naš cilj nije evropska budućnost samo za Crnu Goru. Želimo da celi region bude deo EU, jer nema dgoročnog prosperiteta regiona bez evropske budućnosti“, dodao je on.
Još uvek nema komentara.