Ugašene redakcije, prebijeni reporteri i 114 napada: Bilans najteže godine za srpsko novinarstvo
ISTORIJSKA GODINA ZA SRPSKO NOVINARSTVO
Dve ugašene televizije, treća sa koje su otpušteni najuticajniji novinari, kriza na četvrtoj i neizvesnost u gotovo svim medijima u Srbiji koji su kritički nastrojeni prema aktuelnoj vlasti. U godini masovnih protesta i političke nestabilnosti, kada su profesionalni mediji preko potrebni javnosti – novinari ostaju bez posla. Oni koji su nastavili da rade, izveštavali su pod pritiscima koji su obišli svet. U 2025. godini u Srbiji je zabeleženo više napada na novinare nego ukupno u prethodnih 10 godina.
Medijska kriza u Srbiji produbljena je 1. novembra 2024. godine, kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica i ubila 16 a teško ranila jednu osobu. Usledili su masovni protesti na ulicama gradova širom zemlje. Sa tih ulica izveštavali su medijski radnici i u naredna dva meseca bili žrtve 9 fizičkih napada.
No, to je bila samo uvertira u najizovavniju godinu za novinare u Srbiji u 21. veku.
PUNE ULICE I PRAZNE REDAKCIJE
Da će 2025. godina biti izazovna za novinare širom sveta bilo je jasno već 20. januara, kada je Donald Tramp preuzeo drugi mandat predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Najavio je smanjenje budžeta fondovima koji su finansirali brojne medije na svim kontitentima, između ostalog i u Srbiji. Prve posledice u našoj zemlji osete se u martu.
Predstavništvo „Glasa Amerike“ u Srbiji prestaje sa radom sredinom meseca. Novinari ostaju bez posla.
Među njima je i Stefan Miljuš.
“Da će srpski servis Glasa Amerike, koji je postojao više od osamdeset godina, biti ugašenzajedno sa ostalim inostranim Voice of Amerika (VOA) servisima, nama dopisnicima postalo je jasno 12. marta prošle godine, kada nam je iz Vašingtona rečeno da idemo na prinudni odmor ida do daljnjeg nećemo izvršavati radne zadatke. To je prvo saopšteno nama, a potom 15. martakolegama u Vašingtonu. Završili su smenu i više ništa nisu mogli da objave”, kaže Miljuš za NašPortal.
Zbog gašenja srpskog biroa, bez posla su, uz Miljuša, ostala i dvojica njegovih kolega u Beogradu, dopisnik sa Kosova i Metohije, kao i desetak zaposlenih u Vašingtonu.
“Gašenjem Glasa Amerike čitaoci u Srbiji ostali su uskraćeni za kvalitetan, pravovremen,sveobuhvatan i u širem kontekstu analziriran pregled najvažnijih vesti iz Sjedinjenih Država, sveta i Srbije, ali i kvalitetne analize ključnih društveno – političkih dešavanja u zemlji”, naglašava Miljuš.
Ipak, Miljuš je ubrzo uspeo da se zaposli u novoj redakciji. Danas je novinar televizije Insajder.
NEIZVESNOST NA RSE
Mart 2025. godine uzdrmao je i Radio Slobodnu Evropu (RSE), koja ima predstavništvo u Srbiji.
Donald Tramp je potpisao izvršnu uredbu koja ima za cilj smanjenje sedam saveznih agencija, između ostalog i Američku agenciju sa globalne medije (USAGM) koja nadgleda RSE.
Nekoliko sati nakon što je izvršna naredba objavljena, mediji su preneli pismo iz USAGM-a u kojem se navodi da je ukinut grant koji je Kongres odobrio za finansiranje RSE, preneo je ovaj mediji.
Usledila je kriza u RSE, novinari u Srbiji poslati su na prinudne odmore i predstavništvo je mesecima radilo smanjenim kapacitetom.
U međuvremenu je situacija delimično “normalizovana”, najveći deo zasposlenih zadržava posao, ali nastavljaju da rade u neizvesnosti jer je sudbina RSE i dalje pod znakom pitanja.
OTPUŠTANJA NA EURONEWSU
Euronews Srbija, u vlasništvu ćerki firmi državnog Telekoma, sa radom počinje 2021. godine.
Veliki broj poznatih i priznatih novinara prelazi na ovu televiziju, zbog čega je javnost imala velika očekivanja.
Međutim, prošle godine značajan deo njih dobija otkaz.
Sve je počelo sredinom aprila 2025. godine kada su studenti u blokadi, nezadovoljni radom Radio-televizije Srbije, protestovali i blokirali zgradu javnog servisa u Takovskoj ulici u Beogradu.
