Kako nas država prisluškuje: Pegasus je samo jedan od načina
Najmanje 14 ljudi u Srbiji, među kojima su članovi studentskog pokreta, aktivisti i opozicioni političari, bilo je od početka 2026. na meti naprednih špijunskih softvera, saopšteno je na konferenciji Studentskog pokreta 2. septembra. Na jednom telefonu potvrđena je infekcija Pegasusom, dok je na još dva pronađena nova verzija softvera NoviSpy. Ovi slučajevi samo su poslednji u nizu primera koji pokazuju na koje sve načine državne službe u Srbiji mogu da prate komunikaciju, kretanje i privatne razgovore građana.
Od klasičnog prisluškivanja telefona, listinga i lociranja preko baznih stanica, preko fizičkog praćenja i ozvučenja prostorija, do otključavanja telefona i instaliranja špijunskog softvera, poslednjih godina dokumentovani su različiti oblici nadzora novinara, aktivista, opozicionih političara i poljoprivrednika. Pegasus je među najsofisticiranijima, ali nije ni jedini ni prvi alat koji se u Srbiji pojavio u takvim slučajevima.
Do prvih saznanja u slučaju studenata došlo se nakon što je Epl sredinom avgusta upozorio grupu korisnika Ajfona da su njihovi telefoni bili meta napada. Uređaji su potom stigli do stručnjaka za digitalnu forenziku. Tako se saznalo i da je Pegasus na telefon člana studentskog pokreta ušao bez klika, poruke koju je trebalo otvoriti ili bilo kakve druge radnje vlasnika.
Zvuči kao tehnologija iz špijunskog filma, ali poslednjih nekoliko godina u Srbiji pokazuje da državi Pegasus nije potreban da bi saznala sa kim razgovarate, gde se krećete ili šta govorite iza zatvorenih vrata. Za to postoje mnogo starije metode: prisluškivanje telefona, listing poziva, lociranje preko baznih stanica, fizičko praćenje i mikrofoni u prostorijama. A postoje i alati kojima telefon može da bude otključan i praktično preuzet dok je nekoliko sati van ruku vlasnika.
U Novom Sadu su slušali i telefon i prostoriju
Koliko različitih podataka može da se prikupi o jednoj osobi najbolje pokazuje slučaj narodne poslanice Pokreta slobodnih građana Ane Oreg.
Dokumentacija iz postupka protiv novosadskih aktivista pokazala je da je BIA pratila njenu komunikaciju, imala uvid u dolazne i odlazne pozive i poruke, locirala telefon preko baznih stanica i sprovodila fizičko praćenje. Od novembra 2024. pod nadzorom su bile i prostorije novosadskog odbora PSG.
Upravo je tamo 12. marta 2025. održan sastanak dvanaest članova PSG i aktivista STAV. Oni nisu bili prvobitne mete nadzora, ali je BIA snimila njihov višesatni razgovor.
Već narednog dana delovi snimka emitovani su na Pinku, Hepiju, Prvoj, Informeru i Studiju B, uz tvrdnje da aktivisti pripremaju nasilje na protestu 15. marta. Šestoro njih kasnije je uhapšeno, a deo završio u političkom egzilu.
Isti slučaj pokazuje i koliko država može da sazna bez čitanja ijedne poruke. Listing pokazuje ko se sa kim čuo, kada i koliko dugo, dok podaci baznih stanica mogu da otkriju gde se telefon nalazio i kako se kretao. Ranija istraživanja SHARE Fondacije dokumentovala su stotine hiljada direktnih pristupa MUP, BIA i VBA bazama podataka mobilnih operatora godišnje.
Telefon ode u policiju, vrati se sa NoviSpy softverom
Novinar iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov priveden je u februaru 2024. nakon saobraćajne kontrole. Njegov telefon je tokom boravka u policijskoj stanici bio van njegovih ruku, a lozinku za otključavanje nikada nije dao.
