Treći deo vodiča za izbore: Od „bugarskog voza“ do duplih spiskova
Parlamentarni izbori biće održani 25. oktobra, ali izborne zloupotrebe mogu da počnu mnogo pre otvaranja biračkih mesta. Pritisci na zaposlene, spiskovi „sigurnih“ glasova, kupovina glasova, zloupotreba javnih resursa, fiktivna prebivališta i neravnopravan položaj učesnika u medijima pripremaju teren pre izbornog dana.
Na sam dan glasanja mogu da se pojave paralelni spiskovi, fotografisanje listića, glasanje u tuđe ime, „bugarski voz“, porodično glasanje, punjenje kutije i prepravljanje zapisnika. Neke od tih radnji lako se uočavaju, dok se druge otkrivaju tek kada se uporede birački spisak, broj potpisa, izborni materijal i objavljeni rezultati.
U prvom delu vodiča Našeg portala objasnili smo šta građani treba da provere pre izbora, a drugi deo prati glasanje od ulaska na biračko mesto do ubacivanja listića. U trećem delu objašnjavamo kako izgledaju najpoznatije izborne mahinacije, šta može da ukaže na zloupotrebu i kako sačuvati podatke koji omogućavaju da se slučaj proveri.
Najviše prostora za sistemsku zloupotrebu imaju politički akteri koji raspolažu javnim novcem, službenim vozilima, bazama podataka, radnim mestima u javnom sektoru i pristupom nacionalnim medijima. Kod svake nepravilnosti važno je proveriti ko od nje ima korist i da li su korišćeni javni resursi.
ODIHR je posle izbora 2023. naveo da su sistemske prednosti vladajuće stranke, odlučujuće učešće predsednika, pritisak na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i medijska pristrasnost stvorili nepravedne uslove. Nadzorna tela su, prema istom izveštaju, ostala uglavnom neefikasna u odvraćanju prekršaja. U septembru 2026. CRTA je upozorila na gotovo potpuno poistovećivanje države i vladajuće političke stranke.
Kapilarni glasovi: pritisak preko posla, porodice i pomoći
„Kapilarni glasovi“ su organizovana evidencija ljudi od kojih se očekuje podrška određenoj stranci ili listi. Koordinator dobija kvotu, zaposleni spisak rođaka i prijatelja, rukovodilac izveštaj o „učinku“, a kol-centar na izborni dan podatak ko je izašao. Posebno ozbiljan problem nastaje kada se za stranački posao koriste autoritet direktora javne ustanove, radno mesto, socijalna pomoć ili usluga lokalne vlasti.
Pritisak retko dolazi u obliku otvorene, napisane pretnje. Češće je upakovan u „molbu“ šefa, poziv na obavezni skup, zahtev da zaposleni pošalje imena članova porodice ili upozorenje da ugovor uskoro ističe. Za žene sa nesigurnim ugovorima, samohrane majke, korisnike socijalne pomoći, ljude sa invaliditetom i siromašna domaćinstva takva poruka nosi dodatnu težinu, jer politički zahtev stiže preko egzistencije koja zavisi od institucije.
O tom obrascu postoje dokumentovani nalazi. ODIHR je 2023. beležio pritiske na zaposlene u javnom sektoru i podsticaje biračima, dok je CRTA u četiri meseca 2026. registrovala više od 1.200 terenskih aktivnosti visokih državnih funkcionera; skoro petina imala je elemente zloupotrebe javnih resursa.
Stranačka tabela može da pokaže da li je birač došao na biralište. Uz pravilno sprovedeno tajno glasanje ne može da otkrije za koga je glasao. Za dodatnu kontrolu traže se fotografija listića, unošenje unapred popunjenog listića ili zajedničko glasanje. Poruke, mejlovi, tabele, kvote, rasporedi i nalozi nadređenih povezuju pritisak sa konkretnom strukturom i treba ih sačuvati.
