Može li omladina da obori vlast? The Economist analizira „pukotine” u sistemu Aleksandra Vučića
Tragedija na železničkoj stanici u novembru 2024. godine, kada je pad nadstrešnice usmrtio 16 ljudi, postala je za mnoge građane Srbije simbol korupcije i okidač za masovne studentske proteste. Iako su mnogi tada verovali da je pad predsednika Aleksandra Vučića blizu, on je i dalje na vlasti, a The Economist u svom najnovijem prilogu istražuje: da li je energija mladih dovoljna za stvarne promene?
Protesti na raskrsnici: Umor i ideološke podele
Nakon 15 meseci neprekidnih šetnji, blokada univerziteta i marševa u kojima je učestvovalo stotine hiljada ljudi, pokret počinje da gubi zamah. The Economist primećuje da su se unutar demonstranata pojavile duboke podele koje otežavaju zajedničko delovanje:
- Ideološki jaz: Dok jedni nose transparente tražeći povratak srpske vlasti na Kosovo, drugi smatraju da spoljnopolitička pitanja trenutno nisu prioritet.
- Istok ili Zapad: Pokret je razapet između proevropskih i proruskih stavova, što otežava formulisanje jedinstvene političke poruke.
Ipak, studenti ističu da ih pad brojnosti na ulicama ne brine, jer se fokus prebacuje na institucije i predstojeće izbore.
Sistem koji kontroliše medije, ali pokazuje „pukotine”
Analiza ističe da predsednik i dalje čvrsto drži poluge moći, pre svega kroz kontrolu medija. Mnogi novinari su suočeni sa pretnjama i etiketiranjem kao „izdajnici”, dok su akademici, profesori i zvaničnici koji su podržali proteste dobijali otkaze.
Međutim, The Economist ukazuje na nešto što je donedavno bilo nezamislivo: sistem pokazuje prve stvarne pukotine. Aktuelno suđenje ministru kulture Nikoli Selakoviću aktivisti vide kao direktnu posledicu pritiska javnosti i demonstracija. Prema njihovim rečima, ovakav proces protiv visokog funkcionera bio bi nezamisliv pre nego što su protesti počeli.
View this post on Instagram
Gubitak legitimiteta i podrška elite
Iako Vučić kontroliše aparate moći, list navodi da je izgubio značajan deo legitimiteta. Veliki deo akademske, kulturne i sportske elite stao je uz narod, a kao najzvučnije ime pominje se Novak Đoković.
Rezultati lokalnih izbora prošlog novembra, na kojima je vladajuća koalicija dobila znatno manje glasova nego ranije, primorali su predsednika da najavi opšte izbore do kraja ove godine.
Pouke iz prošlosti: 2000. vs 2026.
Prilog se završava podsećanjem na pad Slobodana Miloševića 2000. godine, koji se dogodio tek nakon što su demonstranti upali u Parlament. The Economist zaključuje da u Srbiji trenutno još uvek nismo videli takav scenario, ali da je pitanje omladine i njihove sposobnosti da iznesu promenu do kraja ostaje centralno pitanje srpske politike u 2026. godini.
Još uvek nema komentara.