Ekološke organizacije pozivaju Svetsku banku da odloži gasni projekat u Srbiji
Grupa ekoloških organizacija pozvala je Svetsku banku da odloži odobrenje projekta razvoja gasne infrastrukture u Srbiji i da ponovo preispita njegovu opravdanost, alternative i usklađenost sa klimatskim ciljevima.
Odbor Svetske banke bi trebalo sutra da odobri Projekat strateške gasne infrastrukture i institucionalnog jačanja, u okviru kojeg bi novi transportni gasovod i institucionalne reforme u energetskom sektoru Srbije finansirala Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) koja posluje u okviru Grupe Svetske banke, zajmom od 195,5 miliona dolara.
Projekat je prva faza šireg programa značajnog proširenja gasne infrastrukture u Srbiji. Naredne faze obuhvataju izgradnju oko 80 kilometara dugog gasovoda Pojate – Veliko Orašje, zatim 15 kilometara gasovoda Mokrin – Beograd i izgradnju podzemnog skladišta gasa Tilva.
„Srbija već ima problema da zadovolji postojeće potrebe za gasom i odbila je da obustavi kupovinu ruskog gasa zbog njegove niže cene u odnosu na druge izvore. Ipak, zemlja planira da značajno poveća potrošnju gasa, uključujući izgradnju nove gasne elektrane snage 500 megavata u Nišu i još jedne u Novom Sadu, kao i širenje distributivnih mreža širom zemlje“, navodi se u zajedničkom pismu 14 organizacija iz Srbije i regiona, objavljenom na sajtu Mreže Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network).
U pismu se ističe da međunarodne finansijske institucije ne bi trebalo da podstiču ovakve krakotvide poteze i da moraju da se usklade s Evropskom unijom, koja je prestala da finansira gasnu infrastrukturu na Zapadnom Balkanu.
Širenje gasnih kapaciteta ne znači jačanje energetske sigurnosti, navodi se u pismu i dodaje da EU radi na ubrzanju tranzicije ka čistim, bezbednim i domaćim izvorima energije kako bi se smanjila zavisnost od nestabilnih tržišta fosilnih goriva.
„U tom kontekstu, usmeravanje javnih finansijskih sredstava ka novoj gasnoj infrastrukturi dugog veka trajanja nosi rizik da se Zapadni Balkan zarobi u zavisnost od fosilnih goriva koju upravo Evropa nastoji da smanji. Umesto da zaštiti Zapadni Balkan od budućih energetskih šokova, takva infrastruktura bi mogla da produži izloženost nestabilnim međunarodnim tržištima gasa i optereti region finansijskim troškovima za imovinu čije će se korišćenje neminovno smanjivati kako se energetska tranzicija bude ubrzavala“, navodi se u pismu.
Podseća da je Svetska banka u junu već odobrila 2,4 miliona dolara bespovratnih sredstava za pripremu projekta izgradnje postrojenja na gas za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne enegije i sistema daljinskog grejanja u Bitolju u Severnoj Makedoniji.
„Zajedno sa predloženim projektom u Srbiji, ovo ukazuje na sve veću ulogu Svetske banke u podršci gasnoj infrastrukturi na Zapadnom Balkanu u trenutku kada region treba da ubrza tranziciju sa svih fosilnih goriva“, navodi se u pismu.
Zemlje Zapadnog Balkana su u odnosu na EU manje zavisne od gasa i to bi trebalo da iskoriste kao prednost umesto da šire gasnu infrastrutkturu kojom će povećati svoju zavisnost od fosilnih goriva.
„Zbog toga ponovo pozivamo da se odloži odobrenje gasnog projekta u Srbiji i tražimo od Svetske banke da se uzdrži od daljeg finansiranja infrastrutkure za fosilni gas na Zapadnom Balkanu“, navodi se u pismu koje su potpisali, između ostalih, Benkvoč, WWF Adria, Beogradska otvorena škola, RERI, Centar za unapređenje životne sredine, Platforma za društveni razvoj i inovacije (CORE), Koalicija za održivo rudarstvo (KORS).
Još uvek nema komentara.