Inicijativa mladih: Vlasti u 2025. najmanje 110 puta poricale ratne zločine iz devedesetih
Inicijativa mladih za ljudska prava saopštila je danas da je u novom izveštaju „Stanje poricanja“ identifikovala najmanje 110 primera poricanja ratnih zločina iz devedesetih godina od strane vlasti u Srbiji tokom 2025. godine.
„U izveštaju je mapirano najmanje 60 slučajeva veličanja 10 osuđenih ratnih zločinaca kao i najmanje 50 slučajeva različitih oblika poricanja ratnih zločina poput negiranja zločina u Račku, opsade Sarajeva, postojanja logora u Prijedoru kao i masovnih grobnica u Batajnici“, navela je Inicijativa.
Dodaje se da, kao i ranijih godina, i u 2025. godini genocid u Srebrenici ostaje pojedinačno najporicaniji zločin, sa najmanje 30 dokumentovanih slučajeva.
„Ovogodišnji izveštaj nosi naziv ‘Stanje poricanja – Srbija 2025: Ratni zločinci kao zaslužni građani’, podsećajući na događaj koji je po razmerama poricanja ratnih zločina i veličanja osuđenih ratnih zločinaca obeležio 2025. godinu – smrt i sahrana Nebojše Pavkovića“, navodi se u saopštenju.
Podsetili su da je Pavković sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, čime je postao prvi ratni zločinac iz devedesetih koji je sahranjen uz najviše državne i vojne počasti, što, kako su naveli, predstavlja opasan presedan.
Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović istakla je da su negiranje i relativizacija ratnih zločina postali „jedan od nosećih stubova politike u Srbiji“.
„Ono je glavno sredstvo za raspirivanje mržnje koja se pokazuje kao nacionalistički alat za distrakciju javnosti jer se tako, nažalost, efikasno stvaraju podele. Prošla godina bila je očigledan primer da je cilj poricanja i zloupotrebe ratne prošlosti zapravo razaranje demokratskih kapaciteta našeg društva“, navela je Todorovićeva.
Inicijativa je istakla da su opstrukcija saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove u Hagu u slučaju više funkcionera Srpske radikalne stranke, nepriznavanje presude Suda BiH u slučaju zločina na Tuzlanskoj kapiji kao i imenovanje Dragoslava Bokana, osnivača paravojne jedinice „Beli orlovi“ za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu „ilustrativni primeri institucionalne blokade procesa suočavanja sa ratnom prošlošću u Srbiji“.
„Rekordne razmere praksi poricanja tokom 2025. godine delom treba tumačiti i u kontekstu represivnog odgovora režima na masovne proteste građana, jer predstavnici vlasti instrumentalizuju teme ratova i ratnih zločina u svrhu diskreditacije političkih protivnika“, naveli su iz Inicijative.
Istakli su da su prošle godine najviši predstavnici vlasti u više navrata lažno optuživali predstavnike opozicije i studentskog pokreta da tvrde da su Srbi „genocidan narod“.
Todorovićeva je istakla da izveštaj pokazuje „koliko zapravo malo govorimo o prošlosti na pravi način jer za to prostor gotovo da ne postoji iako je zadatak svih nas da ga stvaramo“.
„Glavna prepreka za razgovor o prošlosti koji bi doprineo procesu zaceljenja i pravdi predstavnici institucija i mediji“, zaključila je ona.
Još uvek nema komentara.