Tada je Euronews izdao “Saopštenje” u kom osuđuju blokadu, pozivaju nadležne organe da “reaguju” i druge novinare da im se pridruže u “dizanju glasa”.
“Više od 70 sati, svi mi, ljudi iz medija, novinari, uglavnom nemo posmatramo kako naše kolege teraju u logore, i kako nad njima sprovode uličnu, sirovu i brutalnu revolucionarnu ‘pravdu’ koja, kod svakog normalnog, mora da izazove ne samo strah, nego i gađenje”, pisalo je između ostalog u saopštenju koje je potpisano sa “Euronews Srbija”.
Potom, 78 zaposlenih, veći deo redakcije u ovoj medijskoj kući, izdaje zasebno saopštenje u kom se ograđuju od prethodnog.
Naveli su kako je saopštenje potpisano sa “Euronews Srbija” objavljeno bez potpisa uredništva i uprave Euronews Srbije, kao i bez saglanosti i znanja redakcije.
“Mi smo tu da izveštavamo, a ne da pozivamo da policija ili drugi državni organi reaguju protiv nekog, naročito u slučaju kada bi takva reakcija verovatno rezultirala nasiljem”, naveli su, između ostalog, zaposleni u svom saopštenju.
Dva meseca nakon ovog slučaja, desetak zaposlenih dobilo je otkaz, među njima i neka od najpoznatijih lica ove televizije.
Gotovo svi otpušeni su bili potpisnici “redakcijskog” saopštenja.
SLUČAJ AL JAZEERA
Verovatno najveći udarac na medijsku scenu u Srbiji bilo ja gašenje balkanskog servisa televizije Al Jazeera.
Jedan od najuticajnijih medija u čitavom regionu od samog osnivanja na Balkanu 2011. godine imao je veliko predstavništvo u Beogradu.
Slike protesta u Srbiji reporteri Al Jazeere Balkans (AJB) slali su čitavom regionu, ali i svetu – putem globalne mreže Al Jazeera English.
Vest da se balkanski servis gasi dočekala ih je iznenada, 10. jula, dok su dva dana kasnije emitovane poslednje vesti.
„Da će za dva dana celokupna ekipa u regionu ostati bez posla saznala sam na terenu u Užicu, gde sam sa snimateljem i prijteljem Ognjenom Jevtićem radila priču o protestima“, kaže za Naš Portal Jelena Milutinović, tadašnja novinarka beogradskog dopisništva AJB.
Tamo je provela prethodnih 13 godina i ističe da je „bilo zadovoljstvo raditi u redakciji sa više od 200 zaposlenih koji su verovali da novinarstvo može biti bolje“.
„Visoki profesionalni standardi, jasna pravila izveštavanja, dobri međuljudski odnosi – sve to zajedno je stvaralo okruženje u kojem su novinari mogli da rade slobodno, bez pritisaka, cenzure ili suptilnih i otvorenih sugesija o tome šta je poželjno, a šta ne“, pojašnjava Milutinović.
Smatra da je čitav region izgubio mnogo gašenjem AJB.
„Za medijsko tržište u Srbiji to znači dodatno sužavanje prostora za ozbiljno, provereno i profesionalno novinarstvo. Al Jazeera Balkans dosledno je insistirala na više izvora i različitim perspektivama. U medijskom prostoru koji je već duboko polarizoran, nestanak takvog pristupa dodatno osiromašuje javni dijalog“, kaže ova bivša novinarka AJB.
U beogradskom dopisništvu radilo je dvadesetak ljudi, od čega osam novinara. Većina njih više nije u informativnom novinarstvu.
„Razlozi su za svakoga lični i različiti, ali taj podatak sigurno govori i o kvalitetu i uslovima rada na medijskom tržištu Srbije“, zaključuje Milutinović.
REKORDAN BROJ NAPADA NA NOVINARE
Podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) pokazuju da je tokom 2025. godine u Srbiji zabeleženo najmanje 114 fizičkih napada na novinare.
Koliko je ovaj broj velik pokazuje komparacija sa prethodnim godinama – u periodu od 2015. do 2025. godine ukupno je zabeleženo 108 fizičkih napada na novinare.
Takođe, evidencija NUNS-a pokazuje da je tokom prethodne godine ukupno zabeleženo 373 „incidenta“, odnosno fizičkih napada, pritisaka, pretnji i napada na medije.
Novinari, snimatelji i fotoreporteri neretko su izveštavali u punoj „ratnoj“ opremi, uključujući – šlemove i prsluke sa vidljivom PRESS oznakom.
