“Grenland nije na prodaju, ali je otvoren za saradnju”, tvrde ministri iz danske vlade i lokalnih vlasti na Grenlandu. To su ponovili predstavnici Danske i Grenlanda na sastanku sa Donaldom Trampom, koji je trajao 50 minuta, a nakon toga su press-konferencije bile prilika da se izbegnu neprijatna pitanja. Na pitanje novinara kako će se reagovati ako vojska SAD započne invaziju, danski ministar odbrane je, posle pokušaja da izbegne odgovor, procedio da je vojska po ustavu ima “naređenje da puca na agresore”.
“Imamo veoma dobar odnos sa Danskom, ali ako mi ne odemo na Grenland, tamo će otići Kina i Rusija. Treba nam Grenland, zbog nacionalne sigurnosti”, kategorično i po običaju dvosmisleno je rekao Tramp.
Danski šef diplomatije Rasmunsen je izjavio da je pre sastanka strahovao “da mu se ne dogodi Zelenski”. Rekao je da je objasnio Trampu da nije u pravu i da oko Grenlanda već decenijama nema kineskih ratnih brodova, ni kineskih ulaganja.
Sva priča oko Grenlanda je čas ozbiljna, čas smešna. Nemačka sutra šalje 13 vojnika na Grenland da za 3 dana izvide kako će “doprineti jačanju bezbednosti Grenlanda”, saopštilo je ministarstvo odbrane Nemačke.
Danska vojska saopštava da će “proširiti vojno prisustvo na Grenlandu”. Ima previše izjava oko Grenlanda kojima zvaničnici zasmejavaju javnost.
Sjedinjene države godinama kontrolišu Grenland i koriste vazduhoplovnu bazu Thule koja je deo sistema za upozoravanje na balističke rakete.To je u suštini velika vojna baza SAD.
Kupovina Grenlanda nije u osnovi Trampova ideja. Državni sekretar Vilijam Stjuart, koji je za SAD kupio Aljsku, je još 1867. godine želeo da kupi Grenland. Američki predsednik Hari Truman je 1946. godine ponudio 100 miliona dolara u zlatu za kupovinu Grenlanda, ali je Danska to odbila.
Sada je Vašington otvorio konzulat u Nuku, glavnom gradu, povećao ekonomsku pomoć i pojačao uticaj na Grenlandu, bez kupovine teritorije.
Trampova ideja o kupovini Grenlanda se pojavila 2019. i ponovljena je 2021. Geostratezi ponavljaju da Trampa zanimaju rudna bogatstva Grenlanda – retki metali neophodni za proizvodnju pametnih telefona, baterija za električne automobile i vojnu opremu, što bi smanjilo kinesku dominaciju na tom tržištu. Veruje se, takođe, da ispod leda ima nafte i gasa, ali i rude gvožđa.
Ali, ima i analitičara koji tvrde da Trampov pohod na Grenland zapravo ima mnogo veći cilj, a to je Kanada. Kada bi Grenland postao deo SAD, Kanada bi bila potpuno okružena Sjedinjenim državama. Tramp je odavno Kanadu postavio kao strateški cilj i to je razbesnelo Kanađane i ujedinilo ih. Kanadska javnost ne prihvata te sulude ideje protiv sopstvenog intergriteta. Animozitet Kanađana prema Trampu je na istorijskom maksimumu. Istraživanja pokazuje da svega 18 posto Kanađana ima pozitivno mišljenje o Trampu, a čak 76 posto njih ima izrazito negativno mišljenje… Skoro 80 posto ga opisije kao “opasnog”, a 91 posto kao “arogantnog”. U 2013. godini 89 posto Kanađana je SAD smatralo prijateljskom zemljom. Sada samo 36 posto njih. Čak 75 posto Kanađana aktivno izbegava kupovinu američke robe i izjavljuje da ne želi da putuje u SAD zbog osećaja nesigurnosti. Trampu je naklonjeno oko 27 posto birača, posebno u provinciji Alberta, ali u Kvibeku i atlantskim provincijama otpor je najsnažniji. To podiže tenzije u, do sada kamernoj atmosferi kanadske političke scene. Premijer Mark Karni je sve popularniji zbog otpora Trampu. Veliki potres je izazvao trgovinski rat između dve zemlje. Trampove tarife na “prljavu naftu”, primorale su Kanadu da ubrza završetak terminala na Pacifiku, pa naftu prodaje Aziji i smanjuje zavisnost od Amerike. Tramp zahteva ukidanje kanadskih kvota na mleko, sir…ali farmeri u Kvibeku i Ontariju tako postaju simbol otpora, pa je prodaja američkih mlečnih proizvoda skoro prepolovljena. Sukob sa Kanadom pokazao je da Trampove tarife pre svega štete Amerikancima. Grenland je samo veliki, ali neubedljiv spin.
Još uvek nema komentara.