Analiza Miljana Mladenovića: Zašto je rekordna izlaznost od 73% najveći rizik za vlast?
Govoreći za medije tokom otvaranja vidikovca u okviru Kule Beograd, predsednik Vučić je spomenuo da je dobio najnovije rezultate istraživanja javnog mnjenja i da bi izlaznost na izborima u ovom trenutku bila 73 ili 74 odsto. „Od velike izlaznosti koja dolazi iz demokratskih pravila za mene ne postoji opasnost“, dodao je Vučić.
Da li je to zaista tako?
Jedini empirijski podatak kojim raspolažemo su rezultati lokalnih izbora održanih ove i prethodne godine. Od pada nadstrešnice u Novom Sadu, odnosno od početka velike studentske pobune, u Srbiji je održano 15 lokalnih izbora. Prvo su glasali građani Kosjerića i Zaječara, zatim Negotina, Sečnja i Mionice, da bi pre mesec dana građani u još 10 opština izašli na birališta. Na svim ovim izborima vlast je uspela da odnese pobedu. Međutim – šta nam pokazuju trendovi tih izbora?
Deo opozicije je bojkotovao izbore 2020. godine, a zatim i referendum o promeni Ustava 2022. godine. Rezultat izbora 2022. godine, na kojima opozicija jeste učestvovala, ali bez društvene atmosfere koja bi takvu odluku pratila, može se smatrati manje pouzdanim za poređenje sa današnjim trendovima. Zbog toga, ali i zbog značaja nacionalnih tema koje su nadjačale lokalna pitanja, kao polazna tačka za poređenje odabrani su parlamentarni izbori 2023. kao poslednji izbori na kojima je cela opozicija učestvovala, i to sa svim raspoloživim kapacitetima.
U ovih 15 opština, naprednjaci, socijalisti i radikali, zajedno sa polovinom glasova koalicije Zavetnika i Dveri (koja je za potrebe ove analize podeljena između vlasti i opozicije) osvojili su ukupno 133.223 glasa. Na nedavno održanim izborima, vodeća vladajuća lista osvojila je 131.349 glasova (svega 1,4% manje nego 2023. godine). Samo na osnovu ovog podatka, mogao bi se izvući zaključak da je pad vlasti minimalan i da bi promene na nacionalnom nivou bile neočekivane.
Sa druge strane, rezultat opoziciono orijentisanih partija i grupa građana značajno je poboljšan u odnosu na 2023. godinu. Kada se saberu glasovi koalicije NADA, koalicije Srbija protiv nasilja, Narodne stranke, koalicije Dosta je bilo i socijaldemokrata, liste Srbija na Zapadu i kada se na to doda i druga polovina glasova koalicije Zavetnika i Dveri, u pomenutih 15 opština ove opcije su tada ukupno osvojile 58.214 glasova.
Na lokalnim izborima održanim nakon pada nadstrešnice, opozicione opcije osvojile su 94.173 glasa (61,8% više nego 2023. godine). Ostale partije, pri čemu najveći udeo čine lista Mi – glas iz naroda i manjinske partije iz 2023. godine, osvojile su tada 18.827 glasova, dok je broj glasova nakon pada nadstrešnice pao na 13.770 u istih 15 opština (-26,9%).
Izlaznost je porasla sa 210.263 na 239.292 u istom vremenskom razmaku (+13,8%). Kada bi prebacili ove rezultatske razlike u procentne poene – lista vladajuće koalicije je izgubila 8,5pp u odnosu na 2023. godinu, dok su opoziciono nastrojene liste porasle za 11,7pp. Najekstremniji primeri su Mionica, Kula i Knjaževac gde je ukupna razlika smanjena za 27,0pp (Mionica), 32,0pp (Kula), odnosno 33,1pp (Knjaževac). Najmanji pomak dogodio se u Kladovu, Majdanpeku i Negotinu – svega 5,4pp u Kladovu, 12,3pp u Majdanpeku, odnosno 12,8pp u Negotinu.