No, nekada ni to nije bilo dovoljno da izbegnu fizičke napade tokom izveštavanja, pa i od samih pripadnika MUP-a.
Jedan od najekstremnijih slučajeva desio se u septembru 2025. godine u Novom Sadu.
Novinarka „Vremena“ Katarina Stevanović izveštavala je sa protesta u kampusu novosadskog Univerziteta.
Došlo je do sukoba između policije i demonstranata.
Pripadnici MUP-a počeli su da potiskuju okupljene građane. Među njima se našla i Katarina, koja je obavljala svoj novinarski posao.
“Ne znajući kuda, naišla sam na blagu nizbrdicu i zatim udarila o ogradu dečjeg igrališta. Policija nas je tu saterala. Uz mene je bilo nekoliko ljudi koji su se izjasnili kao pružaoci hitnepomoći, ja sam policiji više puta saopštila da sam novinarka, ali oni nikoga od nas nisu slušali.
Zatim su nam rekli da izađemo na livadu i legnemo na zemlju. Ponovila sam da sam novinarka, nosila sam i prsluk na kome je pisalo ‘PRESS’, ali njih to nije zanimalo. Rekli su mi da će me pustiti ako se u stanici zaista utvrdi da sam novinarka”, priča Katarina svoje iskustvo.
Ležala je na zemlji zajedno sa demonstrantima i ponavljala da je novinarka. Policajci su joj rekli da ne sme ništa da snima a potom joj oduzeli mobilni telefon. Uzaludno je pripadnike MUP-a pitala da li sme da pozove svoju redakciju.
Nakon 15 minuta otpočelo je legitimisanje onih koji su ležali na zemlji. Prva je legitimisana Katarina.
“Tražili su mi novinarsku legitimaciju i ličnu kartu, uz izvinjenje da to nije ništa protiv mene, da prosto oni nisu videli ni čuli da sam ja novinarka. Rekla sam da sam više puta to izgovorila, te da mi jasno na leđima piše ‘PRESS’, na šta sam dobila ironično da oni nose maske i kacige, te da ne vide i ne čuju najbolje. Pomenula sam da su mi njihove kolege uzele telefon i da su znali ko sam. Posle desetak minuta su proverili podatke, vratili mi dokumenta i pustili me da nastavim s radom”, priseća se Katarina.
I isto veče nastavila je sa radom.
Ističe da je i dalje besna “zbog toga što je ovo očito kršenje naše profesije i udar na nju”.
“Strah u smislu odlaska na naredne proteste nikada nisam stvorila. Znam da nisam uradila ništa pogrešno, da sam bila na poslu, da izvestim o dešavanjima onakvim kakvi jesu, a policija me je sprečila u tome. Mislim da me je sve to dodatno ojačalo profesionalno”, ističe novinarka Vremena.
INSTITUCIJE NE REAGUJU, SISTEM URUŠAVA SLOBODU MEDIJA
Višegodišnja praksa pokazuje da napadi na novinare često završe bez sudskog epiloga.
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić kaže za Naš Portal da institucije ne samo da nisu reagovale, već su “često bile deo problema”.
“Policija nije štitila novinare, već ih je u više situacija tretirala kao protivnike, dok tužilaštva nisu pokretala postupke ili su ih razvlačila do besmisla. Prema statistici Anema, više od polovine zabeleženih napada na novinare u 2025. počinili su upravo pripadnici policije. U slučajevima gde su napadi bili javni i dokumentovani, odgovornost gotovo nikada nije utvrđena, uprkos jasnim dokazima”, naglašava Lalić.
Dodaje da je režim legitimizovao nasilje nad novinarima čije izveštavanje mu ‘ne ide u prilog’ i time poslao jasnu poruku svojim pristalicama da su novinari ‘slobodna meta’.
“U Srbiji 2025. novinare tuku, hapse, zastrašuju i institucionalno ignorišu, dok vlast istovremeno vodi kampanje protiv njih. To nisu ekscesi, već mehanizam vladanja. Vučićev režim sistematski urušava slobodu medija, jer bez slobodnih novinara nema kontrole vlasti – a to je upravo ono što ovaj režim želi da ukloni”, smatra predsednica NDNV-a.
Po novinarstvo surovu 2025. godinu obeležio je i sve veći jaz između “ovih i onih” medija.
Taj jaz Ana Lalić ne karakteriše kao “polarizaciju” već “brutalnu podeljenost” na propagandni aparat vlasti i sve manji broj nezavisnih medija pod stalnim udarom.
Novinarstvo u 2025. godini u Srbiji opisuje kao nesiguran, rizičan i gotovo neodrživ poziv.
Još uvek nema komentara.