Kupovina glasova: novac, paket, posao ili usluga
Glas se kupuje novcem, ali i paketom hrane, ogrevom, lekovima, plaćenim računom, oprostom duga, obećanjem posla ili produženjem ugovora. Svaka takva korist postaje izborna korupcija kada uz nju ide zahtev da osoba glasa, ne glasa ili podrži određenu listu.
Posebno je ozbiljna zloupotreba socijalne pomoći. Novac i roba plaćeni iz budžeta predstavljaju pravo ili javnu meru, ali mogu da budu predstavljeni kao usluga funkcionera ili stranke. Korisniku se zatim traže zahvalnost, dolazak na skup, spisak „sigurnih“ glasova ili dokaz sa birališta. Na organizovanu kupovinu ukazuju spiskovi isplaćenih birača, paketi sa stranačkim uputstvom, kuponi koji se posle glasanja menjaju za robu, okupljanje u stranačkoj prostoriji i prevoz povezan sa isplatom.
Krivični zakonik u članu 156 obuhvata i onoga ko korist nudi, daje ili obećava i onoga ko je traži ili primi da bi glasao na određeni način. Za dokaz su važni politički uslov, ime osobe koja ga je postavila, poreklo novca ili robe i način kontrole birača. Bezbednost je važnija od snimka: ne ulazite u sukob sa organizatorima, već izvan rizične situacije zapišite adresu, vreme, registarske oznake, opis ljudi i podatke svedoka.
Zloupotreba javnih resursa i funkcionerska kampanja
Službeni automobil, kancelarija, telefon, zaposleni, baza korisnika i radno vreme plaćeni su javnim novcem. Njihovo korišćenje za organizovanje mitinga, prevoz aktivista, pozivanje birača ili deljenje stranačkih paketa predstavlja zloupotrebu javnih resursa.
Kod funkcionerske kampanje službena aktivnost i stranačka promocija prepliću se na istom događaju. Ministar ili predsednik opštine otvara put, fabriku ili ambulantu kao državni funkcioner, a nastup se koristi za promociju liste. Javna pomoć deli se pred kamerama, stranački slogan ulazi u službeni govor, a mediji prenose poruku bez jasnog razdvajanja javne funkcije i kampanje.
Zakon o sprečavanju korupcije zabranjuje korišćenje javnih resursa za promociju političkog subjekta. Trag takve zloupotrebe može da ostane u putnim nalozima, evidenciji vozila, rasporedima zaposlenih, računima, odlukama o isplati, budžetskim stavkama i elektronskoj komunikaciji. Prijava sa datumom, događajem i dokumentom ima veću težinu od opšte tvrdnje da je „funkcioner vodio kampanju“.
Medijska dominacija i zloupotreba ličnih podataka
Na uslove u kojima birači donose odluku utiče i raspodela medijskog vremena. CRTA je u monitoringu objavljenom u septembru 2026. navela da je 96 odsto vremena posvećenog političkim akterima u Dnevniku 2 RTS-a pripalo vladajućoj većini, dok je predsednik Aleksandar Vučić zauzeo polovinu tog vremena.
Takav odnos političkim akterima ne pruža uporedive uslove za obraćanje biračima. Sporni sadržaj televizija i radio-stanica može se poslati REM-u, uz snimak, datum, vreme i naziv emisije. Pošto je ODIHR beležio pasivnost regulatora, materijal treba sačuvati i proslediti posmatračima ili drugim organizacijama koje prate medijsku kampanju.
Stranački poziv na privatni broj otvara drugo pitanje: odakle partiji podatak. Broj telefona, podatak o zaposlenju, zdravstvenom stanju, socijalnom statusu ili članovima domaćinstva ne sme da se uzima iz javne evidencije za političko profilisanje. Takav slučaj dokumentuje se originalnom porukom, brojem sa kojeg je poziv stigao, vremenom i sadržajem razgovora, a prijava se šalje Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti.