Prosečna izlaznost u ovih 15 opština povećana je za 8,9pp, što ukazuje da bi uz praćenje ovog trenda izlaznost na republičkom nivou mogla da bude oko 67,6%, što je 6 procentnih poena niže od istraživanja koje je predsednik spomenuo. Lokalni izbori koji su održani nakon pada nadstrešnice održani su u opštinama u kojima živi tek 5,6% ukupne populacije, pa je svakako ispravno postaviti pitanje koliko su to relevantni podaci. Ipak, deluje da u ovom trenutku ne postoji transparentniji i precizniji uporedni podatak.
Preslikavanje ovog trenda dovelo bi nas do sledećeg zaključka: opozicione opcije bez većih problema osvojile bi značajno veći broj glasova od vladajućih partija u većini beogradskih opština (Stari Grad, Vračar, Savski venac, Novi Beograd, Zvezdara, Voždovac, Čukarica, Rakovica, Palilula i Zemun), a osim toga na osnovu pomenutog trenda deluje da bi jasnu većinu imali i u niškoj Medijani, Novom Sadu, Užicu i gradu Beogradu. Nešto manju, ali opet izvesnu prednost opozicione opcije bi osvojile i u gradu Nišu, opštinama Pantelej i Lazarevac i Valjevu, a situacija bi mogla biti komplikovana za vlast i u opštinama sa visokim udelom manjina – Senta, Preševo i Tutin.
Kada govorimo o izbornim jedinicama gde bi razlika između vlasti i opozicije bila manja od 5% na osnovu preslikavanja trenda sa nedavno održanih lokalnih izbora, svakako najviše pažnje privlače: Čačak, Pančevo, Kragujevac, Vršac, Subotica, Zrenjanin, Kraljevo, ali i nacionalni nivo Republike Srbije. Predsednikovo istraživanje po kojem bi izlaznost bila 6 procentnih poena viša nego što to pokazuju trenutni trendovi, verovatno bi moglo biti još nepogodnije po vlast – mesta na kojima su izbori nedavno održani uglavnom su bila jaka uporišta vlasti, mesta sa visokim udelom birača koji ne žive u Srbiji i generalno manja mesta. Još veća izlaznost u tom slučaju verovatno bi došla iz urbanijih i većih sredina, što bi po pravilu trebalo da dodatno ugrozi poziciju vlasti.
Iz svega priloženog, izlaznost od preko 4.750.000 građana, koju Vučić spominje, deluje kao vrlo nepovoljan scenario za vlast. Radi dopune konteksta – vladajuća koalicija, ne računajući manjinske liste i one liste koje su se nakon izbora priključile vlasti, najbolji rezultat ostvarila je tokom bojkota većeg dela opozicije 2020. godine – skoro 2,3 miliona glasova osvojili su tada zajedno naprednjaci i socijalisti sa svojim koalicijama, a još skoro 200.000 osvojili su Šapićev SPAS i radikali. Ako tome dodamo činjenicu da vlast u apsolutnim brojevima stagnira (-1,4% u odnosu na 2023. godinu), dok opozicija beleži rast od 61,8% u odnosu na iste izbore, jasno je da porast izlaznosti disproporcionalno odgovara opoziciji – bilo kroz mobilizaciju prethodnih apstinenata, bilo kroz migraciju iz drugih političkih opcija.
Ukoliko bi se posmatralo na najapstraktnijem nivou – da svi glasovi na obe strane završe iznad cenzusa, i da svi novoizabrani članovi parlamenta ostanu iza svog predizbornog stava, odgovor na pitanje iz naslova ne bi ležao samo u visokoj izlaznosti, već i u strukturi tih dodatnih glasača. Ukoliko su empirijski podaci sa dosadašnjih lokalnih izbora reprezentativni, izlaznost od 73 ili 74 odsto za vlast nije dobra, pa čak ni neutralna informacija, već ozbiljan rizik.
Još uvek nema komentara.