U Evropi postoji hiljadu „zabranjenih zona“ u koje policija ne sme da uđe
“Evropa je na putu ka građanskom ratu” – ovo upozorenje je na skupu u Evropskom parlamentu izrekao Dejvid Bec, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu. I nije bio jedini koji tako vidi evropsku budućnost.
Čula su se oštra upozorenja da kontinent juri prema građanskom ratu dok masovne migracije narušavaju poverenje, stvaraju zabranjene zone i cepaju društva po etničkim linijama. Ovakvi apeli već godinama uglavnom dolaze iz desničarskih partija i organizacija, koje kritikuju da preteruju, da podižu prašinu kako bi ostvarili političke ciljeve. Nije sve tako crno, tvrde vladajuće elite u Evropi. Još je crnje.
U Evropi postoje oblasti koje se sve češće nazivaju „vulnerable areas“, „sensitive urban zones“ ili popularno „no-go zone“. To nisu doslovno zabranjene teritorije za građane, ali su delovi gradova gde policija i državni organi imaju ozbiljne teškoće da održe punu kontrolu. Prema zvaničnim policijskim izveštajima, u tim četvrtima vladaju klanovi, gangovi i paralelna društva, a stanovnici često odbijaju saradnju sa vlastima iz straha ili lojalnosti lokalnim strukturama. Posledice su dalekosežne – od svakodnevnog kriminala do ozbiljnih pretnji po nacionalnu bezbednost.
Švedska je najproblematičnija. Prema policijskom izveštaju iz decembra 2025. godine, zemlja ima 65 takvih oblasti, od čega 19 posebno problematičnih.
U njima – poput Rinkebyja, Tenste i Husbyja u Stokholmu, ili Rosengarda u Malmeu – policija teško obavlja posao zbog sistematskih pretnji svedocima, napada na patrole i klanovskog kriminala. Iako policija beleži blaga poboljšanja u nekim zonama, paralelna društva ostaju realnost.
Slična situacija je u Francuskoj, gde postoji više od 750 “zona urbane osetljivosti”, predgrađa poput Seine-Saint-Denisa kod Pariza, severnog Marselja ili Roubaixa. Tu su česti neredi, trgovina drogom i napadi na službenike. U 2025. godini više gradova uvelo je policijski čas za maloletnike kako bi sprečili nasilje, a vlada je pokrenula posebne programe da povrati kontrolu nad ulicama.
U Nemačkoj su problematični kvartovi kao Marxloha u Disburgu i Neukelna u Berlinu, gde libanski i arapski klanovi decenijama izazivaju masovne sukobe i napade na policiju. Iako nema nove zvanične liste „no-go zona“, policijski izveštaji i dalje upozoravaju na zone gde je potrebno pojačanje od desetina patrola za rutinske intervencije.
Molenbek u Briselu i dalje nosi reputaciju „džihadističkog gnezda“ – deset godina posle napada 2015/2016. godine, tu se i 2026. pojavljuju snimci naoružanih grupa koje „samo-patroliraju“ ulicama. Slično važi za delove Velike Britanije, kao što su Tower Hamlets u Londonu ili Sparkhill u Birmingemu, gde su 2024. izazvale kontroverzu tvrdnje o „doktrini“ i pritiscima na nemuslimane, iako lokalne vlasti to osporavaju.
Paralelna društva
To su paralelna društva koja erodiraju vladavinu prava: šerijatski saveti, nekažnjeni kriminal i strah od odmazde dovode do toga da žrtve ne prijavljuju zločine. Eksplozija kriminala – gangovi regrutuju decu za dilovanje i nasilje, a statistike pokazuju znatno više ubistava, silovanja i pljački nego u prosečnim kvartovima. Najopasnija je radikalizacija i potencijani razvoj terorizma.
Čak 63 odsto islamističkih terorističkih napada u Evropi između 2010. i 2025. imalo je direktnu vezu sa ovakvim zonama – one služe kao regrutni centri, skloništa i logističke baze.
Dugoročno, ove oblasti podižu tenzije u društvu, generišu gubitak poverenja građana u policiju, rast populizma, ekonomske štete i mogućnost većih nereda ili čak oružanih sukoba. Države pokušavaju da reaguju – više kamera, pojačane patrole, programe integracije – ali dok se ne reši koren problema (neuspešna integracija masovne imigracije), opasnost ostaje. Evropa se suočava sa testom: može li vratiti monopol sile na svakom centimetru teritorije ili će paralelna društva postati nova normala? Od toga zavisi ne samo bezbednost lokalnih stanovnika, već i budućnost evropskog modela društva.
Kakvo je ovo islamofobno smeće od posta prepuno laži!? Ovaj autor Milivoje je napakovao gomilu poluistina i neistina. Da, postoje opasni kvartovi u Evropi ali njih drže lokalni kriminalni gangovi koji diluju drogu i desničarske i fašističke grupe a ne nekakvi islamski teroristi! Dalje, sledeći pasus „Čak 63 odsto islamističkih terorističkih napada u Evropi između 2010. i 2025. imalo je direktnu vezu sa ovakvim zonama – one služe kao regrutni centri, skloništa i logističke baze.“ je bukvalno notorna laž. Postavite upit za ovakav izveštaj i nigde takav podatak ne postoji. I da ne idem dalje sa analizom ovih dezinformacija i pakovanja, na ovaj bukvalno islamofobni i fašistički pamflet stavljena je slika pokrivene žene! Ovo nisam očekivao od ovog portala! Trebalo bi ovo smeće od posta da skinete a potpisanog islamofobnog autora da podsetite da ovde ima elemenata krivičnog dela širenja verske mržnje.
Ovo su zaključci AI analize ovog islamofobnog pamfleta od posta:
Ovaj tekst formalno izgleda kao bezbednosna analiza, ali njegova struktura i sadržaj jasno pokazuju da je reč o ideološkom pamfletu sa islamofobnim narativom.
Prvo, koristi selektivne činjenice – poput postojanja „ranjivih zona“ u evropskim gradovima – ali ih sistematski reinterpretira kao teritorije pod kontrolom muslimanskih zajednica ili „islamističkih ćelija“, za šta ne postoje kredibilni dokazi. Time se socijalni i kriminalni problemi svesno prebacuju u religijski okvir.
Drugo, tekst dosledno povezuje islam sa kriminalom, nasiljem i terorizmom, iako relevantni evropski bezbednosni izveštaji takve generalizacije ne prave. Uvođenje neproverene statistike („63% napada“) dodatno služi da se stvori utisak sistemske i sveobuhvatne pretnje.
Treće, koristi prepoznatljiv diskurzivni obrazac: pojedinačni slučajevi i specifične lokacije (poput Molenbeek ili Rinkeby) predstavljaju se kao dokaz šire civilizacijske krize. Takva generalizacija je tipična za propagandne tekstove, a ne za analitičke radove.
Četvrto, tekst uvodi narativ o „paralelnim društvima“ i „gubitku kontrole države“, čime implicitno sugeriše da su muslimanske zajednice nespojive sa evropskim društvom. Ovo je centralni element savremenih anti-imigracionih i islamofobnih diskursa u Evropi i SAD.
Konačno, zaključak teksta – da masovna imigracija vodi ka mogućem građanskom ratu – nije izveden iz empirijskih dokaza, već iz ideološke pretpostavke. Time se čitava analiza pretvara u političku poruku, a ne u objektivnu procenu.