Od 48 sati pre dana glasanja do zatvaranja biračkih mesta traje izborna tišina: u medijima i na javnim skupovima zabranjeni su predstavljanje lista i kandidata, procene rezultata i pozivi da se za nekoga glasa ili ne glasa. Stranački simboli i propaganda zabranjeni su na biračkom mestu i neposredno ispred njega. Internet objave i mreže uticaja otežavaju primenu tih pravila, ali plaćeni oglas, SMS kampanja ili televizijski prilog i dalje mogu da se sačuvaju sa tačnim vremenom objave.
Birački spisak: fantomi, fiktivne adrese i organizovana migracija birača
Nepoznato ime na kućnoj adresi, poziv preminuloj osobi ili promenjeno biračko mesto pokazuju da evidenciju treba proveriti. Pogrešan ili fiktivan upis može da posluži za glasanje u tuđe ime, višestruko glasanje ili menjanje biračkog tela pred lokalne izbore. Za organizovanu zloupotrebu tog tipa potreban je pristup podacima iz službenih registara ili saradnja unutar izborne administracije.
Zakon o Jedinstvenom biračkom spisku dopušta samo jedan upis istog birača. Svoje podatke građani mogu da provere na zvaničnom portalu. Poziv upućen nepoznatoj ili umrloj osobi treba fotografisati, a od opštinske ili gradske uprave pisanim putem tražiti proveru osnova upisa. Posle izbora birač može preko RIK-a da proveri da li je u izvodu evidentirano da je glasao.
Primer su snimci organizovanog dolaska birača iz Republike Srpske u Beograd 2023. Državljani Srbije koji žive u Republici Srpskoj imaju puno biračko pravo. ODIHR je zabeležio snimke na kojima je Štark arena navodno bila sabirni centar za birače iz Bosne i Hercegovine prijavljene u Beogradu, optužbe opozicije i odgovor tadašnje premijerke koja je zloupotrebu negirala. Organizovan prevoz birača dozvoljen je ako nije povezan sa kupovinom ili uslovljavanjem glasa. Pošto je na parlamentarnim izborima cela Srbija jedna izborna jedinica, njihov zakonit glas ulazi u isti nacionalni zbir kao svaki drugi. U tom slučaju proveravaju se osnov prijave prebivališta, tačnost upisa, eventualno uslovljavanje glasa i mogućnost višestrukog glasanja. Ako se istog dana održavaju lokalni izbori, fiktivan upis menja i sastav lokalnog biračkog tela. Predmet provere je organizacija glasanja, a ne poreklo birača.
Po važećim pravilima, birač koji prijavi prebivalište u drugoj opštini, gradu ili gradskoj opštini prelazi u novi deo spiska po isteku šest meseci. Ta prepreka otežava prebacivanje neposredno pred izbore, ali ne rešava ranije fiktivne upise niti daje javnosti pun uvid u promene registra. ODIHR je još posle 2023. naveo da nepostojanje sveobuhvatne revizije i nedovoljni podaci o promenama prebivališta ozbiljno narušavaju poverenje u spisak.
Dupli spiskovi: greška u registru i partijska evidencija
Izraz „dupli spiskovi“ koristi se za dva različita mehanizma. Prvi je mogući dvostruki ili neusaglašeni upis u zvaničnoj evidenciji. Drugi je paralelni stranački spisak sa imenima birača koje aktivisti precrtavaju tokom dana, a zatim zovu one koji još nisu došli.
Paralelni spisak povezuje kapilarne glasove sa biračkim mestom. Čovek pored ulaza, osoba u parkiranom automobilu ili član partijske mreže telefonom javlja kol-centru ko je glasao. Zatim kreću pozivi, prevoz i pritisak na „sigurne“ birače. Na biračkom mestu dozvoljena je samo anonimna brojčana evidencija izlaznosti, dostupna svim članovima odbora; spisak sa imenima izašlih birača i neovlašćeno javljanje tih podataka zabranjeni su članom 98 Zakona o izboru narodnih poslanika.