Forenzička analiza Amnesti internešenela kasnije je pokazala da je uređaj otključan pomoću alata Cellebrite UFED, a da je zatim na njega instaliran NoviSpy. Taj softver može da pristupa porukama, fotografijama, lokaciji, mikrofonu i kameri.
Isto se dogodilo aktivisti organizacije Krokodil, koji je u BIA otišao da govori o napadu na svoju organizaciju. Telefon mu tokom razgovora nije bio dostupan, a analiza je kasnije pokazala da je NoviSpy instaliran upravo u vreme njegovog boravka u Agenciji.
Na telefonima Slobodana Vidojevića, Zlatka Kokanovića, Vladimira Višića i Jovana Topalovića, poljoprivrednika i ekoloških aktivista, BIRN i SHARE pronašli su isti softver. Vidojević je nakon privođenja počeo da primećuje da mu se baterija brzo prazni, signal nestaje i da tokom razgovora čuje šum. Kasnije je utvrđeno da je njegov telefon više od godinu dana slao podatke ka serveru BIA.
Cellebrite je ovde posebno važan jer omogućava izvlačenje ogromne količine podataka sa uređaja koji je fizički dostupan policiji.
Lažna bazna stanica može da stane u ranac
Telefon, međutim, ne mora ni da bude oduzet.
Procurela dokumenta o kojima je izveštavao BIRN pokazala su da je BIA razmatrala nabavku prenosivog IMSI kečera pod nazivom NS Backpack. Reč je o uređaju koji imitira baznu stanicu, pa se telefoni u njegovoj blizini povezuju na njega. Tako je moguće utvrditi identitet i lokaciju uređaja u okolini, a naprednije verzije omogućavaju i presretanje komunikacije.
Još 2020. Citizen Lab je Srbiju svrstao među zemlje u kojima je pronašao sisteme kompanije Circles. Za razliku od Pegasusa, koji napada sam telefon, Circles koristi slabosti mobilnih mreža kako bi locirao uređaje i prikupljao podatke bez instaliranja softvera na njih.
U dokumentima koje je ranije analizirala SHARE Fondacija pojavljuje se i Trovicor, kompanija koja prodaje sisteme za presretanje telekomunikacionog i internet saobraćaja.
Sa Pegasusom nije potreban ni ranac ni policijska stanica
Pegasus ide najdalje jer omogućava gotovo potpun pristup telefonu, a vlasnik ne mora ništa da primeti. Citizen Lab je u najnovijem slučaju potvrdio da je uređaj člana studentskog pokreta zaražen napadom preko iMessage aplikacije bez ikakve njegove reakcije.
Ovo, međutim, nije prvi potvrđeni Pegasus u Srbiji. Igor Božić, tada direktor programa N1, objavio je da je analiza njegovog telefona pokazala da je Pegasus tokom avgusta 2023. na uređaju bio aktivan 13 dana.
BIA je nakon najnovijih otkrića tvrdnje o upotrebi špijunskog softvera nazvala „običnim trivijalnim senzacionalizmom“ i saopštila da radi u skladu sa zakonima Srbije.
Takav odgovor, ipak, ne briše ono što je već dokumentovano. BIA je prisluškivala prostorije opozicione stranke, a taj snimak završio je u režimskim medijima. Telefoni novinara, aktivista i poljoprivrednika kompromitovani su dok su bili u rukama policije ili BIA. Jedan od njih podatke je više od godinu dana slao ka serveru Agencije. Sada je potvrđen i Pegasus na telefonu člana studentskog pokreta.
Gotovo svi ljudi iz ovih slučajeva saznali su šta im se dogodilo tek naknadno. Neko je dobio upozorenje Epla, neko je imao mogućnost da telefon pošalje na forenzičku analizu, a novosadski aktivisti su svoj tajno snimljeni razgovor čuli na televiziji.
Koliko je onih koji nikada nisu dobili upozorenje, nisu imali kome da odnesu telefon i čiji razgovori nisu procureli u javnost, ne znamo.
Još uvek nema komentara.