Za dokaz je važno gde se spisak vodi, ko mu prilazi, da li neko fotografiše zvanični izvod i kome šalje podatke. Tuđa imena i JMBG ne treba objavljivati niti fotografisati bez zaštite. Dovoljno je dokumentovati radnju, osobe, vozilo, lokaciju i tok komunikacije van prostorije za glasanje.
Satelitske liste i lažni potpisi: kontrola počinje pre štampanja listića
Lista može da oponaša naziv poznatog protivnika, rasipa glasove, usmeri kampanju protiv samo jednog učesnika ili povezanoj političkoj strukturi obezbedi dodatne ljude u izbornoj administraciji. Svaki podnosilac proglašene liste ima pravo da predloži člana i zamenika člana izbornih organa u proširenom sastavu.
Naš portal je pisao o tri udruženja sa nazivima koji oponašaju Studentsku listu, registrovana istog dana, na istoj adresi i sa istim zastupnikom. Na glasačkom listiću treba proveriti pun naziv i redni broj, a ne samo poznatu reč, boju ili simbol.
„Bugarski voz“: ukradeni listić kruži od birača do birača
Kod „bugarskog voza“ organizator biraču daje već zaokružen listić. Birač ga ubacuje u kutiju, a prazan listić koji dobije na biračkom mestu iznosi napolje. Organizator ga popunjava za sledeću osobu i tako održava lanac, uz kontrolu svakog učesnika.
Šema traži početni listić, ljude spremne na saradnju i punkt u blizini birališta. Znaci su razmena presavijenih papira, odlazak birača u isti automobil ili lokal, osoba koja određuje redosled ulaska i zahtev da se listić unese ili iznese. Izborni materijal zaštićen je Krivičnim zakonikom, a trag čine poruke, opis osobe, lokacija punkta, vozilo i svedoci.
Fotografija listića kao potvrda glasa
Fotografija zaokruženog listića služi kao potvrda kupcu glasa, poslodavcu ili stranačkom koordinatoru. Ključni trag čine zahtev za fotografiju, nalog ili broj na koji se šalje i korist ili pretnja vezana za taj zahtev.
RIK-ovo uputstvo biračima navodi da su fotografisanje listića i neovlašćena upotreba telefona na biračkom mestu zabranjeni. Član biračkog odbora koji vidi fotografisanje mora da reaguje dok se ono događa; birač ili posmatrač mogu da zabeleže vreme, opis osobe i ono što su videli čim izađu iz prostorije.
Porodično glasanje i nametnuti pomagač
Kada supružnik, roditelj, poslodavac ili stranački aktivista uđe sa biračem iza paravana, dobija mogućnost da vidi ili odredi njegov glas. ODIHR je 2023. grupno ili porodično glasanje zabeležio na oko 19 odsto posmatranih biračkih mesta, a povredu tajnosti na 24 odsto. Posmatrači su videli i 22 slučaja fotografisanja listića i 20 pokušaja uticaja na izbor birača.
Iza paravana glasa jedna osoba. Izuzetak postoji kada birač zbog nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili drugog razloga ne može sam da popuni listić. Pomagača bira birač i pomagač mora da postupi po njegovom nalogu. Član odbora, direktor ustanove, aktivista ili član porodice ne može da nametne ni pomagača ni broj na listiću.
Glasanje kod kuće nosi poseban rizik, jer se odvija daleko od javnosti. Namenjeno je ljudima koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta ne mogu da dođu na biračko mesto. Prijava je moguća najranije 72 sata pre izbora i najkasnije do 11 časova na dan glasanja. Do birača odlaze tri poverenika različitih predlagača, među kojima najmanje jedan predstavnik opozicione liste, a iz prostorije izlaze dok birač glasa. Unapred pripremljen spisak ljudi koji to nisu tražili, obilazak bez tročlane ekipe, prisustvo aktiviste ili popunjavanje listića umesto birača ukazuju na zloupotrebu. ODIHR je 2023. zabeležio i ljude koji su bili stavljeni na spisak za kućno glasanje iako ga nisu tražili.
Glasanje u tuđe ime i punjenje kutije
Pre izdavanja listića članovi odbora proveravaju identitet, UV trag, ime u izvodu i potpis birača, a zatim obeležavaju prst sprejom. Preskakanje tih koraka otvara prostor da ista osoba glasa više puta ili pod tuđim imenom.
Ako pored imena birača koji je upravo došao već postoji potpis, glas je možda iskorišćen. To zahteva beleženje tačnog vremena, broja biračkog mesta, prisutnih članova i odgovora koji je birač dobio. Osoba sprečena da glasa ili lišena tajnosti ima 72 sata od zatvaranja biračkog mesta da traži poništavanje glasanja na tom mestu. Glasanje pod tuđim imenom, višestruko glasanje i omogućavanje takvog glasanja kažnjivi su po članu 157 Krivičnog zakonika.
Punjenje kutije znači ubacivanje listića koji nisu zakonito izdati biračima, korišćenje više listića ili dodavanje glasova kada je kontrola prekinuta. ODIHR-ovi posmatrači su 2023. neposredno zabeležili devet slučajeva kupovine glasova i pet slučajeva punjenja kutija. Ključna provera je računica: broj potpisa u izvodu, broj izdatih i neupotrebljenih listića i broj listića u kutiji moraju da se poklope.
Kada kutija sadrži više listića nego što je birača glasalo, kada je glasala osoba koja nije upisana u izvod, kada nedostaje ispravan kontrolni list ili je broj listića veći od primljenog, glasanje se poništava po službenoj dužnosti. Kutija i materijal moraju ostati pod neprekidnim nadzorom i tokom gužve, svađe, prekida ili nestanka struje.
Neovlašćeni ljudi, zastrašivanje i namerno pravljenje gužve
Stranački koordinator, lokalni funkcioner, privatno obezbeđenje ili bilo koja osoba bez izborne uloge nema pravo da komanduje odborom, pregleda izvod, prati birače ili stoji na mestu sa kojeg može da ih zastrašuje. ODIHR je 2023. neovlašćene osobe zabeležio unutar tri odsto posmatranih biračkih mesta, ponekad uz znake pritiska ili zastrašivanja.
Izbacivanje opozicionog člana odbora ili ometanje posmatrača može da otvori prostor za punjenje kutije, popunjavanje zapisnika bez kontrole ili promenu materijala. Član odbora ima pravo da učestvuje u svim radnjama, brojanju i predaji materijala. Akreditovani posmatrač beleži postupak, ali ne upravlja odborom niti dodiruje listiće.
Pravo glasa može da se oduzme i bez otvorene zabrane: namernim usporavanjem provere, neopravdanim prekidom, odbijanjem važećeg dokumenta, pogrešnim slanjem birača ili zatvaranjem vrata pred ljudima koji čekaju. Svi koji se u 20 časova nalaze na biračkom mestu ili u redu neposredno ispred njega moraju da glasaju. Ako je prekid trajao duže od jednog sata, glasanje se produžava za trajanje prekida.
Nepravilnosti tokom brojanja: nevažeći listići i zapisnik
Glas može da nestane i tokom brojanja. Jasan listić proglašava se nevažećim, na listić se naknadno dodaje oznaka, glas završava u pogrešnoj gomili ili se broj iz jedne rubrike prepisuje drugoj listi. Prazan listić i listić sa kojeg se izbor ne može pouzdano utvrditi nevažeći su. Kada je volja birača jasna, glas mora biti priznat, čak i ako listić sadrži dodatnu oznaku ili precrtan naziv.
Najveći prostor za promenu rezultata otvara zapisnik: pogrešno sabiranje, zamena cifara, prazne rubrike, unapred stavljeni potpisi i pritisak da se obrazac potpiše bez čitanja. ODIHR je 2023. zabeležio 12 unapred potpisanih zapisnika, probleme sa usaglašavanjem brojki, 15 slučajeva nepravilno spakovanog materijala i 26 mesta na kojima rezultat nije javno istaknut.
Član odbora ne sme da potpiše prazan ili netačan zapisnik. Njegova primedba treba da sadrži konkretnu cifru, broj spornih listića, opis radnje i imena prisutnih, pre nego što materijal napusti biračko mesto. Svi članovi imaju pravo da prisustvuju predaji materijala lokalnoj komisiji, a opozicioni član ima izričito pravo da učestvuje u brojanju, popunjavanju zapisnika i kontroli primopredaje.
Treći primerak zapisnika javno se ističe na biračkom mestu. RIK objavljuje zapisnike i rešenja o ispravkama, pa građani i kontrolori mogu da uporede fotografisani rezultat sa zvanično objavljenim dokumentima. Razlika između onoga što je bilo na vratima birališta i skeniranog zapisnika zahteva hitnu proveru.
Kako dokumentovati i prijaviti nepravilnost
Prijava predsedniku biračkog odbora može da ostavi formalni trag o događaju, ali time postupak ne mora biti završen. Ako odbor ne reaguje ili se nepravilnost odnosi na njegov rad, iste podatke treba odmah proslediti opozicionim članovima odbora, akreditovanim posmatračima i nadležnoj izbornoj komisiji.
Birač nema pravo da ostane u prostoriji, pregleda materijal ili zahteva da njegova izjava bude uneta u zapisnik. Može da zabeleži broj i adresu biračkog mesta, tačno vreme, imena ili opis ljudi, svedoke i odgovor koji je dobio, a zatim te podatke prosledi opozicionim članovima biračkog odbora, akreditovanim posmatračima, nezavisnim medijima i nadležnom organu. Član odbora zahteva unos primedbe u zapisnik, odbija da potpiše prazan ili netačan obrazac i ostaje pri brojanju i predaji materijala. Posmatrač beleži činjenice i obaveštava svoju organizaciju, jer nema ovlašćenje da preuzme rad odbora.
Najkorisnija prijava odgovara na pet pitanja: šta se dogodilo, ko je učestvovao, gde, kada i ko je to još video. Sačuvajte originalne poruke i fajlove, registarske oznake, dokumenta, linkove i potvrdu da je prijava poslata.
Prijava samo posmatračkoj organizaciji ili mediju ne čuva zakonski rok. Birač koji je lično sprečen da glasa ili mu je povređeno slobodno i tajno glasanje ima 72 sata od zatvaranja biračkog mesta da podnese zahtev za poništavanje. Podnosilac proglašene liste u istom roku može da traži poništavanje zbog bilo koje nepravilnosti na tom mestu. Kontakti komisija nalaze se u RIK-ovom adresaru lokalnih izbornih komisija, a predmeti u registru prigovora.
Kupovina glasova, prinuda, glasanje u tuđe ime, falsifikovanje spiska ili rezultata i uništavanje materijala prijavljuju se policiji i nadležnom javnom tužilaštvu. Zloupotreba javnih resursa i funkcionerska kampanja šalju se Agenciji za sprečavanje korupcije, televizijski i radijski sadržaj REM-u, a zloupotreba podataka Povereniku. CRTA prima prijave preko stranice „Prijavi nepravilnosti“ i na prijavi@crta.rs
Izborne zloupotrebe najlakše prolaze kada događaj ostane bez svedoka, preciznog vremena, sačuvane poruke ili primedbe u zapisniku. Zbog toga su najvažniji brzo beleženje činjenica, čuvanje originalnih dokaza i slanje prijave na više relevantnih adresa, bez ugrožavanja birača i tajnosti glasanja.
Još uvek nema komentara.